Каријере свих чланова владе Владимира Владимировича Путина
Први заменици премијера
ЗУБКОВ Виктор Алексејевич - oд 12. маја 2008. први заменик Председника Владе
Рођен 15 септембра 1941. г. у Свердловској области.
Доктор економских наука
Датум ступања на дужност: 12. мај 2008. г.
Године 1965. г. завршио је економски факултет на Лењинградском привредном институту.
Био је руководилац низа предузећа пољопривредног и индустријског профила, радио у органима власти Лењинградске области.
Године 1992. постављен је за заменика начелника Комитета за везе са иностранством градске управе Санкт – Петерсбурга.
Године 1993. обављао је дужност заменика руководиоца Федералне пореске службе Русије и шефа Државне пореске инспекције за град Санкт Петербург.
Од 1999. г. налази се на дужности заменика министра Русије за порезе и дажбине и истовремено руководи Управом тог ресора у Санкт Петерсбургу.
Од 2001. г. налазио се на дужности првог заменика министра финансија Русије и руководиоца Комитета за финансијски мониторинг.
Од марта 2004. г. – руководи Федералном службом за финансијски мониторинг.
Указом Председника Руске Федерације од 14. септембра 2007. г. именован је за Председника Владе Руске Федерације.
ШУВАЛОВ Игор Иванович - од 12. маја 2008. први заменик Председника Владе
Рођен 4.01. 1967. г. у Магаданској области
Године 1993. завршио је правни факултет Московског Државног Универзитета „Ломоносов“.
Од 1984. до 1985. г. радио је у Научно – истраживачком институту „Екос“, од 1985. – 1987. г. био је на служби у Совјетској Армији.
Године 1993. радио је као аташе Правног департмана у Министарству спољних послова Руске Федерације.
Од 1993. до 1995. г. – старији правни консултант у АОЗТ „АЛМ Консалтинг“, од 1995. г. директор адвокатске канцеларије „АЛМ“.
Године 1997. именован је за начелника Департмана државног регистра федералне својине за управљање државном имовином.
Године 1998. именован је за заменика Министра за државну имовину Руске Федерације.
Од 1998. до 2000. г. био је на дужности Председника фонда федералне имовине РФ.
Од 18. маја 2000. г. именован је за Шефа Администрације Владе Руске Федерације, министра РФ.
У јуну 2003. г. именован је за помоћника Председника Руске Федерације.
Од октобра 2003. г. – заменик Шефа Администрације Председника Руске Федерације.
Од марта 2004. г. – помоћник Председника Руске Федерације.
Од јануара 2005. г. налази се у руској „Групи 8“.
Ожењен је, има четворо деце, два сина и две кћери.
Заменици премијера
ИВАНОВ Сергеј Борисович - од 12. маја 2008. заменик Председника Владе
Рођен је 31. јанура 1953. г. у Лењинграду.
Завршио је Филолошки факултет Лењинградског државног универзитета, затим високу обуку КГБ СССР-а у Минску.
Од 1981. до 1998. г. прошао је пут од опуномоћеног Првог Главног у Управи КГБ СССР-а до првог заменика начелника једне од управа Службе за спољни обавештајни рад Руске Федерације.
Три пута је био на дужем службеном боравку у скандинавским земљама и у Африци.
После реорганизације КГБ-а наставио је рад у Служби за спољни обавештајни рад РФ, а затим у Федералној служби за безбедност РФ.
Од августа 1998. г. – заменик директора ФСБ – шеф Департмана за анализу и стратешко планирање ФСБ.
Од 15. октобра 1999. г. – секретар Савета Безбедности Руске Федерације.
Генерал-пуковник у резерви.
Од 28. марта 2001. г. – Министар одбране Руске Федерације.
Од 14. новембра 2005. г. – заменик Председника Владе Руске Федерације – Министар одбране Руске Федерације.
Указом Председника Руске Федерације од 16. фебруара 2007. г. именован је за Првог заменика Председника Владе Руске Федерације.
Говори енглески и шведски језик.
