Небензја: САД и ЕУ безобзирно намећу једностране шеме које крше права Срба и Србије

ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ГОВОРА СТАЛНОГ ПРЕДСТАВНИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ УН

* Василиј НЕБЕНЗЈА: Злогласни „Споразум о путу нормализације” занемарује фундаменталне интересе Србије и захтева признање суверенитета Косова. Поврх свега, то се промовише као да не постоје ни Резолуција СБ УН 1244, ни Бриселски споразуми, а да је процес нормализације почео тек усменим договорима из фебруара-марта ове године

* Апсолутна попустљивост Аљбину Куртију од стране његових ментора омогућава му да некажњено саботира своју безусловну обавезу формирања Заједнице српских општина (ЗСО). У Приштини чак тврде да је идеја ЗСО наводно мртва. Истовремено, они траже да израду статута Заједнице води Вашингтон, који је категорички против давања било каквих извршних овлашћења Србима на Косову

* С тим у вези, желимо да истакнемо да док се ЗСО не створи у свом изворном облику, немогуће је говорити о безбедности српског становништва у покрајини. А без тога је потрага за поузданим и стабилним решењем незамислива

* Први кораци ка деескалацији морају да буду повлачење тзв. „специјалаца“ косовских Албанаца из северних делова покрајине, као и демонтирање њихових база и контролних пунктова. Такође је неопходно вратити се мандату Кфора, јасно дефинисаном Резолуцијом 1244 СБ УН. Међународно правни параметри за проналажење стабилног и правичног решења за Косово, задати тим темељним документом немају алтернативу. То решење мора да буде прихватљиво Београду и да добије одобрење Савета безбедности УН

________________________________________________________

          ГОВОР сталног представника Русије Василија Небензје на седници Савета безбедности УН о ситуацији на Косову 23. октобра 2023.

          Господине председавајући,

          Захваљујемо се специјалној представници генералног секретара, Каролин Зијаде, на брифингу о ситуацији у покрајини и изнетим размишљањима.

          Поздрављамо учешће премијера Србије Ане Брнабић.

          Саслушали смо и мишљење госпође Вјосе Османи.

          Посебно су нас дирнули њени опсесивни, али, као и раније, неспретни покушаји да се Русија повеже са оним што се дешава на Косову.

          Ваши покушаји да представите Косово као „светионик” и „образац” демократије на мрачној позадини аутократија које окружују покрајину могу изазвати само саркастичан осмех.

          За шест месеци колико је прошло од претходног заседања Савета безбедности УН о Косову, ситуација у региону се значајно погоршала. Разлог је исти као раније – жеља такозваних приштинских власти да успоставе потпуну контролу над севером покрајине, насељеним Србима.

          Приштина је у априлу довела на власт своје штићенике у четири неалбанске општине, изабране на псеудогласању које је бојкотовало српско становништво. Упркос мизерној излазности од 3,47%, коју су обезбедили представници албанске мањине, САД и ЕУ признали су изборе као валидне. Директна последица било је фактичко заузимање управних зграда од стране нових тзв. „градоначелника“ у пратњи косовских „специјалаца“, што је довело до озбиљног пораста насиља крајем маја.

          Посебно смо забринути што је КФОР, предвођен НАТО, овога пута, дејствовао заједно са „безбедносним снагама“ косовских Албанаца – управо је особље КФОР-а покушало да растера косовске Србе који су мирно протестовали испред зграде општине Звечан 29. маја. Косовски Албанци су то искористили, отварајући ватру на цивиле из аутоматских пушака. Десетине људи је повређено на обе стране и само срећом није било жртава.

          Запад је вербално осудио „претерану самосталност“ Албина Куртија и одобрио неке „дисциплинске мере“. Међутим, то служи само за представу.   

          Реалност на северу Косова је постала веома сурова – готово свакодневно се дешавају акти застрашивања, хапшења Срба, напади на људе и њихову имовину.

          Од када је ултранационалистички покрет Самоопредељење дошао на власт 2021. године, извршено је 420 (а сада чак и више) етнички мотивисаних напада на Србе. Посебно су упечатљиви случајеви варварског паљења кућа избеглица које су се враћале у покрајину.

          Последњих месеци су била најмање два слична инцидента.

          Спор око манастира Високи Дечани, коме се неоправдано ускраћује власништво над околном територијом, и даље није решен.

          Настављено је и самовољно отуђење земљишта које припада Србима на северу покрајине, за успостављање база подршке косовској „полицији“.

          Сада су северни региони Косова под фактичком блокадом. Забрана увоза робе из централне Србије доводи ситуацију до хуманитарне катастрофе – нема довољно вакцина за децу, укључујући за новорођенчад, лекова за онколошке и друге пацијенте. Залихе кисеоника у косовскомитровачкој болници су на измаку, о чему је данас говорила премијер Србије.

          Све наведено приказује Приштину у веома неповољном светлу.

          Да би се скренула пажња, а истовремено пребацила одговорност за оно што се дешава, преувеличава се инцидент који се догодио на северу покрајине у селу Бањска 24. септембра. Као резултат, погинула су три локална Србина и један косовскоалбански „полицајац“.

          Имамо много питања о томе шта се догодило. Пре свега, непознато је зашто се међународно присуство повукло. Раније су, у сличним ситуацијама, патроле ЕУЛЕКСа, као и јединице Кфора, брзо упућиване у зоне напетости да раздвоје сукобљене стране и покрену преговарачки процес. Сада је ситуација у потпуности препуштена косовским Албанцима, што је и довело до трагичног исхода.

