Иде ли Вучић на нове ванредне изборе јер се боји да ће Меркелова 2017. изгубити власт?
ИЛИ ЖУРИ ЗАТО ШТО БЕЗ ЧЕСТИХ ИЗБОРА И КАМПАЊА - КАО ШТО НЕКИ ТВРДЕ - НЕ БИ УМЕО НИ ДА ВЛАДА?
Александар Вучић - Ангела Меркел
- Жељко ЦВИЈАНОВИЋ: У Србији се не расписују избори због „пада Меркеове“ нити то двоје може имати икакве везе. Ако се питањем жели нагласити Вучићево везивање за Меркелову, важно је знати да је заоштравањем односа између САД и Русије, које је 2014. у Украјини и касније у Сирији изашло из политичких оквира, веома смањило маневарски простор Србији. Тај простор Србија данас одржава и шири управо наглашено добрим односима са Немачком, која јој није пријатељска држава, али с њом има подударност у неким интересима. Да је другачије, много тога што Србија данас планира и ради са Русијом и Кином не би било могуће
- Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ: Главни разлог за ванредне изборе је то што би Вучић тешко успео да пробуди енергију СНС ако би ишао сам на председничке, па макар се и он сам кандидовао. Овако има ветар у леђа. Међутим, и немачки избори имају свог утицаја, јер Вучић упорно игра на карту политике Меркел и ради „копи-пејст“ односно прави „фалсификат оригинала“ немачке политике
- Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ: Не верујем да жури због Меркелове, бар то није главни мотив. Него мислим да он ништа друго ни не уме да ради сем да непрекидно води предизборну кампању и то под условима апсолутне неравноправности снага и ресурса. Опозицији су везане и руке и ноге, а најчешће и уста! Онда се јуначи и побеђује таквог ослабљеног противника
- Драгољуб ПЕТРОВИЋ: Он је много сарађивао и виђао се са Ангелом Меркел, Вестервелеа је примао у својој кући и просто се осећао као пулен немачке канцеларке. Зато му вероватно може бити отежавајућа околност ако Меркелова изгуби. Наравно, он тактизира и на унутрашњем плану - да би мале странке које су на прошлим изборима ушле у парламент, овај пут гурнуо испод цензуса и опет добио максималан број посланика
ЈОШ није сигурно по чему ће Александар Вучић остати упамћен у српској историји.
Али, по нечему сигурно хоће: по броју одржаних ванредних избора. Јер, сви су изгледи да за пролеће спрема треће.
Жури главни напредњак Србије са новим изборима због незадовољства пленом са претходних?
Жели ли можда да избаци из Скупштине оне странке за које је са пола уста тврдио да су се у њој нашле захваљујући америчкој амбасади и још понечему на шта није сам утицао?
Жури ли зато што без сталних изборних кампања - као што неки тврде - не би ни умео да влада?
Брине ли га улазак у Белу кућу Доналда Трампа или жури да поново легитимише своју власт пре него што у Немачкој изгуби позиције његова покровитељка Ангела Меркел?
Боји ли се, заправо, Вучић изласка на изборе без Меркелове на власти у Берлину?
Друге су везе Вучића и Меркелове, а њена судбина ће зависити од детанта Трампа и Путина
Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, уредник Новог Стандарда
• Они који би желели да Србија из корена промени своју политику и прекине евроинтеграције после победе Трампа, нажалост, исти су они који су то захтевали и пре тога. Њихов проблем је у томе што не разумеју да смисао евроинтеграција за Србију није у уласку у ЕУ, него да земљу држи унутар једног политичког поретка, који је далеко од доброг и праведног, али изван кога земље профила Србије бивају жртве
ИЗБОРИ у Србији не расписују се због „пада Меркеове“ нити то двоје може имати икакве везе. Друга је природа веза Вучића и Меркелове.
Ако се питањем жели нагласити Вучићево везивање за Меркелову, важно је знати да је заоштравањем односа између САД и Русије, које је 2014. у Украјини и касније у Сирији изашло из политичких оквира, веома смањило маневарски простор Србији.
Тај простор Србија данас одржава и шири управо наглашено добрим односима са Немачком, која јој није пријатељска држава, али с њом има подударност у неким интересима. Да је другачије, много тога што Србија данас планира и ради са Русијом и Кином не би било могуће. Србији која се држи Меркелове мало је теже забранити ствари које раде чланице ЕУ - Мађарска, Словачка, Чешка, па и сама Немачка, чија економија све мање подлеже режиму санкција према Русији.
Наравно, ни тај пут неће бити без ризика, посебно пошто су глобалне елите одлучиле да у Немачкој са Меркеловом направе последњу линију одбране од контраелита, предвођених Путином и Трампом. То, међутим, значи и то да глобалне елите још нису поражене у Европи и притисци са те адресе на Србију ће се наставити, можда ће бити и јачи, све до немачких избора.
