Народ на барикадама брани себе и Србију

Десето ванредно заседање Скупштине Србије о Косову и Метохији (6)

(Ђ. Перић, Н. Прокић, С. Петровић, В. Милентијевић, А. Мартиновић, Н. Колунџија – НЕАУТОРИЗОВАНИ СТЕНОГРАМ)

Треба се захвалити овом народу доле, пошто смо чули, који се налази на барикадама и штити своју слободу и своју имовину. А уједно штити и Републику Србију и све њене интересе

ЂУРО ПЕРИЋ: Данас смо чули врло исцрпна излагања министра Богдановића и шефа преговарачког тима господина Стефановића око збивања на северу Косова. Стекао сам утисак да је ово најтеже стање на КиМ, после једностраног проглашења независности Косова 2004. године.

Понадали смо се били да ће започети преговори са привременим институцијама самоуправе у Приштини, уз посредовање међународних медијатора, довести до тога да се бар нека животна питања, у првом реду, Срба на КиМ, која се иначе назначују и као техничка - мада сва та питања, почев од слободе кретања до катастра и царинских печата, нису само техничка, него задиру у суштину функционисања једног друштва, једне заједнице. Због тога су и била врло тешка и врло се тешко долазило до одређених решења. Зато и мислим да је то био тренутак када се почну решавати та питања на задовољавајући начин за све грађане на КиМ.

Међутим, у току самих преговора и онога што је договорено у вези слободе кретања и матичних књига, а што је на обе стране преговарача различито оцењено, изненада је дошло, са приштинске стране, до једностраног прекида, односно како је речено, одлагања преговора за јесен. Чини се да је дошло са њихове стране до озбиљних проблема око тога шта би даљи преговори могли да донесу у крајњем исходу.

„Нажалост, власти у Приштини су све ово радиле у координацији са међународним мисијама на КиМ, што је командант КФОР-а коначно и признао, рекавши да му је наређено да штити приштински правни поредак“

У том контексту мислим да није случајно што је дошло до увођења ембарга на промет роба, као једностране акције приштинских привремених власти, које су покушале да насилном операцијом преузму контролне пунктове Јариње и Брњак преко припадника специјалне полиције, Са намером да се силом, и по цену чак људских живота, наметне промена укупног стања и реалности на северу Покрајине. Мислим да су то доста значајне ствари и да се ту нешто крупније дешавало.

Нажалост, власти у Приштини су све ово радиле у координацији са међународним мисијама на КиМ, што је командант КФОР-а коначно и признао, рекавши да му је наређено да штити приштински правни поредак. Мислим да у овоме и лежи највећи проблем и опасност јер се и овом приликом испољила хипокризија и дволичност. Упркос тврдњама дипломатских представника неких земаља да су то приштинске структуре радиле на своју руку.

У овом светлу би требало да се види и око ова два инцидентна случаја што смо имали. Имам у виду то што није дозвољено министру иностраних послова да присуствује Савету безбедности и овај случај заустављања и претреса министра Богдановића и господина Стефановића на граничном прелазу.

Посланичка група ПУПС потпуно подржава Владу Србије у захтеву да Међународне мировне мисије на КиМ спрече једностране акције приштинских привремених власти чији је циљ да измене реалност и етничку структуру у Покрајини. То им је и дужност и намера. Дешава се, као што видимо, и супротно.

„КФОР и Еулекс морају обезбедити потпуну сигурност на КиМ, у складу са мандатом који су им повериле УН, Резолуција 1244 и одлуке ЕУ, а не да се стављају на страну приштинских опасних акција“

КФОР и Еулекс морају обезбедити потпуну сигурност на КиМ, у складу са мандатом који су им повериле УН, Резолуција 1244 и одлуке ЕУ, а не да се стављају на страну приштинских опасних акција које су се сада дешавале ових дана. Знамо, без обзира на све, да је укупна ситуација на КиМ врло сложена и тешка јер је и ситуација код српског становништва врло различита. Стање на северу КиМ је другачије од онога у енклавама и јужно од Ибра, а имамо такође и одређен број Срба који су у структурама приштинских органа у власти.

За све ово тешко да се могу наћи јединствена решења од стране Републике Србије која би била потпуно задовољавајућа. Због тога је потребна изузетна дипломатска умешност и вештина да се било ком питању српског становништва на КиМ приђе и да се на успешан начин реши. Проблем који је настао паљењем објеката и друге имовине на прелазу Јариње, од стране групе насилника, треба озбиљно испитати. Тај чин је у потпуности супротан интересима српског народа.

Једино бих хтео да кажем да се треба захвалити овом народу доле, пошто смо чули, који се налази на барикадама и штити своју слободу и своју имовину. А уједно штити и Републику Србију и све њене интересе.

Политика великих речи и погрешних дела

Овог пута није реч о небеској Србији, него о протоку робе. Авион кад лети, то ви господине Мркоњићу знате, из Беча за Косово лети преко Италије. Уместо да наше власти наплаћују прелете, ми на тај начин доказујемо како Косово не постоји
Неспоразуму за столом у Рамбујеу је следио споразум за столом у Куманову. Који је сто био бољи? Да ли ова влада, пролонгирајући споразум за столом о једном печату, призива неки касни договор о сто додатних печата?

НЕНАД ПРОКИЋ: Најновији догађаји на Косову не би никако смели да буду, као што је то до сада редовно бивало, некакав алиби за оживљавање пропале политике и оправдавање за остваривање тренутних политичких амбиција појединих политичких актера у земљи.

Неискрена политика према Косову, политика великих речи и погрешних дела је оно чему присуствујемо већ тако дуго, а резултат нам је пред очима. Било би заиста крајње време да на Косово погледамо поштеном и што је мање могућно пристрасном диоптријом.

Бандитске хорде, организоване од стране сумњивих појединаца, тобожњих патриота и ратних профитера не би смеле више никад да одлучују ни о чему, када је реч о српском друштву. Превише штете су такви већ начинили да би званични Београд могао да их у било ком погледу даље толерише. Започети разговори су почели да дају прве добре резултате и никако не би смели да буду прекинути.

Било би заиста сјајно када би Влада била у стању да правовремено конституише једну сасвим реалну политику, активистичку политику која иде у сусрет проблемима. Никакви надолазећи избори не смеју бити изговор за одуговлачење у таквим преговорима и таква калкулисања су у прошлости увек давала поразне резултате и доводила до катастрофе, па сада имамо две категорије Срба на Косову – једне у енклавама, а друге на северу. Они у енклавама су већ дигли руке од Србије.

