Русија почиње да прави нову ракету за своје подморнице четврте и пете генерације

ЗАМЕНИЋЕ БАЛИСТИЧКУ РАКЕТУ „БУЛАВА“ КОЈА ЈЕ ИЗГЛЕДА БИЛА ПРЕЛАЗНО РЕШЕЊЕ

„Булава“

• Нову балистичку ракету на чврсто гориво носиће како подморнице класе 955 „Бореј“, тако и још напредније подморнице пете генерације „Хаски“, које ће се тек појавити

Пише: Леонид НЕРСИСЈАН

        ДРЖАВНИ ракетни центар „В. П. Макејев“ почео је рад на новој балистичкој ракети.

        Највероватније је реч о балистичкој ракети коју ће носити подморнице. Она би требало да замени ракету на чврсто гориво Р-30 „Булава“, која је основна ракета најмодернијих руских стратешких подморница класе 955 „Бореј“.

        Сама „Булава“ (буздован) није давно уведена у наоружање - 2013. године. С чиме је онда повезан почетак рада на новој интерконтиненталној балистичкој ракети?

        Конструисање ракете Р-30 „Булава“ почело је 1998. године у Московском институту за термотехнику (МИТ), који се никада раније није бавио прављењем ракета за подморнице. Из неких не баш најлогичнијих разлога, пројекат је додељен управо МИТ, а не Државном ракетном центру који је имао искуство са прављењем ракета за подморнице на чврсто гориво Р-39, као и на течно гориво Р-29РМ (у различитим верзијама - укључујући најсавременију Р-29РМУ2.1 „Лајнер“).

        На крају су радови наишли на озбиљне проблеме - од 24 лансирања осам је било неуспешно (око 33 одсто). Упркос томе што је ракета уведена у наоружање и што је користе стратешке нуклеарне подморнице класе 955 „Бореј“, нема уверености у то да ће знатан део тих ракета бити исправан. А када је реч о једној од компоненти нуклеарне тријаде која обезбеђује очување нуклеарног баланса, таква ситуација је недопустива.

        Поред свега осталог, слику квари и то што „Булава“ нема неке тактичко-техничке карактеристике које „обарају с ногу“ - може да носи дупло мању тежину него амерички конкурент Trident II, који је уведен у наоружање још 1990. године. Руска ракета на течно гориво Р-29РМУ2 такође може да носи дупло већу тежину од „напредније“ „Булаве“.

        То се често објашњава краћом активном деоницом путање лета (што смањује могућност пресретања средствима ПРО) и нижом путањом целог лета. Међутим, исту ту америчку Trident II такође одликују одличне карактеристике у тој области, зато је веома тешко са сигурношћу тврдити да су код „Булаве“ ти показатељи бољи, нарочито с обзиром на недостатак информација.

        Судећи по информацијама објављеним у медијима, нову балистичку ракету на чврсто гориво носиће како подморнице четврте генерације класе 955 „Бореј“, тако и напредне подморнице пете генерације „Хаски“, које се неће појавити пре 2030. године.

        Испоставља се да би Р-30 „Булава“ могла бити само привремено решење - док не буде направљена модернија ракета за подморнице.

        Поставља се зато логично питање: зашто је толико година потрошено на прављење ракете која је од почетка била застарела, па још и у предузећу које није специјализовано за прављење таквих производа (али зато одлично прави интерконтиненталне балистичке ракете за лансирање са копна „Топољ-М“ и „Јарс“), и да ли ће неко сносити одговорност због тога?

        На крају се испоставља да САД праве једну балистичку ракету за подморнице или интерконтиненталну балистичку ракету на 40, а можда и више година, а Русија их мења као „рукавице“, што доводи до додатних трошкова како у производњи, тако и при конструисању.

        Много ефикасније би било јасно формулисати тактичко-техничке карактеристике, спровести одговарајући конкурс и изабрати најбољу варијанту на коју ће моћи да се не жале средства, знајући да ће ракета трајати још пола века.