Јужнокорејски астрофизичар открио „закон слабе гравитације“ који коригује и Њутна и Ајнштајна

* Научник из Сеула Кју Хјун Че годинама проучавао орбите двојних звезда. Посебно је био заинтересован за орбите нама релативно блиских бинарних звезданих система (до 650 светлосних година). Укупно је анализирао 26.500 бинарних система

* Замислите да се једна звезда окреће око друге. Сила гравитације их спречава да се раздвоје. Али, да ли је та гравитација велика?  Че је утврдио да је - веома, веома слаба. Да Сунце много јаче привлачи Плутон него што се привлаче бинарне звезде међусобно

* Пре четрдесет година је теоретичар Мордехај МИЛГРОМ све ово предвидео и формулисао „модификовану теорију гравитације“, али је мало ко на њу обраћао пажњу. Све док 16. августа није рођена Че-Милгромова нова физика. Милгром је оценио: „Изгледа да се управо сдешава револуција у физици. Сада нису потребне ни тамна материја ни тамна енергија. Ајнштајн је закуцао етар, а Хјун Че - тамну материју“

__________________________________________________________

           ДОШЛО је до фундаменталног открића за које неки научници тврде да преокреће основе физике.

           Наглашавају: прво је био Њутн, па Ајнштајн, а сада је уз њих стао Корејанац Кју Хјун Че који је открио да су и класична физика и теорија релативности „немоћне пред слабим гравитационим пољима“.

           Сам Че тврди: „Нема тамне материје ни тамне енергије. Опустите се и престаните да их тражите“.

           Рад корејског истраживача објављен је у истински ауторитативном часопису The Astrophisical Journal, у којем објављени радови пролазе претходне провере, односно – рецензирање.

           Када је Њутн 1687. године објавио своју теорију гравитације, она је савршено функционисала. Године 1846. на њеној основи, теоријским прорачунима је био откривен Нептун.

           Убрзо је, међутим, постало јасно да се орбита Меркура „не покорава Њутну“.

           Меркур је тако близу Сунцу и изложен тако јакој гравитацији да Њутнови закони у његовом случају не функционишу.

           Проучавање Меркура је на крају изродило Ајнштајнову теорију релативности и „нову физику“.

           Већ у 20. веку било је откривено да се галаксије крећу другачије од Њутна, чак и од Ајнштајна. Да би спасили обе теорије, научници су се `ухватили` тамне материје.

           У међувремену, са орбите на којој је од 2013-те, сателит Гаја мери растојања до звезда и генерално - позиције звезда.

           Астроном из Сеула Кју Хјун Че затражио је од оних који управљају тим сателитом информације о орбитама двоструких звезда. Зато што је ситуација са нашим Сунцем прилично ретка јер звезде обично постоје као двоструке, троструке или вишеструке.

           Корејац је посебно био заинтересован за орбите нама релативно блиских бинарних звезданих система (до 650 светлосних година). Иначе, укупно је анализирао 26.500 бинарних система.

      И шта је открио?

           Замислите да се једна звезда окреће око друге. Сила гравитације их спречава да се удаље једна од друге. Али, да ли је та гравитација велика?

           Че је утврдио да је - веома, веома слаба. Да Сунце много јаче привлачи Плутон него што се привлаче бинарне звезде међусобно.

           Изјавио је: „Показало се да када је гравитација тако слаба да она заправо  расте. То је веома чудно: летиш од Сунца, оно попушта свој стисак, скоро те више не држи његова гравитација... А потом одједном Сунце стишће своје канџе и опет си заробљеник. Зато се бинарни звездани системи не распадају“.

           У науци се поузданост открића оцењује такозваном „сигмом“. А Корејац има ниво од 5 „сигми“, за већину закључака и више. То значи да су његови прорачуни тачни са вероватноћом од преко 99,9%.

           Сада, дакле, постоје три теорије гравитације:

           Њутнова – за „свакодневни живот“ јер савршено објашњава како пада камење и како се аутомобили крећу по Земљи;

           Ајнштајнова - за велике брзине и моћна поља. Ако сте лансирали сателит - морате узети у обзир теорију релативности. ГПС системи то раде аутоматски. Да није било Ајнштајна, навигатори не би могли да раде;

           И Чеова - за веома слаба гравитациона поља.

           Пре четрдесет година је теоретичар Мордехај Милгром све ово предвидео и формулисао „модификовану теорију гравитације“, али је мало ко на њу обраћао пажњу. Све док 16. августа није рођена Че-Милгромова нова физика.

           Милгром је већ прокоментарисао догађај, оценивши: „Изгледа да се управо сдешава револуција у физици. Сада нису потребне ни тамна материја ни тамна енергија. Милијарде долара потрошене су на њихова истраживања. Универзуму не треба нека врста „агента“ који утиче и искривљује – показује се да су сами закони природе флексибилни. На исти начин, пре више од једног века, одбачен је етар у који су сви веровали, као и у тамну материју. Ајнштајн је закуцао етар, а Хјун Че - тамну материју“.

           Почела је нова ера.