Reuters: Србија се тихо креће ка NATO – само што њено руководство не сме да то призна народу

БРИТАНСКА НОВИНСКА АГЕНЦИЈА ПРИЗНАЈЕ ДА ЈЕ АЛИЈАНСА У СРБИЈИ ВЕОМА НЕПОПУЛАРНА

Љубиша Диковић са замеником председника Војног комитета НАТО генералом Марком Шислером

• Reuters тврди да "српски политичари не желе да отворено признају пуни обим партнерства са NATO зато што не желе да се удаље од оних унутар земље који су окренути ка Русији или презиру Алијансу"
• Британска агенција наводи да је српска војска учествовала у 197 заједничких активности са NATO и још 370 билатералних активности са земљама које су чланице Алијансе, а да је само 36 активности организовано са Русијом. Такође наводи да су од 21 војне вежбе у којима је учествовала српска војска, само две биле са Русијом
• „Циљ Србије је придруживање Европској унији и тај процес ће укључити агенду Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Већина NATO политика се уклапа у ту агенду. Русија остаје партнер, ми нећемо приступити NATO, али је наш пут управљен ка Западу", рекао је Reuters-у званичник Министарства одбране Србије, који је инсистирао на анонимности

          „БЕОГРАД се, такође, тихо креће ка NATO, упркос резервисаности већине Срба, али је опрезан у томе да не наруши своје гласно проглашено пријатељство са Русијом, која жели да појача свој утицај у региону и која је непријатељски расположена према том војном савезу“, оцењује британска новинска агенција Reuters.

          Балкански дописник руског листа "Комерсант" Генадиј Сисојев, којег Reuters представља као стручњака за политику Москве у региону, у изјави за ову агенцију наводи да "Србија не може у потпуности да се окрене NATO, она ће задржати максимални ниво сарадње с њим, без мењања свог статуса (у погледу чланства)".

          "Србија не може да се окрене Русији зато што... ниједно српско државно вођство не би ризиковало да изгуби западне инвестиције и помоћ", додаје Сисојев.

          Reuters цитира и изјаву заменика шефа Мисије амбасаде САД у Београду Гордона Дугуида, дату Танјугу 28. јуна, да је "Србија показала велики ентузијазам за партнерство са NATO и односи NATO и Србије ће се развијати, а користи за Србију ће се увећати".

          "Србија је ипак веома емотивна када је у питању Русија која није чланица NATO, њена савезница, која је, на пример, на захтев Београда спречила да Косово постане члан Уједињених нација. Србија, такође, дели словенску и православну традицију са Русијом и зависна је од њене енергије. Највећа српска нафтна компанија 'Нафтна Индустрија Србије' у већинском је власништву руског 'Гаспрома' и њен увоз гаса долази из Русије", оцењује Reuters.

          Наводи се да је "у знак добрих односа Београд 2012. дозволио Москви успостављање базе за брзи одговор у ванредним ситуацијама, попут шумских пожара и поплава у јужном српском граду Нишу".

          Додаје се да је "српска војска донекле заснована на руској технологији, што је заоставштина веза које је бивша Југославија имала са Совјетским савезом".

          Reuters тврди да "српски политичари не желе да отворено признају пуни обим партнерства са NATO зато што не желе да се удаље од оних унутар земље који су окренути ка Русији или презиру Алијансу".

          "Они се плаше да ће свако помињање (NATO) утицати на њихове рејтинге, пошто је Алијанса веома непопуларна", казао је за Ројтерс бивши дипломата и члан београдског Центра за спољну политику Милан Карагаћа.

          Агенција наводи да је српски премијер Александар Вучић 28. јуна казао да Србија жели да купи четири руска борбена авиона МИГ-29 за 260 милиона евра и да су истог дана у Србију стигла два руска хеликоптера Ми17, која су купљена за 25 милиона евра.

          "Војно-политичка сарадња (Србије и Русије) није се значајно проширила... било је ту пуно приче", оценио је Сисојев.

          Reuters наводи да је, са друге стране, српска војска учествовала у 197 заједничких активности са NATO и још 370 билатералних активности са земљама које су чланице Алијансе, а да је само 36 активности организовано са Русијом.

          Такође се наводи да су од 21 војне вежбе у којима је учествовала српска војска, само две биле са Русијом.

          "Циљ Србије је придруживање Европској унији и тај процес ће укључити агенду Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Већина NATO политика се уклапа у ту агенду. Русија остаје партнер, ми нећемо приступити NATO, али је наш пут управљен ка Западу", рекао је Reuters-у званичник српског Министарства одбране, који је инсистирао на анонимности.

          (Танjуг)