Ожењен, има двоје деце.
ВОЛОДИН Вјачеслав Викторович - од 21. октобра 2010. заменик Председника Владе и руководилац Администрације Владе
Рођен је 4. фебруара 1964. г. у Саратовској области.
Има високо образовање. 1986. г. завршио је Саратовски институт за пољопривредну механизацију, по струци је машински инжењер.
Године 1995. завршио је студије права на Руској Академији Државне Службе при Председнику Руске Федерације.
Године 1995. на институту МУП у Санкт Петерсбургу одбранио је докторску дисертацију „Субјект Руске Федерације: проблем власти, законодавства и управљања“. Професор, доктор наука.
Радио је као асистент, старији предавач и доцент. Био је шеф катедре за грађевинарство на Поволошкој академији државне службе.
Биран је за посланика у градском и обласном Савету Саратова.
Од 1991. г. - депутат (посланик), заменик председника Думе за Саратовску област.
Од 1992. г. - управник послова, заменик шефа администрације Саратова.
Од 1996. г. био је на дужности вице-губернатора, првог заменика Председника Владе Саратовске области.
У децембру 1999. г. изабран је за депутата трећег сазива Државне Думе Федералне Скупштине Руске Федерације.
Од септембра 2001. г. – у Државној Думи руководи партијом „Отаџбина – Читава Русија“.
У децембру 2003. г. изабран је за депутата Државне Думе четвртог сазива из изборног округа 156 са једним мандатом (Балаковски изборни округ Саратовске области).
Од јанура 2003. г. – Федералног Собрања Рзаменик Председника Државне Думе уске Федерације, први заменик лидера партије „Јединствена Русија“.
Од априла 2005. г. – Секретар Президијума Генералног савета Сверуске политичке партије „Јединствена Русија“.
Председник је Покровитељског савета Саратовског државног универзитета „Н. М. Чернишевског“.
Одликован је орденом „Дружби“, орденом „Части“ и орденом „За заслуге за Отаџбину IV степена“.
Има ћерку Светлану.
ЖУКОВ Александар Дмитријевич - од 9. марта 2004. заменик Председника Владе
Рођен је 1. јула 1956. г. у Москви.
Године 1978. завршио је економски факултет на Московском државном универзитету „Ломоносов“,
по струци - „економиста-математичар“.
Године 1991. добио је диплому Харвардског универзитета. Стручњак за област девизног,
пореског и царинског законодавства.
Од 1978. до 1980. г. радио је у Институту за системска истраживања АН СССР-а.
Од 1980. до 1991. г. – сарадник главног девизно-економског ресора у Министарству финансија СССР-а.
Од 1986. до 1989. г. – депутат Бауманског рејонског Савета народних депутата.
Од 1991. до 1993. г. – потпредседник спољнотрговинске фирме АО „Аутотракторекспорта“.
Од 1994. до 2004. г. – депутат Државне Думе Руске Федерације првог, другог, трећег и четвртог
сазива – први заменик Председника Државне Думе.
Одликован орденом „Части“, орденом „За заслуге за Отаџбину IV степена“, орденом „Дружба“, добитник
почасне повеље и захвалности Председника Руске Федерације.
Члан је највишег савета сверуске политичке партије „Јединствена Русија“.
Председник је Олимпијског комитета Русије.
Говори енглески језик.
Ожењен, има сина.
ХЛОПОЊИН Александар Генадијевич - од 19. јануара 2010. заменик Председника Владе
Рођен је 6. марта 1965. г. у граду Коломбу, Цејлон.
Године 1989. завршио је Московски институт за финансије.
Од 1989. до 1992. г. – водећи стручњак Спољно-економске банке СССР-а.
Од 1992. до 1994. г. – заменик, први заменик председника управе ЗАО АКБ „Међународна финансијска компанија“.
Од 1996. до 2001. г. – генерални директор и председник управног одбора РАО „Нориљски никал“.
Од 2001. до 2002. г. – губернатор Тајмирског аутономног округа.
Од 2001. до 2010. г. – губернатор Краснојарске области.
