Хрвати са ЕУ-Титаника траже и да Србија са Хагом сарађује по њиховом укусу

ЕВРОПСКА УНИЈА ОТВОРИЛА НОВО ПОГЛАВЉЕ СА ТУРСКОМ,

А ВУЧИЋЕВО 23-ЋЕ ОДЛОЖИЛА

Тихомир Орешковић

• Отварање кључног поглавља 23 о владавини права у преговорима ЕУ са Србијом померено можда за јули или септембар превасходно због отпора Хрватске која тражи да Србија повуче регионалну надлежност српског суда за ратне злочине, обезбеди аутоматски број посланика за хрватску мањину у српском парламенту и у пуној мери успостави недовољну, како то сматра Загреб, сарадњу с Хашким судом

        ЕВРОПСКА унија отворила је ново поглавље у преговорима о чланству с Анкаром, а отварање поглавља 23 са Србијом је одложено пошто о томе није постигнута сагласност ни на данашњем састанку радне групе Савета министара ЕУ за Западни Балкан, рекли су новинарима извори у Савету министара ЕУ.

        Ново поглавље у преговорима с Турском отворено је у склопу споразума о спречавању илегалне имиграције. То је 16. отворено поглавље и тиче се буџетских и финансијских одредби.

        Отварање кључног поглавља 23 о владавини права у преговорима ЕУ са Србијом је померено можда за јули или септембар превасходно због отпора Хрватске која тражи да Србија повуче регионалну надлежност српског суда за ратне злочине, обезбеди аутоматски број посланика за хрватску мањину у српском парламенту и у пуној мери успостави недовољну, како то сматра Загреб, сарадњу с Хашким судом.

        Све остале чланице ЕУ сматрају да је Србија испунила све услове за отварање поглавља 23. и 24. која обухватају владавину права и темељне слободе, али и Велика Британија није пренела свој став за утврђивање заједничке преговарачке позиције ЕУ из техничких разлога, будући да после референдума о независности у Британији сад ради влада у оставци.

        Хрватски премијер у оставци Тихомир Орешковић је у уторак у Бриселу изјавио да се став Хрватске око отварања преговора ЕУ са Србијом у поглављу 23 није променио, уз тврдњу да то што Хрватска тражи, траже и друге чланице ЕУ.

        Званичници у Савету министара ЕУ су објаснили да су практично све остале чланице ЕУ предочиле Загребу да та за Хрватску наводно спорна питања не спадају у „правну тековину“ Уније, што је темељ за преговоре о чланству, већ да то треба решавати одвојено билатерално.

        Орешковић је прецизирао да је реч о три услова који се односе на надлежност за суђења за ратне злочине, питање заштите мањина и сарадњу с Хашким судом.

        Холандско председништво ЕУ је намеравало до краја свог мандата који завршава 30. јуна у поноћ отвори преговоре са Србијом у поглављима 23 и 24, али се испоставило да нема сагласности око заједничког става ЕУ за поглавље 23 Правосуђе и темељна права.

        Званичници у Бриселу су претходно навели да је за остале партнере у ЕУ проблем и то што је у Хрватској пала влада па сад остаје питање какав би став могла о свему имати будућа хрватска влада, док се на уму има и отопљавање у односима српског премијера и хрватске председнице, али то се засад није одразило на хрватске захтеве и услове за отварање поглавља са Србијом.

        Поред ранијих захтева око питања мањина и нарочито оспоравања регионалне надлежности српског суда за ратне злочине, хрватски представници у ЕУ сад потежу и питање одштете жртвама у ратним сукобима ’90-их година, с тврдњом да је за то одговорна Србија.

        Румунија и Бугарска такође стављају извесне више оквирне примедбе везане за права мањина у Србији, рекли су функционери Савета министара ЕУ.

        Бета