          Такође је важно што су на дан инцидента на Западу одлучили да не чекају прве резултате истраге и одмах су догађај назвали „одвратним“ и „страшним“ терористичким актом.

          Косовски Албанци почели су да шире дезинформације да су њиховог „полицајца” наводно убили Срби подржани из Београда. И тек касније су били приморани да признају да је страдао од детонације експлозивне направе.

          Истовремено, Срби који су престали да пружају отпор убијени су не у размени ватре, већ хицима из непосредне близине.

          Укратко, очигледни су покушаји клеветања Београда. Покушаји који су опасни, јер Приштина добија карт бланш да појача репресију над српским становништвом у покрајини.

          Убеђени смо да ако се тој самовољи не учини крај, последице могу бити изузетно тешке, све до обнове оружаног сукоба.

          На склоност ка отвореној конфронтацији указује и нелегитимна трансформација приштинских “снага безбедности” у квази-војску, њихово снабдевање савременим наоружањем и војном опремом, као и обука кадрова косовских Албанаца у америчкој бази Бондстил, која је првобитно била намењена за управо супротне – миротворачке задатке.

          А на то да овакви кораци најфлагрантније крше Резолуцију 1244 СБ УН, западни донатори оружја више воле да зажмуре.

          У том контексту значајно је и то што Приштина проглашава континуитет између „полиције“ и „Ослободилачке војске Косова“ – терористичке организације чијим се вођама, међу којима је и Хашим Тачи, тренутно суди за тешке ратне злочине у специјализованом судском органу у Хагу.

          Надамо се да ова структура неће поновити грешке Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и да ће сви одговорни добити заслужене казне. У том контексту, индикативно је одбијање Приштине – супротно судским одлукама у Хагу – да исплати одштету жртвама злочина бојовника „Ослободилачке војске Косова“.

          Попустљивост Запада само подстиче великоалбанске амбиције „квазипремијера“ Куртија, које превазилазе границе покрајине. Он покушава да дестабилизује регионе централне Србије са муслиманским становништвом и подстиче центрифугалне тенденције у Северној Македонији. А мапе „Велике Албаније“, које су у оптицају, нарушавају и територијални интегритет Црне Горе и Грчке.

          Господине председавајући,

          Скрећемо Вашу пажњу на то, како у овим условима западне земље руше међународно-правне темеље преговарачког процеса.

          Посредници из Вашингтона и Европске уније безобзирно представљају једностране шеме које крше права Срба као „успешан компромис“.

          Злогласни „Споразум о путу нормализације” занемарује фундаменталне интересе Србије и захтева признање суверенитета Косова. Поврх свега, то се промовише као да не постоје ни Резолуција СБ УН 1244, ни Бриселски споразуми, а да је процес нормализације почео тек усменим договорима из фебруара-марта ове године.

          Паралелно са тим, подржава се захтев покрајине за чланство у Савету Европе. Косоварима је такође обећано да ће визна либерализација са ЕУ ступити на снагу 1. јануара 2024. године.

          Очигледно је да апсолутна попустљивост Аљбину Куртију од стране његових ментора њему омогућава да некажњено саботира своју безусловну обавезу формирања Заједнице српских општина (ЗСО).

          У Приштини кажу да је идеја ЗСО наводно мртва. Истовремено, они траже да израду статута Заједнице води Вашингтон, који је категорички против давања било каквих извршних овлашћења Србима на Косову.

          С тим у вези, желимо да истакнемо да док се ЗСО не створи у свом изворном облику, немогуће је говорити о безбедности српског становништва у покрајини. А без тога је потрага за поузданим и стабилним решењем незамислива.

          Први кораци ка деескалацији морају да буду повлачење тзв. „специјалаца“ косовских Албанаца из северних делова покрајине, као и демонтирање њихових база и контролних пунктова. Такође је неопходно вратити се мандату Кфора, јасно дефинисаном Резолуцијом 1244 СБ УН.

          Међународно правни параметри за проналажење стабилног и правичног решења за Косово, задати тим темељним документом немају алтернативу. То решење мора да буде прихватљиво Београду и да добије одобрење Савета безбедности УН.

Активности Мисије привремене администрације УН на Косову (УНМИК) су стално неопходне, уз задржавање њеног кадровског и финансијског потенцијала.

          Скрећемо пажњу да још увек нису приведени правди косовски Албанци умешани у притварање службеника УНМИК-а М.А.Красношчекова 28. маја 2019. године и наношење тешких телесних повреда.

          Други службеник Мисије, А. Н. Антонов, проглашен је „персоном нон грата“ незаконитом одлуком покрајинских „власти“ 31. децембра 2021. У недостатку адекватне реакције, само је питање времена када ће се слични кораци поновити против особља УН у другим деловима света.

          Недопустиви су покушаји да се косовски досије скине са дневног реда Савета безбедности УН. Памтимо покушаје неких наших колега да убеде Савет да се, наводно, „ништа озбиљно не дешава“ на Косову, да тамошња ситуација „више није питање мира и безбедности“, као и да би тематске седнице Савета безбедности требало одржавати једном годишње уместо двапут. А како су се затим у септембру развијали догађаји у покрајини, добро нам је познато.

Редовна разматрања ситуације на Косову у садашњим условима морају остати на дневном реду Савета.

Хвала на пажњи.

           https://srbratstvo.ru/nebenzja-zapadne-zemlje-deluju-protiv-prava-srba-i...