Перишић: Српска ће остварити циљеве ако буде истрајна и ако се ослони на геополитику Русије
РЕЧ НА ТРИБИНИ „РЕПУБЛИКА СРПСКА – ВРАЋАЊЕ ОТЕТИХ УСТАВНИХ НАДЛЕЖНОСТИ“
Милорад Додик у Сочију са Владимиром Путином прати
трке Формуле 1 за Велику награду Русије
* Седница Савета безбедности УН на које су Русија и Кина блокирале Шмитово обраћање и расправз о његовом извештају додатно је разоткрила да САД, Велика Британија, Немачка и Француска, тј. Запад, немају водећу улогу у свету да намећу решења. Хегемонија САД је завршена. Нестанак униполарног поретка, повратак Русије, и појава Кине, смањују могућност деловања САД на Балкану, без обзира што ће САД покушати да скрше отпор политике Српске
* Циљ Лондона и Вашингтона је рушење и Дејтонског споразума и резолуције УН 1244. На томе раде од 1995, односно, од 1999. године. Желе да склоне Републику Српску, јер је виде као могућност да она некад буде уједињена са Србијом, тј. да Срби поново крену у стварање јединствене српске државе. Преко њиховог рушења Лондон остварује своју геополитику стару 200 година – да Срби морају бити распарчани и да им се не сме дозволити да имају јединствену државу на Балкану
* Могућа је дестабилизација у БиХ, на Космету, али и у чланицама НАТО - Бугарској и Црној Гори. Британија и САД, немају више снагу да намећу решења на Балкану – изузев да им то Бањалука и Београд дозволе. Уколико би им то дозволили, позиција Срба би била наставак страдања која су Срби имали у 20. веку
* Србија, Српска и Црна Гора ће у сарадњи са Русијом на бољи начин изразити своје националне интересе и на бољи начин ће их штитити него везивањем за атлантизам. Република Српска (а тиме и Србија) треба да се у својој политици још чвршће ослоне на геополитику Русије
___________________________________________________________
Срђан ПЕРИШИЋ
У ИШЧЕКИВАЊУ седнице Народне скупштине Републике Српске, и отпочињања процеса враћања oтетих надлежности Српској, потребно је још једном да се осврнемо на недавно одржавање седнице Савета безбедности УН, којом је блокирано обраћање Кристијана Шмита као и расправа о његовом извештају.
Наиме, та седница СБУН има више димензија и осликава право стање у међународним односима.
Прво, потврђено је да Кристијан Шмит нема ни легитимитет, ни легалитет, и да он не може да произведе никакво међународно правно дејство у БиХ. Свака одлука коју би евентуално Шмит донео у наредном периоду изазвала би још већу конфузију и кризу у БиХ.
Британски војници на
КиМ убили 26 Срба
И његово кретање по БиХ је својеврсно генерисање додатне кризе, а ако би применио још и наводна, непостојећа „бонска овлаштења“ - то би тек било ново генерисање кризе.
Друго, Русија и Кина су блокирањем Шмита показале да су оне кључни део међународне заједнице, а не само Запад, тј. САД и ЕУ.
Треће, резолуцијом је потврђено да се продужава мандат међународних војних снага (ЕУФОР-а), које реализује Европска унија. Тиме су Русија и Кина спречиле и помишљање да се у БиХ ангажују војне јединице НАТО-а као замена за ЕУФОР, што се као могућност помињало у западним политичким круговима.
Четврто, активношћу Русије и Кине позиција Република Српска је додатно ојачана у актуелној кризи у БиХ.
Пето, резолуцијом је додатно разоткривено да САД, Велика Британија, Немачка и Француска, тј. Запад, немају водећу улогу у свету да намећу решења. Хегемонија САД је завршена. Нестанак униполарног поретка, повратак Русије, и појава Кине, смањују могућност деловања САД на Балкану, без обзира што ће САД покушати да скрше отпор политике Српске.
Енглески навијачи у Приштини вређали Србе
У том погледу Запад, да би ојачао атлантистичку политику на Балкану убацује и Велику Британију. Сви знамо да су САД настављач британске геополитике после Другог светског рата и да је од тада улога Британије – подршка целокупној НАТО политици, тј. политици САД.