„Сваки наредни корак мора бити повучен у договору са Бриселом“

Ништа не може бити боље од преговора између Приштине и Београда и све остало не води ничему. Морају се открити организатори и извршиоци дивљачког разбијања и паљења на граничним прелазима. Сасвим је јасно да они не делују на добробит било кога, осим оних актера који користе кризу за своје сопствене криминалне потхвате.

Ништа што они раде не сме да угрози европски пут Србије и на Влади је да их спречи у том антипатриотском деловању. Сваки наредни корак мора бити повучен у договору са Бриселом и у том смислу су неке изјаве председника Тадића и шефа преговарачког тима Стефановића охрабрујуће. Требало би напустити ту политику да после једног доброг корака дође један лош корак, што је већ препознатљив стил рада ове владе.

Подсећам оне који данас руководе Косовом да им је превасходна обавеза да модернизују своје друштво и да га оспособљују за дијалог, за реформе. Обавеза Београда је да им у томе помогне. Позивамо их да се уздрже од унилатералних аката, једностраних потеза којима подривају напоре које сами чине кроз преговоре и дијалог који је коначно почео.

Ескалација сукоба и подривање напора, ма са које стране да долазе, воде ка реафирмацији политике која је унаказила регион. Коме је то уопште више потребно незаобилазно питање откривања виновника најновијих немира? Овог пута није реч о небеској Србији, него о протоку робе. Авион кад лети, то ви господине Мркоњићу знате, из Беча за Косово лети преко Италије. Уместо да наше власти наплаћују прелете, ми на тај начин доказујемо како Косово не постоји.

„Влада мора да схвати да статус кво који она одржава не одговара никоме, а понајмање Србима на Косову“

Начин на који будемо реаговали на најновију косовску кризу јасно ће поручити и свету и нама самима да ли смо ишта научили из свих досадашњих пораза и катастрофа. Тиме да ли смо постали способнији да пронађемо конструктиван начин за решавање кризе, мериће се и целокупна наша актуелна способност да се укључимо у светске токове сада кад већ нисмо некада. Влада мора да схвати да статус кво који она одржава не одговара никоме, а понајмање Србима на Косову. Поготово ескалација сукоба, наравно. Дакле, мора да се заузме активнији став, наравно кроз преговоре.

Позивамо премијера да кроз тесну сарадњу са европским савезницима хитно обезбеди наставак преговора и да се на тај начин што пре изађе из кризе. Ако неко себично мисли да се могу сачекати избори и да ће живот стати дотле - веома се вара на своју штету и на штету свих осталих. Разговором за столом се на крају све завршава.

Једним неспоразумом за столом, после свих пратећих догађаја, следи споразум за неким другим столом по правилу потпуно другачијим од претходног. Неспоразуму за столом у Рамбујеу је следио споразум за столом у Куманову. Који је сто био бољи? Да ли ова влада пролонгирајући споразум за столом о једном печату призива неки касни договор о сто додатних печата, све при том мислећи на изборе много више него о печату него и о самом Косову.

„Позивате се на јединственост, када је реч о Косову, ваљда како би се избегла сопствена одговорност касније“

Хајде да заиста тврдо сагледамо ситуацију ван списка лепих жеља и од Србије ће сасвим сигурно тражити не експлицитно али имплицитно толерисање Косова. То ће сигурно бити испоручено. Из једноставног разлога што они јесу, што постоје и сасвим извесно неће нигде отићи. То значи да ће се од Србије тражити да толерише разне косовске печате, а не само овај.

Да ли је ова влада спремна да сада каже да то неће никад учинити и шта ако то касније ипак учини? Да ли ће то бити још једна велика друштвена и политичка превара? Поставља се питање да ли смо уопште способни за искрен дијалог? Да ли смемо да обећамо да ћемо проћердати по стоти пут будућност Србије само зато што се наш списак лепих жеља није остварио јер нисмо били довољно паметни да га остваримо јер смо гласали тако дуго и тако неопростиво за сумануту политику.

Позивате се на јединственост, када је реч о Косову, ваљда како би се избегла сопствена одговорност касније. Увек се позива на ту јединственост.

Нема такве ствари као што је јединство у пропасти за активну, позитивну и добронамерну друштвену групу и појединце. Зашто се не бисмо једанпут позвали на јединство и у потпуном преокрету једног неуспешног и посрнулог друштва као што је наше?

Ако смо за то ми способни онда ће ваљда бити и други. Ако нисмо ми, како имамо право да позивамо неког другог. Морамо Србију да поштедимо тог простора старих сенки.

Између идеје и реалности, између покрета и дела, између концепта и креације, између реакције и емоције, између жеље и грча, између моћи и егзистенције, између суштине и пада, увек стоји тај простор сенки. Кроз њега се ствари у свету завршавају не праском, него цвиљењем.

Хоћемо ли заиста овако да и даље цвилимо или ћемо покушати да се променимо? Ова Декларација нема ни једну нову мисао, није писана у активистичком смислу и ми не можемо због тога да гласамо за њу. Бићемо уздржани.

Приштина хтела да поништи 1244

Разједињеност на српској политичкој сцени, а уз сталне притиске међународног фактора, доводе до тога да албанска страна улази у дијалог са опипљивом и видљивом предношћу

СТОЈАНКА ПЕТKОВИЋ: Крајње је забрињавајућа ситуација на простору Косова и Метохије и след догађаја усмерених против Српске заједнице је један од разлога што је Влада Републике Србије упутила захтев за ово данашње заседање.

Протекло је пуних годину дана откако је расправљано о ситуацији на Косову и Метохији и мишљењу Међународног суда правде.Усвојене су одлуке о заједничкој Резолуцији Владе Републике Србије и ЕУ о почетку дијалога између Београда и Приштине.

Јасно је да је у више наврата било разлога да овај парламент заседа јер су се у међувремену низали догађаји о којима је требало расправљати и за које је требало изнаћи начине како их решавати. Познато је да је Резолуцијом дијалог требало да крене још на јесен, али је тада председник тзв. Косова сам урушио своју Владу, изазвао ванредне изборе које је добио и уз помоћ мањинских странака - на жалост, међу којима је и Српска либерална странка - формирао Владу која води дијалог са Београдом.

„Експресном брзином и декретом америчког амбасадора у Приштини за председницу Косова се именује непозната личност, а скупштина без полемике даје сагласност , што говори да Влада Косова све време спроводи политику и доноси одлуке уз сагласност водећих држава света које су признале независност Косова“

И поред јасне поруке Владе Републике Србије, да се нису стекли услови да Срби учествују на тим изборима, значајан број Срба јужно од Ибра узео је учешће на њима: Чак је био пријављени већи број српских политичких субјеката јер су сматрали да је то најбољи начин да се кроз институције изборе за већа права и бољи живот.

