Хаг поново пустио на привремену слободу Станишића и Симатовића

ОБОЈИЦА СЕ У СХЕВЕНИНГЕНУ ПРВИ ПУТ НАШЛА ПОЛОВИНОМ 2003. ГОДИНЕ

Станишић и Симатовић

        МЕХАНИЗАМ за међународне трибунале у Хагу донео је одлуку да до даљег на привремену слободу пусти бившег шефа Службе државне безбедности Србије Јовицу Станишића и његовог помоћника Франка Симатовића Френкија, саопштио је јутрос тај суд.

        Симатовић и Станишић су у притвору у Схевенингену били су од 15. децембра, када је апелационо веће Хашког трибунала поништило првостепену пресуду којом су они били ослобођени и наложило да им се поново суди.

        Прошлог петка, Станишић и Симатовић изјавили су да се не осећају кривим за ратне злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, 1991-95, за које су оптужени.

        Оптужница Станишића и Симатовића терети за прогон на расној, верској и политичкој основи, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила у Хрватској и БиХ, 1991-95.

        Као један од разлога за привремено ослобађање, Станишићева одбрана навела је и његово здравствено стање које је описала као „лоше, али стабилно“, уз напомену да је неопходан наставак лечења у Београду.

        После првог суђења Станишићу и Симатовићу, првостепено веће Трибунала ослободило их је, 29. маја 2013., кривице по свих пет тачака оптужнице. Првостепено суђење је почело, после једног неуспешног покушаја, у јуну 2009, а извођење доказа завршено је 17. септембра 2011. Тужиоци су пред судије извели 62 сведока, а у одбрану оптужених исказ су дала 33 сведока.

        Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра ове године, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило тужилаштво. Веће председавајућег Фауста Покара (Поцар) оценило је да је првостепено веће погрешило у примени закона и тумачењу чињеница када је утврдило да Станишић и Симатовић нису били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

        Првостепене судије по апелационом већу чијем се закључку противио један члан нису дале „разумно образложење“ те одлуке, нити су размотриле да ли су Станишић и Симатовић делили злочиначку намеру других учесника у том подухвату. По оптужници, Симатовић и Станишић били су  учесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било трајно и насилно уклањање несрба са великих делова територија Хрватске и БиХ, који би затим били укључени у уједињену српску државу. На челу тог злочиначког подухвата био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

        Апелационо веће усвојило је и жалбу Тужилаштва на налаз првостепене пресуде да Станишић и Симатовић нису помагали и подржавали злочине почињене над несрбима у Хрватској и БиХ зато што њихова помоћ, укључујући и слање „црвених беретки“ на ратишта, није била „директно усмерена“ на почињење злочина.

        Судија Покар рекао је да је стандард „директне усмерености“ погрешно примењен и да одступа од дугогодишње судске праксе Трибунала, као и да је супротан међународном обичајном праву, по којем за злочине може бити одговоран свако ко пружа помоћ починиоцу, ако има сазнања да би та помоћ могла бити искоришћена за чињење злочина.

        Оцењујући да не би било примерено и практично да само исправи ове грешке првостепених судија и примени исправне правне стандарде, апелационо веће је наложило да Станишићу и Симатовићу буде суђено испочетка, по свих пет тачака оптужнице. То је прва таква одлука у историји Трибунала. Поново је било суђено и лидеру ОВК Рамушу Харадинају, али не по целој оптужници.

        После ослобађајуће пресуде, Станишић и Симатовић пуштени су на слободу 30. маја 2013. и вратили су се у Србију, а у Хаг су се вратили на изрицање коначне пресуде, 15. децембра ове године. Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије током операције Сабља после убиства премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

        Више пута пре и током првог процеса, Трибунал је оптужене пуштао на привремену слободу.

        Бета