Студентски протести у 50 кинеских градова против мера „нулте толеранције“ према корони
ПРИКЉУЧИЛИ СЕ И СТУДЕНТИ ВЕЛИКОГ ЦИНГХУА УНИВЕРЗИТЕТА – ПОЈАВИЛИ СЕ И ПОЛИТИЧКИ ЗАХТЕВИ
* Учесници протеста певају националну химну, залажу се за укидање редовних ПЦР тестова, позивају кинеског председника Си Ђинпинга да се повуче и траже више слободе и демократије у земљи
* Кинези за две године због оштрих мера власти нису успели да развију „имунитет стада“ иако је вакцинисано око 90 одсто. Од почетка новембра број заражених дневно порастао је са 3.000 на 40.000. У округу Гуангџоу, скоро четири милиона људи стављено је у карантин. Пекинг и Шангај увели су тродневну изолацију за посетиоце. У Џенгџоу, предузећа су преведена на затворени циклус - радници морају да живе у фабрици
* Андреј ВИНОГРАДОВ, шеф Центра за политичке студије и прогнозе који је у саставу Института Кине и савремене Азије Руске академије наука: „Ситуација се не може поредити са оним што се десило на Тргу Тјенанмен 1989. године. Кинези у приватним разговорима признају да се нагомилало много незадовољства због ковид ограничења, али да нема говора о устанку. Запад можда има интерес за протесте, али очигледно нема довољно снаге да их трансформише у револуцију“
__________________________________________________________
У ПЕКИНГУ, Шангају, Гуангџоуу и другим већим градовима Кине, трају масовни протести против политике нулте толеранције на коронавирус.
Како јављају западне новинске агенције АП и Ројтерс, хиљаде људи излазе на улице.
Кап која је прелила стрпљење била је трагедија у Урумчију где је избио пожар у стамбеној згради, у којој је десет лица погинуло, а девет је повређено. Према многима, било би мање жртава да су људи имали прилику да изађу из зграде. А нису јер је била „стављена под карантин“.
Дан након пожара, 25. новембра, у акцију непослушности изашли су студенти најмање 50 кинеских универзитета.
Један од водећих, пекиншки Цингхуа, придружио се протестима 27. новембра.
Учесници протеста певају националну химну, залажу се за укидање редовних ПЦР тестова, позивају кинеског председника Си Ђинпинга да се повуче и траже више слободе и демократије у земљи.
Неки кинески аналитичари подозревају да иза протеста стоји мешање Сједињених Држава или других противника Кине.
Према писању западне штампе, један од најпопуларнијих симбола демонстраната је бели лист папира који, како тврде, симболизује слободу говора коју су Кинези „изгубили за време владавине друга Сија“.
Према речима очевидаца, масовна акција студената Цингхуа почела након што је један од од њих стао са белим чаршавом испред оближње кафетерије. Младића је полиција брзо привела, али је чаршав остао, а поред њега су се окупиле „десетине истомишљеника“.
Масовни протести незадовољника у Кини нису неуобичајени, али овога пута лондонски The Guardian упоређује актуелне протесте са „догађајима из 1989. године на Тргу Тјенанмен у Пекингу“.
Кина је од почетка пандемије води бескомпромисну борби против корона вируса. Са амбицијом да спречи и најмање ширење болести.
Због неколико случајева заразе, у читавим градовима је увођен карантин. Међутим, почетком новембра Комунистичка партија је одлучила да са пандемије пређе на економију. Нека ограничења су билаублажена, али је онда кренуо талас ковида без преседана.
Према једној верзији, Кинези за две године због оштрих мера власти нису успели да развију „имунитет стада“.
Према званичним подацима, вакцинисано је око 90 одсто становника Кине. Међутим, кинески лекари упозоравају да здравствени систем неће преживети ако се одустане од карантина.
Од почетка новембра број заражених дневно порастао је са 3.000 на 40.000.
У округу Гуангџоу, скоро четири милиона људи стављено је у карантин, а најпрометнијем аеродрому у земљи запретило је - затварање.
Пекинг и Шангај увели су тродневну изолацију за посетиоце.
У Џенгџоу, предузећа су преведена на затворени циклус - радници морају да живе у фабрици.
У међувремену, стратегија коју су одабрале власти НР Кине почела је да све више угрожава економску стабилност земље. Према ММФ-у, 2022. године кинески БДП ће бити већи за 3,2 одсто уместо очекиваних 5,5.
Због смањења потрошње унутар земље, продуктивности предузећа и њихове привлачности за инвеститоре.
Западни медији, наравно, намерно надувавају тему протеста у Кини, али не треба потценити ни њихову масовност.
Стратегија коју је Пекинг изабрао за борбу против корона вируса негативно утиче и на економију и на психичко стање становништва.
„Садашња ситуација се свакако не може поредити са оним што се десило на Тргу Тјенанмен 1989. године: са тим догађајима је генерално тешко било шта упоредити. Западни медији ескалирају тензије“, рекао је Андреј Виноградов шеф Центра за политичке студије и прогнозе који је у саставу Института Кине и савремене Азије Руске академије наука.
Он наводи да Кинези у приватним разговорима признају да се нагомилало много незадовољства због ковид ограничења, али да нема говора о устанку.
Повремено у Кини избијају масовни протести и по правилу у њима учествују студенти.
„Запад можда има интерес за протесте, али очигледно нема довољно снаге да их трансформише у револуцију. Максимум што САД и савезници могу да ураде јесте да покушају да извуку тренутну корист из масовног незадовољства. Не постоје одговарајуће институције ни процедуре за нешто више“, наглашава Виноградов.
Руски академик Василиј Михејев, стручњак за Азију, указује:
„Тешко је проценити колико су оправдане методе које је изабрао Пекинг, али знамо да од 40.000 заражених само 4.000 има симптоме. Можда је упорност са којом се кинеске власти враћају на карантине последица тромости њене бирократије. Строги карантин подрива раст БДП, а ситуација са ковидом подстакла је Кинезе да постављају политичке захтеве. Сијева влада мора да на то обрати пажњуако жели да избегне проблеме у будућности“.
По проценама, кинеска власт из принципа неће направити уступке демонстрантима. Али ће, када протести престану, постепено напуштати досадашње методе борбе са ковидом.