Тог момента дошло је до поделе Срба на оне који су изашли на изборе и оне који су их бојкотовали, а познато је да су Срби са севера Косова и Метохије у потпуности извршили бојкот. Тиме Срби са севера Косова шаљу јасну поруку, и Београду и Приштини, да не желе да се интегришу у косовске институције.

Нови, стари премијер Косова, Хашим Тачи, уз помоћ међународне заједнице на челу са САД, почео је припрема тим и створи стратегију за дијалог са Београдом. Новоформирана скупштина Косова изабрала је председника чији је легитимитет оспорио Уставни суд Косова. Експресном брзином и декретом америчког амбасадора у Приштини за председницу се именује непозната личност, а скупштина без полемике даје сагласност , што говори да Влада Косова све време спроводи политику и доноси одлуке уз сагласност водећих држава света које су признале независност Косова.

Док Приштина и међународни фактори синхронизовано делују, српски политички субјекти, позиција и опозиција, као и њихове испоставе на простору Косова и Метохије, не могу да нађу начин приближавања јединственом ставу – како, о чему и шта треба да буде приоритет дијалога са Приштином.

„Водеће чланице ЕУ и САД стално постављају нове услове и захтеве Београду, а то све чине да би приморале и натерале Београд да се удаљава од Косова и Метохије и да Срби схвате да је Београд немоћан да им помогне“

Такав однос, приступ и разједињеност на српској политичкој сцени, а уз сталне притиске међународног фактора, доводе до тога да албанска страна улази у дијалог са опипљивом и видљивом предношћу.

Пред сам дијалог, швајцарски парламентарац Дик Марти, износи податке о трговини људским органима Срба са Косова, `жутој кући` о којима расправља Европски парламент и ОЕБС, доносе декларацију о спровођењу истраге, али видимо у последње време да је то гурнуто у неки други план и да они који су задужени да то спрече ћуте и не оглашавају се.

Док је Србија кооперативна по свим питањима, примера ради пуном сарадњом са Хагом, водеће чланице ЕУ, САД, стално постављају нове услове и захтеве Београду. То све чине како би приморале и натерале Београд да се удаљава од Косова и Метохије и да Срби схвате да је Београд немоћан да им помогне и да морају да се интегришу тамо где не желе, а на самом почетку вођења дијалога између Београда и Приштине.

Ми посланици нисмо обавештавани о ономе шта се дешава у Бриселу, па сам се ја као посланик информисала преко разних косовских штампаних електронских медија. Као и преко изјава посредника Роберта Купера, односно оног који води преговоре из сенке Томаса Кантримена, као и гласноговорника високе представнице ЕУ Кетрин Ештон.

Тек после две рунде вођених преговора, на Одбору за КиМ упознати смо од нашег шефа преговарачаког тима шта се дешава у тим преговорима. Постављала сам низ питања, тражила тумачења и одговоре јер су грађани са КиМ, одакле ја долазим, тражили од мене да им појасним у којем смеру тече дијалог, да разјасним ли је оно о чему се разговара повољно и да ли ће доћи до бољитка и побољшавања услова за живот српског народа јер постојао страх да ће се десити ово што је сада управо присутно.

„Срби са севера Космета не желе да прихвате косовске личне карте, изводе из матичне књиге рођених и венчаних на којима су означени грб, застава и печат република Косово, као и изводе о држављанству нити се прихвата држављанство Косовар јер би то за север значило одрицање од српског и добровољно прихватање асимилације“

Следеће рунде преговора донеле су већ нешто видљиво и опипљиво, а то се тиче слободе кретања, личних докумената и регистарских таблица. Сматрала сам да о тим питањима не треба разговарати у пакету. Мора се сагледати реално стање на терену јер нису исти услови живота Срба на северу и јужно од реке Ибар, који су до данас и после ових збивања били у много неповољнијим условима живљења. Због околности и притисака косовских институција, они су били принуђени да и против своје воље прихвате лична и друга документа која издаје администрација у Приштини. Да би се без ометања, претреса, провоцирања и других непријатности могли макар мало слободније кретати по читавој покрајини.

Напротив, за разлику од њих, нама са севера Космета нису неопходна та иста документа, јер личним картама, саобраћајним дозволама и регистарским таблицама које издаје Република Србија шаљемо јасну поруку Приштини и међународној заједници да нити желимо, нити хоћемо да се интегришемо у институције које за нас нису прихватљиве. Срби са севера Космета не желе да прихвате косовске личне карте, извод из матичне књиге рођених и венчаних на којима су означени грб, застава и печат република Косово, као и извод о држављанству у коме се прихвата држављанство Косовар, што за север значи одрицање од српског и добровољно прихватање асимилације.

Све ово говори да се о северу Косова мора посебно преговарати и да је време да се почне размишљати о корекцији, тј. прилагођавању граница јер то показује реално стање на терену које траје пуних 12 година и не може га нико насиљем преко ноћи променити. На жалост, реалност је да је и пре договора преко 35.000 Срба имало личну карту коју издаје косовска администрација.

На несрећу међу њима је и велики број Срба са севера којима она није била неопходна. Пре свих, то су особе старије од 65 година од којих већи број прима пензије из Србије и зарад 45 евра одриче се свог српског држављанства. Међу њима је и велики број Срба који живе у централној Србији преко 40 година, а воде порекло са Косова. Зарад минорне финансијске надокнаде продаје се национални идентитет док се на другој страни у обичним разговорима заклињу у Српство и Србију.

„У потпуности сам сагласна да наш преговарачки тим није могао да прихвати печат на којем би писало република Косово“

Имамо стање да је после задње рунде преговора дошло до прекида дијалога о царинској служби и царинском печату. У потпуности сам сагласна да наш преговарачки тим није могао да прихвати печат на којем би писало република Косово. Да се десило супротно, то би значило да Београд непосредно признаје једнострану проглашеност независног Косова, тако да би наставак дијалога о решавању техничких и животних питања практично значило да дијалог воде две суседне независне државе. Од тог момента, Приштина почиње да вуче једностране потезе, а сигурно у договору са неким од својих ментора. Успостављен је ембарго на увоз робе из Србије, чиме је прекршен ЦЕФТА споразум о слободној трговини.

За све то време, ЕУ ћути, а главни преговарач Роберт Купер се оглашава о наставку дијалога у септембру. Убрзо, после тога, 25. јула, влада Хашима Тачија повлачи нов, опасан и ризичан потез, убацује специјалне полицијске јединице РОСА и у ноћи се упућују на капију 1 Јариње и капију 31 Брњак.Све то уз помоћ и подршку КФОР.

