Јавни дуг Србије се брзо смањује, али је она и даље презадужена земља
БИО СТИГАО ДО 74,7 ОДСТО БДП, САДА ЈЕ 63,6 ОДСТО, А МОРАО БИ ДА БУДЕ ИСПОД 45 ОДСТО
ЈАВНИ дуг Србије пада великом брзином, оценила је глобална бонитетна кућа „Дан и Бредстрит” (ДБ) у најновијем „Извештају о међународном ризику и ефикасности плаћања према иностранству”.
Са нивоа од 74,7 одсто БДП-а у 2015. години, јавни дуг Србије пао је на 63,6 процената на крају 2017. године, што је навело рејтинг агенцију „Фич” да подигне кредитни рејтинг Србије са ББ минус на ББ, напомиње се у поменутом извештају према саопштењу компаније „Бисноде”, ексклузивног заступника те бонитетне куће у Србији. „То је резултат два главна фактора. Први је успех владиних мера штедње, што је смањило буџетски дефицит са 6,3 одсто БДП-а у 2014. години на само 0,2 одсто у 2016. и 2017. години. Други фактор је недавно јачање динара, што је смањило дуг у страној валути изражено у динарима. Око 65 одсто укупног српског јавног дуга је у страној валути. Падом дуга и цене сервисирања дуга, смањује се и ризик финансијске кризе у неком будућем тренутку, оцењује „Дан и Бредстрит”.
По овдашњој правној регулативи Србија је презадужена земља. Јер, по Закону о јавном дугу, сва државна задужења не би смела да буду већа од 45 одсто БДП-а. Према европској методологији, односно правилима Мастрихта, презадуженом се сматра она земља чији је јавни дуг већи од 60 одсто БДП-а, али то правило важи за много развијеније економије од наше. Дефинисани праг од 45 одсто Србија је пробила још крајем 2011. године, што значи да је наша држава већ шест година у законском прекршају.
