Ђуровић: Србија и цео Балкан остају тампон зона и последња станица на путу избеглица ка ЕУ

СРБИЈУ НИЈЕ ЗАОБИШАО НОВИ МИГРАНТСКИ ТАЛАС, БАЛКАНСКА РУТА И ДАЉЕ ПОСТОЈИ

Радош Ђуровић

• Директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош ЂУРОВИЋ: Србија за већину избеглица после најновијих одлука ЕУ постаје последњи светионик наде да се докопају Запада и бољег живота и они неће одустати од тога, без обзира ли ће као и до сада бити гурани натраг и одвраћани од уласка на територију Уније
• „Само је питање времена када ће и Босна, сама или уз подршку других држава попут Хрватске, покушати да заустави уласке људи и почети све да их враћа назад у Србију“

        ДИРЕКТОР Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић оценио је данас да након договора лидера Европске уније о мигрантима Србија и цео Балкан остају тампон зона и последња станица на путу избеглица ка ЕУ.

        У изјави агенцији Бета, Ђуровић је рекао да су чланице Уније одлучиле да по сваку цену изместе проблем миграција са свог терена и да се покуша са формирањем центара за прихват ван територије ЕУ.

        „У светлу на самиту потврђене екстернализације тог питања и заустављања миграције ван ЕУ, положај Србије и осталих земаља Западног Балкана остаје положај тампон зоне, која у систему повезаних судова успорава миграцију од Турске дуж Балканске руте ка Унији и може да ублажи и изненадне приливе у случају новог таласа људи налик оном из 2015. године“, рекао је Ђуровић.

        Лидери 28 чланица ЕУ су у петак постигли договор о миграцијама на самиту у Бриселу, поред претњи Италије да ће блокирати заједничка саопштења ако њени европски партнери не преузму прецизне обавезе у погледу пријема миграната.

        Између осталог, договорено је да се мигранти „релокализују“ на добровољној бази, да се ојача контрола спољних граница Уније и да се пружи снажнија солидарност са земљама првог уласка миграната.

        Ђуровић је рекао да ће, после те одлуке, Србија за већину избеглица постати „последњи светионик наде“ да се докопају Запада и бољег живота и да они неће одустати од тога, без обзира ли ће као и до сада бити гурани натраг и одвраћани од уласка на територију Уније.

        „Имајући у виду да се највећи број избеглица који улази сада у Србију оријентише ка Босни, а да тамо иде пре свега зато што се суочава са све оштријим третманом на мађарској и српско-хрватској граници и редовним илегалним депортацијама назад, само је питање времена када ће и Босна сама или уз подршку других држава попут Хрватске покушати да заустави уласке људи и почети све да их враћа назад у Србију“, рекао је Ђуровић.

        Он је додао да је нереално мислити да је Србију заобишао талас миграција само зато што ти људи одмах одлазе у Босну, јер Балканска рута и даље постоји и води кроз Србију и то се неће променити на дужи рок, иако се сада мигранти знатно краће задржавају у Србији.

        „Шта ће се десити уколико људи не буду могли поред Хрватске и Мађарске да прођу ни у Босну, остаје питање о коме морамо да размишљамо и да имамо сопствену политику и стратегију према овом глобалном феномену. Јер, судећи по порукама са самита, за миграцију нема друге заједничке политике осим политике њеног заустављања ван или на самим границама ЕУ“, оценио је он.

        Ђуровић је оценио да, иако су се челници ЕУ договорили како да бране границе ЕУ, чињеница да је постигнут само необавезујући договор о премештању избеглица најбоље говори да и даље нема солидарности унутар ЕУ.

        „Државе чланице и даље избегавају да се обавежу и избегавају да дају непобитне гаранције да ће под било којим околностима примати нове избеглице у своје земље што би било најбитније у овом тренутку. Па и даље постоји опасност да највећи терет миграције остане на неколико земаља чланица на самим ободима Уније као до сада, које су већ преоптерећене, као што су Италија и Грчка“, навео је он.

        Бета