Магистар економских наука.
Одликован орденом „Части“, орденом „За заслуге за Отаџбину“ IV степена.
Ожењен, има ћерку.
СЕЧИН Игор Иванович - од 12. маја 2008. заменик Председника Владе 
Рођен 7. септембра 1960. г. у Лењинграду.
Завршио Лењинградски државни универзитет.
Од 1988. до 1991. г. радио у извршном комитету Лењинградског совјета.
Од 1991. до 1996. г. – у администрацији Санкт - Петерсбурга.
Од 1996. до 1998. г. радио је у Администрацији за послове Председника Руске Федерације и у Главној
канцеларији Председника Руске Федерације.
Године 1999. руководио је секретаријатом првог заменика Председника Владе Руске Федерације.
Од августа 1999. г. био је на дужности руководиоца секретаријата Председника Владе Руске Федерације.
Од 2000. г. – заменик руководиоца Администрације Председника Руске Федерације.
Од марта 2004. г. – заменик Руководиоца Администрације Председника Руске Федерације – помоћник Председника Руске Федерације.
КУДРИН Алексеј Леонидович - од 24. септембра 2007. заменик Премијера – Министар финансија
Рођен је 12. октобра 1960. г. у граду Добелу; Летонска ССР.
Године 1983. завршио је Лењинградски државни универзитет.
По струци је економиста, предавач политичке економије.
Магистар економских наука.
Пре студија радио је на Лењинградском универзитету као инструктор за практичну обуку у лабораторији
мотора у Академији за позадину и транспорт Министарства одбране СССР-а.
По завршетку економског факултета Лењинградског државног универзитета радио је као истраживач – стажиста
у Институту за социјално-економске проблеме Академије наука СССР-а.
У децембру 1985. г. уписао је последипломске студије на Институту економије АН СССР-а. Пошто је одбранио
магистарску тезу бавио се научним радом у Институту за социјално-економске проблеме Академије наука СССР-а.
Од октобра 1990. г. радио је као заменик председника Одбора за привредне реформе у извршном комитету Лењинградског
савета. После укидања Одбора за привредне реформе прешао је у Одбор за управу слободним предузетништвом за Лењинград.
Од новембра 1991. до 1992. г. био је на дужности заменика председника Одбора за привредни развој.
Од августа 1992. до 1993. г. радио је као председник Главне финансијске управе у администрацији Санкт – Петерсбурга
(касније промењен назив у Финансијски одбор).
Од 1993. до јуна 1996. г. био је на дужности заменика, затим, првог заменика градоначелника, члана Владе града, председника
Одбора за привреду и финансије администрације Санкт – Петерсбурга.
У августу 1996. г. именован је за заменика шефа председничке администрације и шефа Главне дирекције за управу
Председника Руске Федерације.
Године 1997. именован је за првог заменика министра финансија Руске Федерације.
Од јануара 1999. г. био је на дужности првог заменика председника управног одбора РАО „УЕС“ Русије.
У јуну 1999. г. именован је за првог заменика министра финансија Руске Федерације.
Од 18. маја 2000. г. – Заменик Премијера Владе – Министар финансија Руске Федерације.
Од 24. фебруара 2004. г. – в. д. Министра финансија Руске Федерације.
Од 9. марта 2004. г. – Министар финансија Руске Федерације.
Председник колегијума у Министарству за финансије. Аутор више од 15 научних радова посвећених конкуренцији
и анти монополној политици совјетске привреде у прелазном периоду.
Добитник је државних признања; Почасне повеље Владе Руске Федерације (2000. г.), Захвалности Председника РФ
(2004. г., Ордена за заслуге за Отаџбину“ IV степена (2005. г. Захвалности Председника Руске Федерације (2005. г.)
Ожењен, има ћерку и сина.
Бави се спортом.
КОЗАК Дмитриј Николајевич - од 14. октобра 2008. заменик Председника Владе
Рођен је 7. новембра 1958. г.