Од тога до данас, траје драма на том подручју углавном насељеном Србима. Имали смо неуспели покушај полицијских јединица РОСА да овладају административним прелазима и КФОР који и хеликоптерима пребацује албанску граничну полицију и царинске службенике, како би помогао Приштини да оствари пун суверенитет на територији читавог КиМ.

У првих 24 сата Еулекс се не оглашава, али од уторка делује заједно са снагама КФОР. Питам се да ли су једни и други неутрални или су се сврстали на страну Приштине? Сви ти потези који се повлаче, узнемиравају српски народ, долази до блокада путева, а бес и гнев је тешко контролисати. Тако фрустрирани и неодговорни пале царински пункт на Јарињу, а то наноси штету Србима са севера, а и онима јужно од Ибра, јер су Албанци на неким местима предузели мере одмазде. Тај непромишљени инцидент нанео је велику штету нашем преговарачком тиму, као и држави Србији.

„КФОР и Еулекс крше статусно неутралне оквире поверене Резолуцијом 1244 и таквим својим деловањем угрожавају опстанак српског становништва, а самим тим и интересе РС на подручју КиМ“

На основу свега што се десило у ових пар дана, види се да су привремене институције у Приштини насилно покушале да промене реално стање на терену, да изврше додатни притисак на Србију и да суштински пониште Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Командант КФОР и представници Еулекса воде разговоре са нашим представницима из Београда, како би повратили стање на административним прелазима, као што је било пре уласка специјалних једница РОС, док се у току тих разговора догађао управо супротно договореном.

Оваквим поступком, КФОР и Еулекс крше статусно неутралне оквире поверене Резолуцијом 1244, таквим својим деловањем угрожавају опстанак српског становништва, а самим тим интересе РС на подручју КиМ.

Спровођењем аката привремених косовских институција је непосредно угрожен суверенитет, територијални интегритет, као и уставни поредак РС на простору КиМ. Надам се и хоћу да верујем да ће Влада предузети све расположиве мере за очување Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Мислим и верујем да је најбољи начин за изналажење компромисног решења наставак дијалога између Београда и Приштине уз посредовање медијатора који би требали бити крајње неутрални, а што до сад није случај.

Кад говоримо о компромисном решењу, мишљења сам да би Влада РС требало да изађе са конкретним предлогом: шта је по њеном мишљењу могући компромис, да са тим предлогом текста упозна све нас посланике и народ Србије и да, уколико буде прихваћен у Скупштини, изађе са њим за преговарачки сто и на тај начин упозна албански преговарачки тим, као и медијаторе задужене за вођење дијалога.

Говорити о компромису без конкретног предлога, јесте флоскула, то је празно, неопипљиво, невидљиво. Неће нас нико разумети, нити народ, нити међународна заједница, а ни албанска страна.

Хоћу да верујем, а и да се надам да ће се напокон после свега овог што се тренутно дешава на простору КиМ, влада преузети неопходне, брзе и видљиве кораке и испунити све што стоји у овој Декларацији, како би народ са КиМ то осетио одмах. И вратио наду и веру за свој опстанак чији би гарант требала да буде Република Србија.

Хоћу да будем данас уверена да је у овом Дому спремна свака страна - и позиција и посвађана опозиција- на јединствен став кад је у питању очување националног интереса и народа на КиМ. Јер, све време, сви на свој начин, причају о нама.

По први пут, ми на северу КиМ нисмо подељени. Немојте ни ви јер то нам је сад више него икад потребно.

Дошли сте до провалије

Мишљења сам - не због тога што сам из редова опозиције - да државно руководство није добро радило свој посао, што је најжалосније – осећај је и закључак нас Срба са Косова и Метохије да умногоме није радило ни искрено

Прво питање које постављам, јесте: да ли државно руководство искрено и чврсто одржава Србе који живе на КиМ

ВЛАДИМИР МИЛЕНТИЈЕВИЋ: Било је ретких тренутака за претходне три године кад се у овом високом Дому могло говорити на тему КиМ, а да нисте ризиковали да вам при том буде одузета реч или да будете ударени по џепу.

У последње време, задњих пет дана, неодрживе ситуације на КиМ скоро све опозиционе странке су од вас председнице Народне скупштине Републике Србије тражиле и апеловале да прекинете започету седницу, да закажете нову на којој би се расправљало о ситуацију на КиМ и дао одговор на новонасталу ситуацију.

Посланичка група ДСС вам се нудила са својих 20 посланика и 20 потписа и прихватила сваку комбинацију и могућност како би се стекли услови да се седница пословнички закаже. Нисте за то имали слуха, уз стално образложење, председнице Народне скупштине, да нема потребе јер Влада и сви државни органи чине све и добро раде свој посао.

Није тачно. Мишљења сам - не због тога што сам из редова опозиције - да државно руководство није добро радило свој посао, а што је најжалосније - осећај је и закључак нас Срба са Косова и Метохије да у многоме није радило ни искрено. То је највећи проблем. Срби који живе на КиМ, ДСС и ја лично, за ове три године ваше владавине, небројано пута смо вам скретали пажњу да води у ћорсокак пут којим сте кренули у очување КиМ. Дошли сте до провалије, свесно или несвесно, сасвим свеједно.

„Тражите алиби за потпуно погрешну политику“

Сада сте ову седницу заказали, да би данас покушали да нам објасните како државни органи чине све што је у њиховој моћи да КиМ сачувају у саставу Републике Србије. Тражите алиби за потпуно погрешну политику.

Срби на КиМ су до јуче били у страху да нисте урадили све што је у вашој моћи, да не саопштите да се више није могло и да је ту крај приче. Јучерашњи дан, проведен на барикадама у Звечану, охрабрио ме је, остао ми је у дубоком сећању, ма колико то трајало.

Прво, по ко зна који пут, Срби који живе на северу КиМ потврдили су да не желе - по цену сопствених живота - интеграцију у тзв. Косово и то треба да буде свима јасно. Ако то до сада није било.

Друго, ми Срби који живимо на КиМ, без обзира на страначку припадност, вратили смо се на период јединства из 1999. године, када смо сложно и јединствено одбранили север КиМ од егзодуса. Остали смо на својим огњиштима и дали шансу нашој држави да заједнички са нама чува јужну покрајину у саставу Републике Србије.

„Јуче сам на барикадама у Звечану видео бивше снаге КФОР, то су тренутно НАТО снаге. Снаге којим командује Хашим Тачи. Генерал Билер је то својом изјавом недвосмислено потврдио и још дао до знања да ће употребити бојеву муницију на оне које их нападају“

Треће, јучерашња добра координација, консултације и доношење заједничког става појединих државних органа са Србима на северу КиМ и њиховим локалним руководством, шта у новонасталој ситуацији чинити?