Наравно, Клинтонови и Сорош Меркелову не могу да одбране, као што не може ни она сама себе. Њена судбина ће зависити пре свега од тога колико ће до септембра следеће године Трамп и Путин имати успеха са руско-америчким детантом.
Уколико напредак изостане, Меркелова ће добити још један мандат. Ако успеју, она ће пасти, али не зато што ће бити прегажена на изборима, већ зато што ће јој тада, по свој прилици, леђа окренути Габријелова SPD, која ће, активирајући тада у пуном капацитету своју Ostpolitik-у, прећи на другу страну политичког спектра.
Они који би желели да Србија из корена промени своју политику и прекине евроинтеграције после победе Трампа, нажалост, исти су они који су то захтевали и пре тога. Њихов проблем је у томе што не разумеју да смисао евроинтеграција за Србију није у уласку у ЕУ, него да земљу држи унутар једног политичког поретка, који је далеко од доброг и праведног, али изван кога земље профила Србије бивају жртве.
Прави моменат за промену политике, ако ствари глобално не крену по злу, биће време између немачких избора и почетка 2018. године, кад ће Србија већ одмаћи у обнови своје армије и кад ће се послови са Кином озбиљније завртети.
Важно је знати да политика није само област везана за личности, већ много више за процесе који се одвијају. А то значи да Немачка, без обзира на то хоће ли Меркелова победити или изгубити, неће водити досадашњу политику, већ нешто много ближе бизмарковском концепту. Биће промена и у српској политици, и веома је важно да до тада у њој опстане европски вектор, да буде још активнији руски вектор и да политичком сценом не завладају поново либерали у безброј нијанси жуте, који би процес трагично вратили уназад.
После избора у Немачкој, било би логично да дође и до промена у Вучићевој политици
Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ, власник и директор агенције „Прагма“
ГЛАВНИ разлог за ванредне изборе је то што би Вучић тешко успео да пробуди енергију СНС ако би ишао сам на председничке, па макар се и он сам кандидовао. Овако има ветар у леђа.
Међутим, и немачки избори имају свог утицаја, јер Вучић упорно игра на карту политике Меркел и ради „копи-пејст“ односно прави „фалсификат оригинала“ немачке политике - од миграционе па надаље.
Она је канцелар најмоћније земље ЕУ, па јој се може, а у Србији се много тога не може у овој ситуацији.
После избора у Немачкој, било би логично да дође и до промена у Вучићевој политици. Видели смо да се после америчких избора и пораза Хилари Клинтон прави као да се ништа није десило и као да он лично није учествовао у њеној кампањи.
Прави се као да се то њега не тиче и да „није одавде“. Али, у случају Меркелове је везан као инфузијом, тако да би морао да на неки начин мења и своју политику.
Сви Вучићеви пријатељи губе: од Румуније, Грчке, Италије и Бугарске до Америке
Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, уредник НСПМ , народни посланик
НЕ ВЕРУЈЕМ да жури због Меркелове, бар то није главни мотив. Него мислим да он ништа друго ни не уме да ради сем да непрекидно води предизборну кампању и то под условима апсолутне неравноправности снага и ресурса.
Опозицији су везане и руке и ноге, а најчешће и уста!
Онда се јуначи и побеђује таквог ослабљеног противника.
У међувремену влада без икакве контроле и без парламента.
Њему јесте узор Ангела Меркел. Нисам сигуран да ли ће она да „преживи“. Први пут има озбиљан проблем.
Сви Вучићеви пријатељи губе: од Румуније, Грчке, Италије, Бугарске, а о Хилари Клинтон да ни не говоримо. Његови пријатељи губе свуда.
Али, на његово понашање - евентуалну промену - највише ће утицати амерички избори, односно могуће отопљавање односа Вашингтона и Москве. Амерички избори имају већи утицај на њега него немачки.
Жели да му опозиција буду само радикали, а онда може да ради шта хоће
Драгољуб ПЕТРОВИЋ, главни уредник листа Данас
МОГУЋЕ је да Вучић тактизира управо зато што је временом постао немачки човек, односно - човек Ангеле Меркел. Она га је подржавала, а чак има и немачке саветнике у кабинету.
Истовремено, труди се да у спољној политици води политику „од Силване до Нирване“, па подржава и Русе и Кинезе итд, али може да му се деси да му се неколико столица измакне.
Он је много сарађивао и виђао се са Ангелом Меркел, Вестервелеа је примао у својој кући и просто се осећао као пулен немачке канцеларке. Зато му вероватно може бити отежавајућа околност ако Меркелова изгуби.
Наравно, он тактизира и на унутрашњем плану - да би мале странке које су на прошлим изборима ушле у парламент, овај пут гурнуо испод цензуса и опет добио максималан број посланика.
Прошлим резултатом није био задовољан јер није очекивао да ће Двери и „Доста је било“ бити изнад цензуса.
Сад рачуна да ће пропагандом коју има у већини највећих медија гурнути испод цензуса друге странке које су мале, тако да му опозиција буду само радикали, а онда може да ради шта хоће. Да мења Устав и све друго.
Диана Милошевић