КАРАГАНОВ: Немци намерно руше Кипар јер желе две еврозоне

РУСКИ СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ЕКСПЕРТ: ЗАШТО РУКОВОДСТВО ЕУ

ЗАБРАЊУЈЕ НИКОЗИЈИ ДА ТРАЖИ ПОМОЋ ОД РУСИЈЕ?

Сергеј Караганов

• Декан московског Института за светску економију и светску политику Сергеј Караганов: „Ни Меркелова ни други не признају шта у ствари желе са Кипром јер би то могло испровоцирати догађаје који се не могу контролисати. Мислим, да они желе да контролишу ситуацију и да створе две еврозоне“
• ЕУ је погрешила са стварањем јединствене спољне политике и политике одбране. То је довело до опадања утицаја великих европских држава. Завршило се тиме што су, условно говорећи, Берлин, Париз, Рим, Мадрид и Лондон изједначени, у најбољем случају, са Луксембургом, а у горем - са Никозијом 
• Турској је по вољи што је Кипар ослабио. Међутим, то никако неће утицати на шансе Турске да уђе у ЕУ. Оне су минорне 
• Мени се чини да и у самој Турској слаби жеља за улазак у ЕУ. Утолико пре што се поставља питање: у коју ће то Европску Унију Турска да уђе? Сада нико не зна како ће она изгледати кроз 4-10 или 15 година, кад реално може да постане актуелно приступање Турске или било које друге земље у ЕУ

        ЗАПАДНА штампа је са чуђењем прокоментарисала молбу Кипра Москви да  је спаси од банкротства.

       Примера ради, британски лист The Guardian објавио је: „Како ћемо онда решавати проблеме других земаља? Да ли ће ЕУ тражити од Бразила да спаси Шпанију, а да Американци пружају помоћ Италији?“

       У међувремену је руски милијардер Михаил Прохоров оценио да Русија треба даискористи погодан тренутак да се паралелно са ЕУ умеша у послове острва као равноправни трећи учесник. Прохоров је подвукао да Русија има шансу да демонстрира позицију јаког играча на светској сцени.  

       Москва није - бар не у првом налету - прихватила понуду Никозије.

       Московски лист „ВЗГЉАД“ разговарао је поводом Кипра са деканом Института за светску економију и светску политику Сергејом Карагановим.  

       ВЗГЉАД: Како су распоређене снаге унутар ЕУ? Зашто је Ангела Меркел оволико категорично против покушаја Кипра да добије помоћ од Москве?  

       КАРАГАНОВ: Није искључено да Меркелова има свој дневни ред како у вези Кипра, тако и у вези евра. Ми о том дневном реду ништа не знамо. Али, стиче се утисак да су Немцима досадили Грци, Кипарски Грци... Не искључујем да Немци намерно почињу да руше Кипар, схватајући, да је немогуће очувати целу еврозону.   

       Они су дали огромне паре и спасли су Грчку, која, на крају, највероватније, неће моћи да издржи овај ударац. За њом могу да крену Шпанија, Португал и тако даље. И Италија виси о концу, пошто су опет у периоду сталног мењања влада. Међутим, реално нити Меркелова нити било ко други не признају шта у ствари желе јер би то могло испровоцирати догађаје који се не могу контролисати. Мислим, да они желе да контролишу ситуацију и да створе две зоне евра... Ја бих на њиховом месту управо то и урадио.  

       ВЗГЉАД: Каква ће бити са политичке тачке гледишта Еврпска Унија након тога? Није ли се већ показало да то није био савез равноправних држава, како су тврдили у Бриселу?  

       КАРАГАНОВ: То никада није био савез равноправних држава! ЕУ је начинила неколико стратешких грешака на таласу еуфорије због победе над комунизмом. Европска Унија је кренула у нагло ширење без довољних услова за то. Заборавила је да су оци Европе стварали политички савез. А они су почели да сварају један економски услов за другим и заборавили су на политички савез, јер он никако није успевао.  

       Начињена је грешка и са покушајем стварања јединствене спољне политике и политике одбране јер од тога ништа није било. То је довело до опадања утицаја великих европских држава. Завршило се тиме што су, условно говорећи, Берлин, Париз, Рим, Мадрид и Лондон били изједначени, у најбољем случају, са Луксембургом, а у горем - са Никозијом.  

       Направљен је још низ структуралних грешака за које сада треба платити цех. Наравно, није смело да се иде на тако нагло у ширење зоне евра. На крају крајева, многи Немци су већ зажалили због увођења евра. Уосталом, евро је био услов који су Немцима наметнули Французи у замену за пристанак на уједињавање Немачке. На то су једноставно сви заборавили. И, мада сада иза евра стоје велики интереси, уосталом - то је још једна од јаких валута, Немци су се са великим жаљењем опростили од марке, мада су од увођења евра на добитку.

       Сматрам да ће они од јаког евра, који ће се реално ослањати на Немачку, увек бити на добитку.

       Већи део онога о чему се расправља на тв-екранима - далеко је од реалног „дневног реда“ у главама вођа.  

       ВЗГЉАД: Да ли Русија треба да послуша позив Михаила Прохорова и да узме Кипар „голим рукама“, како би га претворила у свој полигон унутар ЕУ? Истина, неки експерти упозоравају да комесари из Брисела неће дозвољити Русима да купе Кипар, подсећајући, на пример, и на фамозни Трећи енергетски пакет...   

       КАРАГАНОВ: Прохоров је стварно необична фигура. Ако имамо 30-40 милијарди евра вишка, то је занимљив предлог. Али, у том случају су нам потребне чврсте гаранције шта ћемо за то да добијемо. 

       Може да се деси да ми тамо уложимо новац, а да он „изветри“ исто онако су се већ истопиле грчке и кипарске паре. Мада на Кипру ситуација није била толико очигледно трошаџијска, да не кажемо лоповска, као што је то било у Грчкој, која је сасвим отворено лагала све.  

       Уосталом, треба да подвучемо, да су сви Европејци били спремни да варају у име заједничких политичких идеја. Дошло је време за наплату. 

       ВЗГЉАД: Да ли ће Турска бити на добитку од могућег искључивања Кипра из ЕУ? Да ли то повећава њене шансе за улазак у ЕУ? Јер, Кипар никада не би пустио Турке у ЕУ, све док они држе под окупацијом север острва...  

       КАРАГАНОВ: Турској је по вољи што је Кипар ослабио. Разлика између турског дела Кипра и сопствене независности - иста као што је између СССР и Финске. Разлика је огромна. То ће одвући пажњу од проблема што је Турска окупирала део Кипра. Међутим, то никако неће утицати на шансе Турске да уђе у ЕУ. Оне су минорне.  

       Мени се чини да и у самој Турској слаби жеља за улазак у ЕУ. Утолико више што се поставља питање: у коју ће то Европску Унију Турска да уђе? Сада нико не зна како ће она изгледати кроз 4-10 или 15 година, кад реално може да постане актуелно приступање Турске или било које друге земље у ЕУ.

       Није искључено да ће се ЕУ сада вратити политичком савезу држава, да ће ослабити бирократију, да ће постати много привлачнија за друге земље. Можда ће се чак поставити питање интеграције Русије и ЕУ. Али, сада нема смисла да нагађамо.  

      Превела Марија Петрова