Јуче сам на барикадама у Звечану видео бивше снаге КФОР, то су тренутно НАТО снаге. Снаге којим командује Хашим Тачи. Генерал Билер је то својом изјавом недвосмислено потврдио и још дао до знања да ће употребити бојеву муницију на оне које их нападају.

Постављам питање свима за ових 12 година: откако траје наша агонија – кад је то извршен напад на мировне снаге КФОР, УНМИК и Еулекс? Е, дефинитивно, иако их званичници НАТО представљају као мировне и неутралне снаге - оне то нису.

Изашле су из оквира резолуције 1244 и ,на нашу велику жалост, ми их тренутно доживљавамо као непријатеље. То је реалност.

Јучерашњи дан, када је заказана данашња седница, даје ми зрачак наде да је државно руководство схватило да се на досадашњи начин КиМ не може сачувати у саставу Републике Србије, да се полако трезни и да ће умногоме променити свој однос и политику према КиМ.

Ми данас морамо добити у овом високом Дому одговоре на нека кључна питања од државног руководства.

Прво питање које постављам, да ли државно руководство искрено и чврсто одржава Србе који живе на КиМ, и нашу решеност да мирним протестима бојкотима, непослушностима и сл. бранимо интеграцију севера КиМ у тзв. независну државу Косово.

Друго моје питање, имате ли намеру да промените политику према КиМ, јер је очигледно да је досадашња била погрешна и дефинитивно пропала.

„Снаге КФОР више нису мировне, већ НАТО снаге под командом Хашима Тачија“

Пропала је мисија Еулекс коју сте прихватили као статусно неутралну, јер она од данас дефинитивно, господине председниче Републике Србије, није неутрална већ поштује Устав и законе Косова и успостављање царинске контроле на целој територији Косова.

Поновићу, снаге КФОР више нису мировне, већ НАТО снаге под командом Хашима Тачија.

Пропао је споразум Бан Ки Мун-Београд, пропао дијалог Београд-Приштина који је за циљ имао добросуседске односе две државе и решавање техничких питања.

Шта се из свега овога, на крају ,може закључити? Под хитно морате променити досадашњу политику, вратити се резолуцији 1244 и почети политичке преговоре по свим питањима у решавању проблема на КиМ.

И на крају: маните се илузија о ЕУ и КиМ, то је у овом времену и у овим околностима нажалост тотално губљење времена. Од ЕУ нема ништа.

Молим вас, у име свих Срба који живе на КиМ, да се окренете дефинитивно и коначно - очувању КиМ у саставу Републике Србије.

Погубна национална политика после 2000.

Како је могуће да нико у држави Србији не реагује на чињеницу да шиптарске тзв. шиптарске специјалне полицијске јединице на административне прелазе Брњак и Јариње превозе хрватски хеликоптери

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Колико год имам времена на располагању није довољно да се укаже на сву погубност политике на националном и државном плану која се води у Републици Србији од 2000. године.

Да не би било никакве забуне, као што је и рекао шеф посланичке групе СРС, господин Драган Тодоровић, посланичка група СРС ће гласати за предлог Декларације који се односи на актуелну ситуацију на КиМ. Не зато што је Декларација добра, него да нам се Шиптари не би смејали. Да нам нико сутра не би могао да пребаци како је шиптарски парламент био јединствен када је реч о одбрани њихових националних интереса, а да су српски парламентарци по питању КиМ остали подељени.

Наравно, то не значи да СРС на текст предложене Декларације није упутила и да неће упутити врло оштре критике и врло оштре замерке. Пре свега, заиста је потпуно неприхватљиво да се у другој алинеји ове Декларације наводи како наводно постоје изјаве неких држава да ће признати једнострано независност Косова, при чему је онај ко је састављао ову Декларацију очигледно изгубио из вида да је 77 држава већ признало независност КиМ, а међу њима и 22 државе чланице ЕУ.

„Резолуција 1244, по дубоком уверењу СРС, није статусно неутрална“. Ни мисија Еулекса која је инсталирана на КиМ у децембру 2008. године није статусно неутрална

Даље, неприхватљиво је оно што стоји тачки 2. предлога Декларације да се шиптарским актима од пре неколико дана, како се овде каже, крше статусно неутрални оквири поверени Резолуцијом 1244 и пратећим актима. Резолуција 1244, по дубоком уверењу СРС, није статусно неутрална. Дакле, Резолуција 1244 гарантује КиМ суштинску аутономију у саставу СРЈ, односно Републике Србије као њеног државно правног наследника.

Такође, неприхватљива је формулација из тачке 4 да одговарајуће мере треба да предузму све, како се овде каже, статусно неутралне мисије на КиМ.

Мисија Еулекса која је инсталирана на КиМ у децембру 2008. године није статусно неутрална. Дакле, њен основни задатак је да спроведе у дело план Мартија Ахтисарија о тзв. надгледању независности КиМ. Еулекс се никако не може назвати статусно неутралном мисијом. Такође, није јасно чему овај бирократски језик који не значи ништа. Каже се `одбрана интереса Републике Србије и народа на КиМ као интегралном делу Републике Србије под међународном управом представља приоритет државних институција и свих јавних чинилаца у држави`. Шта вам значи то јавни `чиниоци у држави`, то ми уопште није јасно.

„Ко је дао војну, политичку, медијску и логистичку подршку Шиптарима за акте од пре неколико дана? СРС је у својим амандманима на тај део, како ви кажете, Међународне заједнице јасно указала. Да не би било никакве забуне, тај део Међународне заједнице зове се НАТО пакт и зове се већина држава чланица ЕУ“

У тачки 5. ставу г. предлога Декларације Влада није имала храбрости да укаже који то део Међународне заједнице доводи у питање суверенитет и територијални интегритет Републике Србије на КиМ. Ко је дао војну, политичку, медијску и логистичку подршку Шиптарима за акте од пре неколико дана? СРС је у својим амандманима на тај део, како ви кажете, Међународне заједнице јасно указала. Да не би било никакве забуне, тај део Међународне заједнице зове се НАТО пакт и зове се већина држава чланица ЕУ.

Наравно, будући да је то питање на неки начин табу тема за владајућу коалицију, то је вероватно један од разлога зашто је Законодавни одбор одбио да уопште расправља о амандманима господина Божидара Делића и Дејана Мировића, који садрже исправку овог дела текста предложене Декларације.

Наравно, када је реч о КиМ, СРС не може да се не осврне на неке данашње изјаве министара у Влади Србије. Смешно је деловала изјава господина Вука Јеремића да он не може да именује које су то државе, сталне и несталне чланице Савета безбедности, које су биле против тога да он присуствује затвореним консултацијама у Савету безбедности, као да је то нека тајна. Сва дневна штампа у Србији објавила је да је реч о САД, о Великој Британији и о Немачкој.

