Хоће ли Вучић, Николић и Дачић тражити шансу за вођење самосталније спољне политике?

ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА ПОРУЧИВАЊА ЦРНОЈ ГОРИ ДА ЈЕ ТУЂА ИГРАЧКА

И СКОРОГ ОДЛАСКА ВЛАДЕ У БАЊАЛУКУ?

Николић, Дачић и Вучић

• ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: На симболичком плану се нешто мења јер су патриотске изјаве учестале, али на фактичком плану све остаје исто. Србија је учествовала у двадесет војних вежби са NATO, а на једној заједно са снагама војске „републике Косово“. Имамо несклад између фактичких и симболичких показатеља, при чему су први обавезујући и зато су битнији, а изјаве можете давати какве хоћете
• МИЛОМИР СТЕПИЋ: Шта је одлазак на један пријем у Републици Српској, наспрам отварања поглавља за пријем у ЕУ? Питање је шта ће уопште бити са ЕУ док отворимо сва поглавља, али наша оријентација није само ЕУ, већ евроатлантизам! У међувремену, прихватамо да је ствар за расправу нешто што нигде није ствар око које се расправља: амерички амбасадор је рекао да је цена уласка у ЕУ поглавље 35 и одрицање од Косова и Метохије. Дакле, још смо на том курсу
• ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Србија се лицем у лице нашла пред тешким избором, пошто су са Запада стигле јасне индиције пред којим би било којој власти било тешко да иде даље, а да не изгуби тло под ногама код сопствених бирача, нарочито с обзиром на појачану натоизацију Европе и Балкана, која повећава притисак. Тај прелазак Рубикона тера власт да застане и размисли. Ако пређе Рубикон - то ће имати непријатне последице на изборима по њих
• ЉУБОМИР КЉАКИЋ: Нема никаквих промена! У свету су у току тектонске метаморфозе, промене и померања у којима је наша земља само маргинални чинилац. И то дисциплинован!

        БРИСЕЛСКА власт у Београду поново почиње да помало наступа опозиционо према властитом курсу. Као да су избори већ расписани, или ће бити за коју недељу.

        Томислав Николић поново наглашеније намигује према Русији. Чак је стигао и да поручи Милу Ђукановићу и Филипу Вујановићу да уласком у NATO од Црне горе праве „играчку“, а његова и Вучићева Србија то тобоже није.

        Ивица Дачић почиње да србује и да се додворава некадашњем гласачком телу Слободана Милошевића.

        Александар Вучић није продао Телеком, а готово са целом владом ће у Бањалуци присуствовати 9. јануара обележавању Дана Републике Српске. Након што су странци - преко свог Уставног суда БиХ - прогласили „Дан РС“ неуставним.

        Ово још увек нису реалне и опипљиве промене у државном курсу, али - не ради ли се можда о наговештајима самосталније спољне и унутрашње политике Србије?

        Формирају ли се полако претпоставке за какво-такво осамостаљивање Београда од Брисела, Берлина и Вашингтона?

        Да ли су Вучић, Николић и Дачић људи који такав заокрет могу и смеју да изведу?

        Неће ли све - без обзира на патриотскију и прорускију реторику - бити као у оном вицу о Титу и његовом возачу који стижу на раскрсницу, па следе речи „леви мигавац, али скрени десно“?

Потписивање споразума са ОДКБ би било нека промена

Душан ПРОРОКОВИЋ, аутор књиге „Геополитика Србије“

 

        ПОСТОЈЕ два нивоа да се тумачи политика: симболички и фактички.

        На симболичком се нешто мења јер су овакве изјаве учестале, али на фактичком плану све остаје исто. Србија је учествовала на двадесет војних вежби са NATO, а на једној заједно са снагама војске „републике Косово“. Потписан је IPAP споразум. Николић је у заједничкој изјави са лидерима региона и Џозефом Бајденом нешто друго тврдио - иако је документ писан у Бајденовом кабинету, Николићево име је испод текста - о евроатлантској перспективи држава региона!

