Ректору БУ 339 доктора наука поднело захтев да се поништи докторат Синише Малог

СВЕ СЕ ВУЧЕ ОД ПОЛОВИНЕ 2014. А ФОН - НА КОЈЕМ ЈЕ БРАЊЕН ДОКТОРАТ - ЈОШ СЕ НИЈЕ ИЗЈАСНИО

Душан Теодоровић

• Један од потписника захтева Душан Теодоровић нагласио да у Србији постоји велики број лажних доктората на приватним и државним универзитетима и најавио да ће група доктора наука наставити да се бави свим спорним докторатима, међу којима је навео и докторате председника општине Нови Београд Александра Шапића, гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић и министра унутрашњих послова Небојше Стефановића
• Мали је 2013. године на београдском ФОН-у одбранио докторску тезу под називом „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације - теоријске концепције и искуства Србије“. Професор Раша Карапанџа први је упозорио да је плагирано 33 одсто или више текста тог докторског рада

        ГРУПА професора и доктора предала је данас у Ректорату Универзитета у Београду захтеве да се поништи докторат градоначелника Београда Синише Малог, јер сматрају да је тај рад плагијат и да се Мали не промовише у звање доктора наука, а да чланови комисије пред којима је бранио докторску тезу буду процесуирани пред етичком комисијом.

        Тај захтев потписало је 339 доктора наука, а они очекују да се захтев нађе и на дневном реду неке од предстојећих седница Сената Универзитета јер сматрају да би процесуирањем овог случаја Универзитет могао да донесе процедуре за сличне случајеве.

        Један од иницијатора тог захтева Душан Теодоровић рекао је новинарима уочи предаје захтева да група тражи да ректор Универзитета Владимир Бумбаширевић хитно реагује јер он према прописима то може, када се дуго не решава питање спорног доктората.

        У захтеву упућеном ректору Бумбаширевићу, група тражи да ректор хитно интервенише коришћењем постојећих правних процедура или изменама процедура и наводе да је обавеза ректора да „сачува углед Универзитета, високог образовања и научних звања у друштву (у Србији), али и свету“.

        „Пре три и по године колега Раша Карапанџа открио је плагијат у докторату Синише Малог. Од тада је као шпанска серија, мењају се једна па друга комисија... Група људи, коју чини више од 330 професора, међу којима осам академика, сматра да се доста чекало“, рекао је Теодоровић и додао да је приметан недостатак храбрости професора Факултета организационих наука (ФОН) на којем је Мали бранио докторат и посебно захвалио професору тог факултета Божидару Раденковићу, што је био храбар и једини са тог факултета потписао захтев.

Синиша Мали

        Он је додао да не жели да се ова тема политизује и да у Србији постоји велики број лажних доктората на приватним и државним универзитетима и најавио да ће та група наставити да се бави свим спорним докторатима, међу којима је навео и докторате председника општине Нови Београд Александра Шапића, гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић и министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.

        „Не разумем ту нушићевску потребу да се прикачи та титула доктор“, рекао је Теодоровић.

        Бивши помоћник министра просвете за високо образовање, виши научни сарадник у Институту за физику Милован Шуваков рекао је да је случај доктората Синише Малог посебно занимљив јер је он јавна личност и да је његов докторат „без сумње плагијат“.

        Упитан због чега се, док је био у Министарству просвете, науке и технолошког развоја није бавио питањем доктората Синише Малог, када је та афера избила у време док је он био на државној функцији, Шуваков је рекао да Министарство не треба да се меша у послове Универзитета и да треба да се зна шта је чија надлежност и да се нада да ће то и овог пута бити тако. Он је додао да је Министарство тада олакшало проверу докторских радова.

        Председник Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду Драгор Хибер изјавио је раније да тај одбор није надлежан да реагује у случају оспореног доктората градоначелника Београда Синише Малог док не буде донета првостепена одлука на ФОН-у.

        Мали је 2013. године на ФОН-у одбранио докторску тезу под називом „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације - теоријске концепције и искуства Србије“.

        На сајту Пешчаника 9. јула 2014. објављен је текст професора Раше Карапанџе у којем се наводи да је плагирано 33 одсто или више текста тог докторског рада.

        Бета