Поставља се питање: да ли ће неко да сноси макар моралну и политичку одговорност за оно што се дешавало у Народној скупштини пре неколико дана?

Када је СРС,на цивилизован и културан начин, апеловала на посланике владајуће коалиције да се расправља о КиМ, ми смо изгубили неколико драгоцених дана.Пре се састао Савет безбедности УН него српски парламент. Госпођа Гордана Чомић, која и сада председава седницом Народне скупштине, кажњавала је посланике СРС без икаквог разлога. Посланици владајуће коалиције су давали изјаве да је седница Народне скупштине непотребна, да немамо ми о чему да причамо, да Влада треба да ради свој посао, а сад нас позивају да гласамо за предлог Декларације.

„Искористио бих прилику што је присутан господин Борис Тадић, да му укажем на чињеницу да суверенитет и територијални интегритет Републике Србије није угрожен само на КиМ, него и у једној другој српској аутономној покрајини, у АП Војводини“

Ми ћемо то да учинимо, али не због вас, него због Срба који живе на КиМ, због достојанства Републике Србије, јер не желимо да сутра ико упре прстом у посланике СРС и да каже – ви сте ти који реметите државно и национално јединство када је реч о одбрани КиМ.

Искористио бих прилику што је присутан господин Борис Тадић, да му укажем на чињеницу да суверенитет и територијални интегритет Републике Србије није угрожен само на КиМ, него и у једној другој српској аутономној покрајини, у АП Војводини.

Дакле, господине председниче, 30. маја ове године потписан је Споразум о упућивању представника АП Војводине у мисију Републике Србије при ЕУ. Време ми не дозвољава, наравно, да цитирам све опасне одредбе овог споразума. Ви нисте правник, али разумећете о чему се ради. Члан 5. – представник АП Војводине ступањем на дужност у мисију добија дипломатски, односно статус члана административног и техничког особља, у зависности од врсте послова које обавља, а у складу са законом којим се уређују спољни послови.

Члан 5. став 3. – представник АП Војводине који има дипломатски статус држави пријема и другим дипломатским представништвима нотификује се као дипломата одговарајућег ранга, уз назнаку да је задужен за сарадњу региона. Члан 10. – шеф мисије омогућава представнику АП Војводине учешће на преговорима, манифестацијама, разговорима и другим догађањима које води шеф мисије, а које спадају у делокруг послова представника АП Војводине.

„Господине председниче Тадићу, 30. маја ове године потписан је Споразум о упућивању представника АП Војводине у мисију Републике Србије при ЕУ. То је деобни биланс на спољнополитичком плану између Војводине и Србије“

Ово је, господине председничке, као што видите, деобни биланс на спољно политичком плану између Војводине и Србије. АП Војводина остварује своју надлежност давањем налога представницима АП Војводине у вези за питањима из њихове надлежности, у складу са законом којим се уређују спољни послови и одговарајућим одлукама АП Војводине. Члан 11. – представник АП Војводине има сва права и дужности дипломата, односно чланова административно-техничког особља запослених у мисији, у складу са прописима којима се уређују спољни послови.

Господин Драган Тодоровић вас је подсетио на оно што су и поједине новине објавиле ових дана, да је угледни италијански лист "Коријере дела сера" на свом интернет порталу објавио карту Републике Србије без АП Војводине. Ако погледате текст овог споразума, онда видите да то баш није таква случајност као што би вероватно господин Чанак желео.

Даље, оно што није јасно – како је могуће да нико у држави Србији не реагује на чињеницу да шиптарске тзв. шиптарске специјалне полицијске јединице на административне прелазе Брњак и Јариње превозе хрватски хеликоптери? Ако се не варам, ево, ви ме исправите ако грешим, када је ступао на трон Светог Саве актуелни патријарх Иринеј - господина Бориса Тадића су том приликом довезли хрватски хеликоптери. Ово није први пут у српској историји.

„Да ли неко може, ево, да ли можете ви господине председниче, да ли председник Владе Републике Србије може да нам каже: да ли је ЕУ наш пријатељ? Ми смо једина земља на кугли земаљској, једина држава која хоће да постане члан неке заједнице држава која не поштује њен суверенитет и територијални интегритет“

Дакле, 1942. године, господине председниче, поједине усташке јединице су прешле реку Дрину и садејствовале са Немцима у операцији против четничког команданта Драгутина Кесеровића на Копаонику. Тадашњи министар иностраних послова Краљевине Југославије, иначе радикал, Момчило Нинчић, имао је храбрости да упути једну ноту државном секретару у британском министарству иностраних послова, у којој између осталог стоји: Хрвати кољу Србе и у Србији.

Министарство иностраних послова Републике Србије ни једном речју није реаговало на чињеницу да неколико дана у очи обележавања "Олује" хрватски хеликоптери превозе Шиптаре на територији српске АП КиМ.

Да ли ће неко да сноси одговорност, макар моралну, макар политичку, због чињенице да су инциденти на северу КиМ временски коинцидирали са чињеницом да се Горан Хаџић нашао у Хашком трибуналу?

Човек није слетео у Амстердам, десили су се инциденти на северу КиМ. Да ли неко може, ево, да ли можете ви господине председничке, да ли председник Владе Републике Србије може да нам каже да ли је ЕУ наш пријатељ? Ми смо једина земља на кугли земаљској, једина држава која хоће да постане члан неке заједнице држава која не поштује њен суверенитет и територијални интегритет, једина држава на свету која хоће да буде део тог, како ви кажете у овој Декларацији, дела Међународне заједнице који не поштује достојанство државе Србије.

Такође, није нам јасно, нисам чуо, можда сте ви реаговали, мени је промакло, да је неко од званичника Републике Србије реаговао на срамну пресуду суда у Будимпешти којом се ратни злочина који је убијао Србе у Новом Саду, у оној злогласној рацији 1942. године, проглашава невиним. Ми се овде извињавамо свима, Хрватима, Шиптарима, Муслиманима.

„Немојте ви као председник Србије да више водите рачуна о интересима Хрватске, о интересима Муслимана и о интересима Шиптара. Имају они своје политичке представнике, па нека о њима воде рачуна. Ви брините о Србији и брините о Србима“

Господине председниче, због недостатка времена само да вам прочитам, цитирам: "Приопћење са пете сједнице Уставног суда Републике Хрватске", то су наши велики пријатељи, "одржане 29. српња 2011. године". Јуче је, даме и господо народни посланици, Уставни суд Републике Хрватске донео одлуку којом се ставља ван снаге члан 1. Уставног закона о правима националних мањина. Српски народ у Хрватској више неће имати три загарантована представника у Хрватском Сабору.

