Запад је демократију претворио у своју тоталитарну религију

БАЈДЕНОВ „САМИТ ДЕМОКРАТИЈА“ ДОЖИВЕО ЈЕ ФИЈАСКО – ТЕЖАК ФИЈАСКО

* Ако су са тим самитом хтели, да прогласе да је демократија вечно жива и да ће се сада пола света размрдати и подмладити, онда су као одговор добили ћутање иза којег се крије једна мисао: досадно. Једноставно, није било истинског Догађаја. Нема шта да се емитује, нити да се пише. Слично је некада било у СССР са „Лењиновим јубилејима“. Било је: досадно

* Интересантно је прошао део самта за алтернативне идеје. То је најбоље осветлио Politico који је дао реч супердемократама. Из Русије Љиљи Шевцовој и Владимиру Милову, а и сличнима из других земаља. Њихова мишљења је објавио под насловом: „Бајденов самит неће спасити демократију. 18 алтернативних идеја како је ремонтовати». А сви су критиковали Америку, оптужујући је да не слама антидемократе широм света како би требало и да за то не обезбеђује новац и носаче авиона

* Тренутно најмодернија идеологија на свету, која изазива веселе и жучне спорове међу својима, јесте конзервативизам разних нијанси који се своди на једноставну формулу: оставите људе на миру, престаните да им испирате мозак и пустите их да живе како хоће

_______________________________________________________

       Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ, РИА Новости

       ЧЕТИРИ дана смо великодушно чекали да установимо – није ли можда минули викенд спречио медије да хвале „самит за демократију” као велики догађај.

       Али, ни после викенда нема водоскока одушевљења и похвалних речи.     

       Интернет-претраживачи добро реагују на захтеве поводом тог самита. Међутим, од онога што нуде - осамдесет одсто је оно што је изговорено и написано уочи тог догађаја.

       Паметних и дугачких анализа и коментара како је све било сјајно са натеривањем лидера 110 земаља да преко видео-линкова један за другим читају хвалоспеве демократији – напросто је мало.

       Тај самит је био – фијаско. Тежак фијаско. Мада, питање је и - шта су са њима уопште хтели.

       Ако су хтели, како је најављивано, да прогласе да је демократија вечно жива и да ће се сада пола света размрдати и подмладити, онда су као одговор добили ћутање иза којег се крије једна мисао: досадно.

       Једноставно, није било истинског Догађаја. Нема шта да се емитује, нити да се пише.

       Слично је некада било у СССР са „Лењиновим јубилејима“. Било је: досадно.

       А Американци су се са самитом `ухватили` за својеврсну филозофску категорију, ако не за своју - тоталитарну религију.

       Уочи самита догодила се права бура емоција. Али, и указивано је да су америчке демократе саме себе увукле у замку.

       Јер, да су на самит позвали све (око 200 признатих и непризнатих држава), - добили би Уједињене нације.

       А са `патентираним демократама` добили су намрштене секташе усред безнадежно ауторитарног света.

       Сам списак позваних се показао веома чудним. Од азијских држава, позвали су, на пример, Филипине са њиховим председником који воли скандале, али нису позвали потпуно прозападни Сингапур.

       Како то тумачити?

       У Русији и Кини, које нису позване на тај догађај, пре свега су указали на  очигледно: желели су да поделе свет и изазову свађу – то су и добили.

       Интересантно је прошао део самта за алтернативне идеје.

       То је најбоље осветлио Politico који је дао реч супердемократама. Из Русије Љиљи Шевцовој и Владимиру Милову, а и сличнима из других земаља.

       Њихова мишљења је објавио под насловом: „Бајденов самит неће спасити демократију. 18 алтернативних идеја како је ремонтовати».

Овако је Здравко Кривокапић представљао демократију

коју је наследио од Мила Ђукановића

       А сви говорници су критиковали Америку, оптужујући је да не слама антидемократе широм света како би требало и да за то не обезбеђује новац и носаче авиона.

       Сви су упозоравали - и сам Бајден је изнео ту идеју - на очигледно: да лечење демократије треба започети од Сједињених Држава.

       Самит је био признање неуспеха тоталитарне религије Запада са почетним словом „Д“, са пратећим обећањем да ће ускоро почети да се нешто мења.

       Питање је: шта?

       Јасно је да низање досадних говора које нико и не цитира - не даје ништа.   

       Стога је демократска власт САД овај свој „концерт“ прогласила за први корак ка обнови своје алијансе.

       Кроз годину дана поново ће  окупити правилне људе и све учинити конкретнијим. Укључујући и листу гостију.

       Америчка администрација је, да би демонстрирала своје „лидерство”, за самит припремила читаву гомилу међународних програма, а за неке је чак и обезбедила новац.

       Дала им је заједнички назив „Председнички програм за демократску обнову“. А унутра су: подршка слободним и независним медијима, борба против корупције, подршка демократским реформаторима, промоција технологија (пре свега информационих) за демократију, заштита слободних и фер избора...

       Поводом овога се намеће једноставно и незаобилазно питање: зар се тим истим не бавите већ деценијама?

Још ће и да заплаче од среће!

       Да, бавили су се тим истим. Делили су новац својим послушницима широм света, а послушници су водили информативне кампање против својих влада, представљајући их као корумпиране.

       Водили су и информационе ратове на интернету, оспоравајући све и сваке изборе.

       Највише што сада могу променити јесте да све који желе да буду демократе приморају да троше сопствени новац за подршку овој прилично старој политици. Али, станите, па и то су досад радили - где год је било могуће.

       Насилно наметање исправног модела демократије свуда и свима довело је до два резултата.

       Прво: тренутно најмодернија идеологија на свету, која изазива веселе и жучне спорове међу својима, јесте конзервативизам разних нијанси који се своди на једноставну формулу: оставите људе на миру, престаните да им испирате мозак и пустите их да живе како хоће.

       А друго: сада сви схватају да се под маском демократије људима намеће неподношљиво досадна жвакаћа гума.