С тим у вези, гледамо ангажовање британског генерала Стјуарта Пича. Ради се о изасланику који је у својој каријери био војник, али и шеф војне обавештајне службе, као и заменик директора свих обавештајних служби Велике Британије. Разлози његовог ангажовања леже у традиционалној политици Британије, а то су:
- како спречити односе Срба (Српске, Србије, Ц. Горе) са Русијом;
- како спречити обједињавање свих Срба (Српске, Србије, Ц. Горе), у културном, економском и политичком погледу.
Срђан Перишић
С тим у вези, циљ Лондона и Вашингтона је рушење и Дејтонског споразума и резолуције УН 1244. На томе раде од 1995, односно, од 1999. године. Све механизме користе у том правцу. И увелико су у томе успевали.
Рушењем Дејтона хтели су да склоне Републику Српску, јер је виде као могућност да она некад буде уједињена са Србијом, тј. да Срби поново крену у стварање јединствене српске државе. Због тога руше и резолуцију 1244 јер је она једини међународни документ који за Србију каже да је њен Космет.
Дакле, преко рушења оба међународна споразума Лондон остварује своју геополитику стару 200 година – да Срби морају бити распарчани и да им се не сме дозволити да имају јединствену државу на Балкану.
Због тога су снажно присутни и у Црној Гори и са Американцима контролишу Владу Црне Горе. Рецимо, британске службе имају састанке са премијером Црне Горе Кривокапићем веома често, а да он то уопште не схвата – што је трагично по Србе у Црној Гори.
Деловање Лондона и Вашингтона је данас ограничено опадањем њихове моћи. Једноставно, већ више од 10 година Запад предвођен са САД и Британијом, (тачније од 2008. године и велике економске кризе, као и петодневног рата у Грузији – који су посредно изгубиле САД), губи политичку, економску, културну и сваку другу моћ којом су они управљали светом после 1989. године.
Због тога имају само једну могућност у свету, а коју могу да употребе и на Балкану. То су изазивање смутњи и додатна дестабилизација Балкана. То је Британија више пута чинила на Балкану и међу Србима.
Могућа дестабилизација је у БиХ, на Космету, али и у чланицама НАТО-а у Бугарској и Црној Гори.
Здравко кривокапић на британској
фрегати "Ричмонд" у Бару
Дакле, Британија и САД, немају више снагу да намећу решења на Балкану – изузев да им то Бањалука и Београд дозволе. Уколико би им то дозволили, позиција Срба на Балкану би била наставак страдања која су Срби имали у 20. веку.
Шесто, било какво решење кризе у БиХ је немогуће без директног учешћа Русије (и сагласности Кине). Босна и Херцеговина, као и Балкан, нису екслузивни простор Запада, већ су, пре свега, традиционални простор, и, можемо рећи, станиште руске геополитике, још од првог српског устанка 1804, а и од раније, још од Кучук-каинарџирског мира 1774. године (када је Русија постала заступник православних народа у Отоманској империји), па све преко 19. и 20. века, до данас.
Геополитички идентитети Срба и Руса су исти, или слични, и сасвим је разумљиво да ће Српска у сарадњи са Русијом јачати националне интересе него што је случај у сарадњи са атлантизмом, који је стран геополитичком идентитету Срба. Сходно томе, Србија, Српска и Црна Гора ће у сарадњи са Русијом на бољи начин изразити своје националне интересе и на бољи начин ће их штитити.
Седмо, Република Српска (а тиме и Србија) требају да се у својој политици још чвршће ослоне на геополитику Русије.
Постоји правило у хаотичним међународним односима, које су увели теоретичари реализма. То је: да би се мала земља заштитила у хаотичним међународним односима, треба да чини две ствари - да јача војно и да нађе велику силу заштитницу.
Српска нема војску, али јој је , као насушна потреба остаје ово друго – да се ослони на силу заштитиницу (Русију). Уколико то не уради преношење надлежности неће имати ефекат.
Осмо, резолуција је потврдила да се истрајност, у овом случају, на непризнавању Шмита, на крају ипак исплати – што намеће закључак да ће из ове кризе у БиХ Република Српска изаћи неоштећена и са оствареним циљевима само ако буде ИСТРАЈНА. И само ако буде ефикасно уклопила свој интерес у геополитички интерес силе заштитнице Русије. Све друго, јача позицију противника.
(Трибина је одржана 7. децембра у Београду у организацији портала Све о Српској и Факти – уз подршку Представништва РС у Србији)