Размислите мало о овоме господине председниче. Немојте да повлачите потезе који су очигледно штетни по интересе државе Србије. Немојте ви као председник Србије да више водите рачуна о интересима Хрватске, о интересима Муслимана и о интересима Шиптара. Имају они своје политичке представнике, па нека о њима воде рачуна. Ви брините о Србији и брините о Србима.

Лете још од 1999!

НАДА КОЛУНЏИЈА: Госпођо председавајућа, мислим да је повређен члан 107. достојанство Народне скупштине. Јер, повреда достојанства ове институције ако се намерно обмањује јавност.

Наиме, сви знамо да на КиМ су међународне војно-безбедносне снаге, да у оквиру тих војно-безбедносних снага има и представника државе Хрватске, да је Србија Резолуцијом 1244, посебно Кумановским споразумом изгубила део свог суверенитета на КиМ тиме што тамо нису безбедносне снаге Србије. У том смислу оптуживати било кога да допушта да на територији КиМ лете војне летилице других земаља је обмањивање јавности, јер је истина да се то није десило ни јуче, ни прекјуче.

То се десило 1999. године, након што је Србија потписала Кумановски споразум.

Хрватска не спада у ред тих држава!

Не знам да ли би Хрватска мирно реаговала да српски хеликоптери лете рецимо по Барањи или по Славонији. Сумњам да би мирно реаговала на то

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Не, госпођо Чомић, не желим да говорим о повреди Пословника. Ако ми допустите искористио бих две минуте за реплику, а ако не допуштате, шта да се ради.

(Председавајућа: Изволите.)

Дакле, госпођо Колунџија, те 1999. године Србија није изгубила суверенитет на КиМ, него суверенитет у име Републике Србије на КиМ врши организација УН и трупе којима је мандат дао Савет безбедности УН.

Друго, Хрватска те 1999. године није била члан НАТО патка и није имала своје трупе у саставу КФОР-а и нико вас није спречавао да тражите од ваших пријатеља из НАТО пакта да на КиМ, када је реч о НАТО снагама, буду размештене снаге оних

држава које су биле чланице НАТО савеза те 1999. године. Хрватска не спада у ред тих држава.

Друго, госпођо Колунџија, ви знате да када Срби на КиМ виде хрватски хеликоптер са шаховницом, извините, то је за њих додатно трауматично искуство. Не знам да ли би Хрватска мирно реаговала да српски хеликоптери лете рецимо по Барањи или по Славонији. Сумњам да би мирно реаговала на то.

Друго, ви не можете да гурате главу у песак као да се у Хрватској ништа не дешава. Јел видите када је донета одлука Уставног суда Хрватске? Када је постало јасно, кад им ЕУ рекла: улазите у ЕУ 2013. године. Зашто је њима био потребан Уставни закон? Па, као смоквин лист да кажу – ми волимо Србе, ми хоћемо у ЕУ, ми штитимо права националних мањина. И чим су добили датум уласка у ЕУ, они су суспендовали права српског народа. О томе се ради.

Живимо оно што сте ви потписали!

НАДА КОЛУНЏИЈА: СРС је била у Влади када је потписиван Кумановски споразум. Што тада нисте условили ко може, а ко не може да буде у НАТО снагама на КиМ? Оно што сте ви тада потписали, ми данас живимо.

Радикали су једини били против споразума Черномирдин-Ахтисари

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Пре свега морам да приметим да апел на национално јединство у српском парламенту, када је реч о КиМ, некако не иде са овим сталним полемисањем по одређеним страначким питањима. Ма колико да се ми уздржавамо госпођо Колунџија, од тога да сада промовишемо наше ускостраначке интересе, ви то упорно чините. Али, пошто сте очигледно заборавили неке чињенице, желим да вас на те чињенице подсетим.

Дакле, СРС, госпођо Колунџија није потписала ништа те 1999. године. Ми смо једини који смо гласали против споразума Черномирдин Ахтисари! Ми смо били против Кумановског споразума! Ми смо одлучили 1998. године, уласком у Владу Републике Србије, доносећи једну прилично деликатну одлуку, да бранимо Републику Србију од НАТО пакта и ми смо Републику Србију бранили како смо знали и умели и ми смо Републику Србију одбранили.

Морам да вас подсетим на изјаву покојног Зорана Ђинђића да је КиМ демократско питање, да ће питање КиМ бити решено онога момента када, како је он говорио, демократске снаге преузму власт у Србији. Ево, демократске снаге су десет година на власти у Србији и не видим да је решено питање КиМ.

Дакле, најлакше је сада рећи – ви сте били у Влади у моменту НАТО бомбардовања. Јесмо и бранили смо земљу. Са том намером смо и ушли у Владу, али немогуће је да ми, који смо били у Влади две године, сносимо исту политичку одговорност као ви, који сте у Влади десет година.

Није фер износити нетачне ствари

НАДА КОЛУНЏИЈА: Заиста не желим више да полемишем. Када сам говорила на самом почетку сматрала сам да је неодговорно улазити у историју политике која нас је, када је КиМ у питању, довела до ове тачке на којој смо данас.

Она није од пре 2000.Није ни од 1999, није ни од 1990. Дакле, то је тачно. Мислим да је крајње нефер према људима који живе на КиМ, који очекују да бар данас покушамо да урадимо све што је могуће са позиција које су горе него што су биле пре 1999, које су горе него што су биле 1990, горе су него што су биле пре 1980. Али, ипак са ових позиција и са овог уског тесног простора који имамо - да покушамо да урадимо све што је у интересу грађана на КиМ.

Једино због чињеница сам реаговала. Дакле, мислим да једино није фер износити ствари које нису тачне.

Север Косова треба да сам преговара са Приштином

Овде није у питању само север Косова, него и стабилност Србије, рекао бих чак и будућност Србије, као државе. Велики су улози. Сигурно је да некима у Србији и те како одговара да дође до даље конфронтације, да се заустави овај развој Србије и да се Србија поново изолује

ЖАРКО КОРАЋ: За разлику од већине или свих који су данас говорили, мислим да је, нажалост, ова криза до које је дошло на КиМ, била неизбежна. Недефинисан статус и често двојна структура власти на северу Косова изазвали су овај сукоб и он се заиста могао предвидети.

За мене је велико изненађење да они који су задужени да воде политику ове земље то нису могли антиципирати. Србија се предуго уљуљкивала у томе да је могућно да тај статус кво траје вечито и да ће преговори до којих је дошло, са великим закашњењем, бити у ствари решење проблема. Да тај део територије КиМ има у великој мери двојну власт или, реално гледано, под много већом је власти Београда него саме Приштине.

