И 12 опозиционих кандидата за БГ-изборе имало посла са Агенцијом за борбу против корупције

ВЕЋИНА ПРОБИЈАЛА РОКОВЕ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ИЗВЕШТАЈА АГЕНЦИЈИ, ЈЕДАН ИМАО И ЗАТВОРСКУ КАЗНУ

• На „Ђиласовој листи” је и кандидат за одборника из Младеновца Дејан Чокић, против кога је Агенција поднела и кривичну пријаву јер није пријавио сву своју имовину па га је Основни суд у Младеновцу 2015. године осудио на осам месеци затвора

          ЦЕНТАР за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објавио је данас анализу која показује да су опозиционе странке за одборнике Скупштине Београда кандидовале 12 особа које су кршиле Закон о Агенцији за борбу против корупције, углавном због кашњења у пријављивању имовине, и већини је изречена најблажа казна мера упозорења.

          Група градђана “Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују” кандидовала је за будуће градске одборнике пет функционера против којих је Агенција водила поступак, у коалицији “Да ослободимо Београд – Демократска странка (ДС), Социјалдемократска странка (СДС), Нова странка (НОВА) и Зелена еколошка партија – Зелени (ЗЕП – Зелени)” налазе се четири кандидата, на листи Демократске странке Србије (ДСС) два, а један је на листи “Доста је било и Двери: Да ови оду, а да се они не врате”.

          Један од кандидата са листе “Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују” лидер Левице Србије Борко Стефановић добио је 2014. меру упозорења јер није обавестио Агенцију за борбу против корупције да више није члан Управног одбора Дипоса, државног предузећа за издавање некретнина.

          Са те листе, споран је и кандидат за одборника из Младеновца Дејан Чокић, против кога је Агенција поднела и кривичну пријаву јер није пријавио сву своју имовину па га је Основни суд у Младеновцу 2015. године осудио на осам месеци затвора.

          На листи ДСС-а се налазе два кандидата са мерама упозорења: председник странке Милош Јовановић и некадашњи посланик у Скупштини Србије Ђорђе Мамула.

          Јовановић је за ЦИНС рекао да је, када је 2013. године вратио мандат странци и поднео оставку на место народног посланика, прекорачио рок за достављање извештаја због проблема у односу са странком, али и да му нико није рекао да има ту обавезу.

          Након изречене мере упозорења, Агенција је против Јовановића поднела прекршајну пријаву.

          Бивша председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић добила је 2013. меру упозорења због тога што је годину дана раније, након што је постала народна посланица на парламентарним изборима, са слањем извештаја о имовини каснила 160 дана.

          Рашковић Ивић је признала своју неажурност, али је као разлог за кашњење навела да је она заправо покушала да пошаље извештај али јој је враћен јер није написала бар код на сајту Агенције.

          Члан већа општине Стари град Андреја Миливојевић, скоро две године каснио је са слањем извештаја о имовини и приходима због чега му је Агенција изрекла меру упозорења крајем новембра 2015, док бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош није на време обавестио Агенцију да више не обавља функцију помоћника министра за билатералне односе у Министарству спољних послова, па је крајем јуна 2013. такође добио меру упозорења.

          Кандидат изборне листе “Доста је било и Двери: Да ови оду, а да се они не врате” Драгослав Будимировић меру упозорења добио је у јануару 2016, због непријављивања имовине по престанку функције.

          Агенција је против овог некадашњег вршиоца дужности директора ЈКП Обреновац поднела и захтев за покретање прекршајног поступка, а према подацима са сајта Агенције, осуђен је на новчану казну од 20.000 динара.

          Кандидат на београдским изборима Групе грађана “Шта радите бре” Марко Бастаћ добио је од Агенције меру упозорења у децембру 2012. године, јер као председник Градске општине Стари град није на време пријавио имовину.

          (Бета)