Црногорац: Никада нисам упознао Александра Вучића, нити од њега добио неку услугу

НИЈЕ ОТКРИО КО МУ ЈЕ СУГЕРИСАО ДА ПОКРИЈЕ ДУГ ПАРАЋИНСКЕ СТАКЛАРЕ И ДА ЛИ ЈЕ ЗА ТО НЕШТО ДОБИО

• Наглашава да му није намера да распрода имовину Стакларе већ да је његова пословна мисија да ту фабрику „подигне на ноге и исплати све њене дугове, отвори први рециклажни центар за стакло и можда упосли више радника него што их је било у Стаклари пре насилног стечаја, а затим обезбеди стратешког партнера“

        ВЛАСНИК компаније ЦПР Импекс Петар Црногорац данас је изјавио да је никада није упознао председника Србије Александра Вучића, нити је имао било какав договор са њим о преузимању дугова Српске фабрике стакла у Параћину и да од њега никада није добио никакву услугу.

        Он је у одговору председнику Народне странке Вуку Јеремићу који је гостујући на телевизији Наша запитао какве су везе председника Србије за Црногорцем, навео да никада до сада није имао никакав састанак или било какву другу врсту комуникације са Вучићем или било којим његовим сарадником.

        Црногорац је казао да је једини састанак који је имао са неким од представника актуелне власти био са председницом Владе Србије Аном Брнабић и њеним сарадницима, 17. новембра прошле године у Влади Србије.

        Јеремић је питао зашто је Црногорац платио дуг параћинске слакларе од 3,7 милиона евра, ко му је рекао да плати дуг и да ли је заузврат добио неку другу услугу или концесију.

        Такође је на ТВ Наша показао писмо упућено Александру Вучићу 10. септембра 2015. године у којем је бугарски инвеститор, фирма Глас индустри, која је у то време била власник Српске фабрике стакла, понудио да држави поклони акције, јер је фирма била у блокади и зато није могла да продаје акције.

        „Уместо да држава преузме фирму као поклон, Српска фабрика стакла је изашла из блокаде тако што је Петар Црногорац, трговац оружјем који је на челу фирме ЦПР Импекс, покрио дуг стакларе, а није преузео власништво“, рекао је Јеремић.

        Црногорац је у данашњем саопштењу навео да је уговор о откупу дугова Стакларе, између ЦПР Импекса, фирме Глас индустри и бугарске Корпоративне трговинске банке, потписан 29. јуна 2016. године „искључиво на иницијативу и велики притисак бугарске стране која је банкротирала“.

        Он је негирао да у документацији Стакларе постоји било какво писмо о томе да су држави Србији бесплатно нуђене акције те фабрике и навео да је претходно руководство фабрике продало у старо гвожђе 15 пећи, 20 производних машина и опрему вредну више милиона евра.

        Истакао је да му није намера да распрода имовину Стакларе већ да је његова пословна мисија да ту фабрику „подигне на ноге и исплати све њене дугове, отвори први рециклажни центар за стакло и можда упосли више радника него што их је било у Стаклари пре насилног стечаја, а затим обезбеди стратешког партнера“.