Тако је скоро увек у историји. Сукоби почну око царина. Ако погледате читаву људску историју, видећете да су сукоби око статуса једне територије, око власти над једном територијом почињали расправом о царинама.

Царински сукоб који није почео сада, него практично пре две и по године, после три и по године постојања Косова као независне државе. Печати те државе пре две и по године нису признати, тако да је тај бојкот наговештавао овај сукоб до ког је дошло. Морам да кажем да је негирање реалности главна карактеристика политике која се у Србији води у овом тренутку, и која се апсолутно види данас у овој скупштинској расправи.

Само ћу подсетити на три ствари које сви практично знају у овој сали и вероватно сви гледаоци који гледају овај пренос. Прва је да је Кумановским споразумом, то је тачно, Србија изгубила ингеренцију на Косову. Ми се можемо сколастички заваравати да је то дато УН. Онда када се суверенитет дела територије једне земље преда УН, онда је та земља изгубила суверенитет на тој територији.

„Интересује ме да ли смо ми као народ у стању да нешто учимо из своје историје. Оно што је сигурно, овде видимо, ако могу тако да кажем, једну двоструку политику Србије“

Ми, наравно, можемо ићи путем којим је ишао бивши начелник Генералштаба, кад је предложио бившег председника државе за Орден народног хероја јер је одбранио Косово. Али, реалност је да је Србија изгубила тада ингеренције.

Друга је чињеница да Србија није признала независност Косова, али она не мења прву и основну чињеницу да је Косово данас де факто независна држава. Оно што брине је реалност која је створена последњих пет дана на Косову.

Морам да кажем да делују веома тешко ти призори који нас подсећају на 1991. годину. Имамо људе који блокирају путеве, имамо балване на путевима, имамо међународне трупе које желе да се конфронтирају са тим људима и знамо резултате политике која се водила у Западној Славонији, у Источној Славонији, у САО Крајини. Дакле, сваки пут када је то био пут негирања постојања те државе, тврдње да се може на такав начин изборити за нека права, завршило се, у суштини, катастрофом за људе који су тим путем желели да нека своја права, како их они виде, остваре.

Реалност је да су тамо трупе КЕЈФОР-а или КФОР-а и да је генерал који командује тим трупама рекао да ће следећи пут употребити силу да би обезбедио путне правце. Опростите, имате јасну најаву примене силе да се обезбеде путни правци и, наравно, мене интересује ко у овој сали жели да преузме одговорност, ко подржава то и за последице до којих може доћи. Не желим то, али нажалост може доћи, и то врло скоро, када дође до те конфронтације, где са једне стране имате војску, а с друге стране имате грађане, људе, који те путеве блокирају.

Интересује ме да ли смо ми као народ у стању да нешто учимо из своје историје. Оно што је сигурно, овде видимо, ако могу тако да кажем, једну двоструку политику Србије. Са једне стране, непрекидно оклевање да се каже истина, а ја ћу је рећи. Ситуација се драматично променила последњих пет дана! Са друге стране, цинично коришћење ове ситуације да би се слале патриотске поруке, са врло јасним идејама да ће се то кад-тад политички исплатити.

„Решење ове кризе је практично искључиво у рукама међународне заједнице и Приштине. Није решење ове кризе у рукама Београда. Србија не треба да буде пасивна, Србија може дипломатски и треба да се дипломатски ангажује, али она у суштини не може, једино што је њено средство, да кажем, у овој кризи то је да гура грађане на северу Косова у једну неравноправну конфронтацију“

Овде у питању није само север Косова, него и стабилност Србије, рекао бих чак и будућност Србије, као државе. Велики су улози. Сигурно је да некима у Србији и те како одговара да дође до даље конфронтације, да се заустави овај развој Србије и да се Србија поново изолује. Овде је врло јасно, чак је и речено у неколико дискусија, да Србија и нема шта да тражи у Европи, да европске интеграције треба зауставити, да је то једна велика илузија и да то треба овде јасно објавити.

Да би се то избегло, треба рећи следеће, и то врло јасно. Прво, решење ове кризе је практично искључиво у рукама међународне заједнице и Приштине. Није решење ове кризе у рукама Београда. Србија не треба да буде пасивна, Србија може дипломатски и треба да се дипломатски ангажује, али она у суштини не може, једино што је њено средство, да кажем, у овој кризи то је да гура грађане на северу Косова у једну неравноправну конфронтацију. Она онда мора и да преузме одговорност за резултате те неравноправне конфронтације.

Мени је заиста било тешко што се и у говору премијера -знам да је то званична државна политика и да је он само ту политику овде спровео - и у говорима многих других овде непрекидно говори о тзв. органима, о привременим органима, тзв. држави. Источна Немачка није била призната од већине западних земаља, па је 30 година после била реална држава. Та непризната држава, тзв. привремени органи, имају полицијске снаге које и те како могу нешто да ураде и то се показало недавно.

„Овај проблем се неће моћи решити другачије него тако да Срби северно од Ибра сами ступе и дијалог са Приштином. То се овде систематски избегава да каже“

Према томе, морамо, даме и господо, да учинимо нешто што је једино могуће и то нешто је била прилика када су били избори на Косову. Нажалост, политика Београда је била и порука Београда: не треба изаћи на те изборе, а релативно мали број Срба, и то јужно од Ибра, је изашао на изборе. Они, нажалост, и нису репрезентативни, за остале Србе који живе због малог броја изашли. Али, једина стварна промена до које је дошло је оно што ова скупштина мора да констатује: овај проблем се неће моћи решити другачије него тако да Срби северно од Ибра сами ступе и дијалог са Приштином. То се овде систематски избегава да каже.

Другим речима, као што је један мањи број Срба јужно од Ибра решио да у некаквом политичком разговору са Приштином покуша да оствари нека права. Исто се мора препоручити Србима северно од Ибра.

Патриотске фразе их неће заштитити. Они ће морати пре или после да о томе разговарају са Приштином. Као човек, могу да схватим психолошке проблеме, емотивне проблеме тих људи. Они дуго то нису радили, они то не желе да ураде, али реалност је таква да једино што може на неки начин да помогне разрешењу ове ситуације је да управо ти сами људи који сада седе на тим путевима, актери, покушају у извесном тешком почетном разговору са Приштином да се изборе за своја права.

Мислим да Београд не треба да узурпира права Срба на северу. Да не треба да буду разговори Београд-Приштина с посредством Брисела, него треба да буду и директни разговори људи који живе на северу Косова са Приштином.

Категорије:

Три скупштине

Народ на барикадама брани себе и Србију