        Имамо несклад између фактичких и симболичких показатеља, при чему су први обавезујући и зато су битнији, а изјаве можете давати какве хоћете. Зато бих волео да видим неку декларацију или резлуцију, да се, на пример, потпише споразум са ОДКБ. То би била промена.  

Прави показатељ ће бити долазак Дмитрија Рогозина у Београд

Миломир СТЕПИЋ, редовни професор Београдског универзитета

 

        НЕМА промене курса.

        Шта је одлазак на један пријем у Републици Српској, наспрам отварања поглавља за пријем у ЕУ?

        Питање је шта ће уопште бити са Унијом док отворимо сва поглавља, али наша оријентација није само ЕУ, већ евроатлантизам! Чека се само повољан моменат да крену са рекламном кампањом која треба да тога да и грађани прихвате NATO. У међувремену, прихватамо да је ствар за расправу нешто што нигде није ствар око које се расправља: амерички амбасадор је рекао да је цена уласка у ЕУ поглавље 35 и одрицање од Косова и Метохије. Дакле, још смо на том курсу.

        Радикални заокрет у овоме моменту би водио некаквој обојеној револуцији, немирима и сличном, јер - не заборавимо - има центара моћи који не могу себи да опросте што у Србији није дошло до грађанског рата (у Војводини, Рашкој области...)

        Међутим, радикалан заокрет ће можда бити могућ кроз неколико месеци, што не значи да се већ сада не треба припремати.

        Одлазак у РС је манифестација - због скорих избора и тражења подршке национално опредељених бирача. Међутим, ту фактичког ефекта нема!

        Прави показатељ ће бити долазак Дмитрија Рогозина, када ћемо видети шта ће бити са наоружањем. И пре је било сусрета са руским званичницима. Добијали смо бомбастичне наслове и после није било никаквих информација шта се на том плану ради. Можда се то деси и тајно, наоружање спада у државне и војне тајне. И то би било добро.

СПС је већ почео да себи привлачи бивше гласаче Слободана Милошевића

Владислав ЈОВАНОВИЋ, некадашњи министар спољних послова СРЈ

 

        ПОСТАВИЛИ сте питање од милион долара!

        Могући су ови одговори:

        1. Наметнут нам је жакет који је претесан, гуши нас и сада тражимо простора за дисање.

        2. Планирају се избори у 2016, па заинтересовани и из власти и из опозиције већ сада раде на прикупљању гласача. Видимо да је СПС кренуо да себи вуче бивше гласаче Слободана Милошевића.

        3. Србија се лицем у лице нашла пред тешким избором, пошто су са Запада стигле јасне индиције пред којим би било којој власти било тешко да иде даље, а да не изгуби тло под ногама код сопствених бирача, нарочито с обзиром на појачану натоизацију Европе и Балкана, која повећава притисак.

        Тај прелазак Рубикона тера власт да застане и размисли. Ако пређе Рубикон, то ће имати непријатне последице на изборима по њих.

        Видећемо које ће од ових објашњења бити најпресудније.

Србија је на себе примила улогу дисциплинованог периферијског актера

Љуба КЉАКИЋ, политиколог и публициста

 

Србија је на себе примила улогу дисциплинованог периферијског актера

        ПРОМЕНА нема. Никаквих.

        Изјаве које могу да упуте на другачије закључке су намењене збуњеној домаћој публици, а и она сама је колатерална штета спољашњег процеса, који се одвија мимо икаквог утицаја Србије.

        У свету су у току тектонске метаморфозе, промене и померања у којима је наша земља само маргинални чинилац. И то дисциплинован!

        Држава је примила на себе улогу дисциплинованог периферијског актера који се држи свих својстава онога што се у популарној култури зове „матриксом“ садашње светске цивилизације.

        Из тог разлога, никакве промене нису могуће , нити их неко од људи који тренутно врше власт прижељкује.

        Диана Милошевић