Орехов: Сад Русија треба да тражи од Запада да призна своју историјску кривицу и да се - покаје

А РАСКИНОВ СИН БИО ЈЕ НА СТРАНИ ГЕЈЕВА И ПАСА, ПАО У ДЕПРЕСИЈУ И ИЗВРШИО САМОУБИСТВО

* Амерички сенатор Џејми РАСКИН изјавио да је Москва „светски центар антифеминистичке, анти-геј и анти-трансродне мржње“. Сходно томе, да је победа Украјине над Украјином „главни императив историје“

*Политички коментатор америчког телеканала Fox News Такер Карлсон, овако је ухватио суштину Раскинових ставова: „Русија је православна земља која исповеда традиционалне вредности. Зато мора бити уништена, па ма коју цену САД за то платиле“

* Западњаци морају да науче да су њихова богатства настала као плод низа злочина, од којих је први било уништење Константинопоља 1204. године, када је Запад свом својом колективном снагом ударио на велики хришћански град. Да даље уследили њихови погроми друштава и цивилизација у Америци, Африци, Азији и Океанији, па ропство и разне врсте енглеског, холандског, француског, белгијског, америчког и немачког геноцида у колонијама, изазивање светских ратова...

* Западни малограђанин мора да научи да је агресивни неоколонијални Запад, изгубивши своје традиције, испао из светских цивилизација и да више нема право на равноправан дијалог. У суштини: да прво мора признати своју историјску кривицу и покајати се

* Ветар промена је на нашој страни. А у земљама Запада, као што је то некада било у касном Совјетском Савезу, постоји јаз између све тмурније свакодневице становништва и веселих извештаја власти

________________________________________________________

       Aутор: Дмитриј ОРЕХОВ, писац (Москва)

       ПРОТЕКЛИХ дана се по светским медијима расула изјава сенатора из Мериленда Џејмија Раскина, који се позиционира као готово главни бранилац моралних вредности у Америци.

       Раскин је рекао да Украјина показује „висок степен толеранције“, да су у њене оружане снаге „укључене и жене и сексуалне мањине“, да њена борба „отеловљује демократску будућност целог света“. А да је Москва „светски центар антифеминистичке, анти-геј и анти-трансродне мржње“.

       Сходно томе, да је победа Украјине над Украјином „главни императив историје“.

       Политички коментатор америчког телеканала Fox News Такер Карлсон, овако је ухватио суштину Раскинових ставова: „Русија је православна земља која исповеда традиционалне вредности. Зато мора бити уништена, па ма коју цену САД за то платиле“.

       Нема смисла нудити реми некоме ко је намерачио да те победи. Нема смисла преговарати о миру и пријатељству са онима који немају друге планове осим да вас убију.

       Запад на крају може постати равноправан члан мултиполарног света. Али, наивно је мислити да ће се то десити са нашим мирољубивим гестовима.

       Не, за преговарачки сто мора сести другачији Запад.

       Запад који је одустао од глобалне доминације. А то тек треба да се догоди.

       Да парафразирам светог Јефрема Сирина, савремени Запад личи на пса који лиже тестеру и опија се сопственом крвљу. А сенатор Раскин је већ платио за играње са „тестером“.

       Његов син Томи Раскин, студент Харварда, борац за права хомосексуалаца и животиња, пао је у депресију и извршио самоубиство у 25. години.

       Међутим, мало је таквих као што је Џејми Раскин. Већина Американаца и Европљана је прилично осетљива на тестере на које их натоциљавају „морални ауторитети“ попут сенатора из Мериленда.

       Зато је у интересу Русије да им указује на жалосно стање у коме се налазе. Да ставимо огледало испред „пса“ – да може да види свој крвави језик.

       Са Запада се одувек трубило да у целом свету мора да победи западни либерални поредак. У име тога је свака незападна земља добијала листу замерки и услова – нека зна колико је далеко од идеала!

Крсташко освајање Цариграда 1204. године

       Русији је спочитавано све: од Ивана Грозног и кметства, до репресија, тоталитаризма и забране геј пропаганде.

       Захтев је био један: промените садашњост и покајте се за прошлост. Тек тада ћемо почети да са вама разговарамо о будућности.

       Русија се мора понашати на исти начин, полазећи од своје слике будућности.

       Русија мора да формулише своје претензије на рачун Запада. Што их буде више и што буду озбиљније поткрепљене - то боље за нас.

       Морамо помоћи западњацима да пређу свој пута од пијанства до мамурлука.

       То значи да се морају суочитии са нашим презиром. Не, не са нашом американофобијом, англофобијом и германофобијом, већ – са својим злочинима.

       Западњаци морају да науче да су њихова богатства настала као плод низа злочина, од којих је први било уништење Константинопоља 1204. године, када је Запад свом својом колективном снагом ударио на велики хришћански град.

       Да даље уследили њихови погроми друштава и цивилизација у Америци, Африци, Азији и Океанији, па ропство и разне врсте енглеског, холандског, француског, белгијског, америчког и немачког геноцида у колонијама, изазивање светских ратова. Такође: нацизам... глад у Бенгалу, атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, крвави државни удари у Индонезији, Чилеу и Аргентини, ратови у Југославији, Ираку и Либији, обојене револуције, неоколонијална пљачка земаља трећег света, сулуди експерименти са половима...

       Западни малограђанин мора да научи да је агресивни неоколонијални Запад, изгубивши своје традиције, испао из светских цивилизација и да више нема право на равноправан дијалог.

       У суштини: да прво мора признати своју историјску кривицу и покајати се.

       Ветар промена је на нашој страни. А у земљама Запада, као што је то некада било у касном Совјетском Савезу, постоји јаз између све тмурније свакодневице становништва и веселих извештаја власти.

       Тај јаз морамо свакако повећавати, показујући западњацима дно на које су га спустили, док Раскин и његови клонови у Европској унији захтевају да они плаћају превисоке цене горива, да се смрзавају у својим кућама, а не да се купају и не стежу каиш.

       Јер је то тобоже једини начин да преживе у борби са Русијом.

       Када се сруши трула кула западне псеудоцивилизације, тамо ћемо наћи оне са којима још можемо да разговарамо, да им пружимо руку и дигнемо их са колена.

       Биће то веома руски. Али, то ће доћи касније.

       А све док буде трајало „отворено расистичко и неоколонијално слепило супериорности“, о којем је Путин говорио у дискусионом клубу Валдај, наша реторика може бити само нападачка.