По завршетку правног факултета на Лењинградском државном универзитету од 1985. до 1989. г. радио у Лењинградском тужилаштву као
тужилац, током две године као шеф правног сектора у концерну „Монолит-Кировски“ у Санкт Петерсбургу.
Од 1990. до 1994. г. – заменик шефа за правне послове, шеф правног сектора у управи градског савета Санкт Петерсбурга.
Од 1994. до 1996. г. – председник правног сектора у администрацији градоначелника Санкт Петерсбурга.
У периоду од 1996. до 1998. г. председник правног сектора канцеларије губернатора Санкт Петерсбурга.
Године 1998. – вице губернатор Санкт Петерсбурга, председник правног сектора канцеларије губернатора Санкт Петерсбурга.
Године 1999. изабран за председника Управног одбора „Међународног инвестиционог финансијског савеза“.
Од августа 1999. г. – руководилац апарата Владе Русије, Министар Руске Федерације.
Од 2000. г. – заменик шефа администрације Председника Руске Федерације, Председник Покровитељског Света Центра за стратешке пројекте.
Од 2003. г. – први заменик шефа Администрације Председника Руске Федерације.
Од априла 2004. г. – шеф Администрације Владе Руске Федерације.
Од септембра 2004. г. – опуномоћени представник Председника Руске Федерације у Јужном федералном округу.
Од септембра 2007. г. – Министар за регионални развој Руске Федерације.
Министри
АВДЕЈЕВ Александар Алексејевич - од 12. маја 2008. министра културе
Рођен је 8. септембра 1946. г. у граду Кременчуг, Полтавска област у Украјини.
Године 1968. завршио је Московски државни институт за међународне односе МИП СССР-а..
Од 1968. до 1973. г. радио је у Генералном конзулату и Амбасади СССР-а у Алжирској Народној Демократској Републици.
Од 1973. до 1987. г. - на разним положајима у МИП СССР-а.
Од 1987. до 1990. г. - амбасадор у Луксембургу.
Од 1991. до 1992. г. – заменик министра иностраних послова СССР-а.
Од 1992. до 1996. г. – амбасадор Русије у Бугарској.
Од 1996. до 1998. г. – заменик министра иностраних послова Руске Федерације.
Од 1998. до 2002. г. – први заменик министра иностраних послова Руске Федерације.
Од 2002. до 2008. г. – ванредни опуномоћени амбасадор Руске Федерације у Француској.
Одликован је орденом „За заслуге за Отаџбину“ IV степена, орденом Части и орденом Пријатељства.
Ожењен, има сина.
ШЧЕГОЉЕВ Игор Олегович - од 12. маја 2008. министар за везе и комуникације
Рођен 10. новембра 1965. г. у Виници
Године 1988. завршио је преводилачки факултет на Московском државном институту страних језика и
факултет за германистику на универзитету у Лајпцигу.
Од 1988. до 1993. г. радио је као уредник Главне редакције ТАСС-а.
Од 1993. до 1997. г. био је дописник ИТАР-ТАСС-а у Паризу.
По повратку из иностранства био је у ИТАР-ТАСС-у на челу редакције за земље Европе, затим заменик руководиоца Службе новости.
Именован је за заменика шефа Администрације за информисање у администрацији Владе Руске Федерације (УПИ),
1998. г. и исте године постао прес-секретар Председника Владе, затим шеф администрације.
Од маја 1999. г. саветник је Председника Владе.
Од јануара 2000. г. руководи Канцеларијом прес-службе Председника Руске Федерације.
У јануару 2002. постављен је за шефа протокола Председника Руске Федерације.
Говори енглески, немачки и француски језик.
ШОЈГУ Сергеј Кужугетович - од 18. маја 2000. министар за послове цивилне заштите, за ванредне ситуације и отклањање последица стихија
Рођен је 21. маја 1955. г. у граду Чадан, Тувинска република
Високо образовање, 1977. г. завршио је Краснојарски политехнички институт, по струци грађевински инжењер.
Генерал армије.
Херој Руске Федерације.
Од 1972. до 1977. г. – студент Краснојарског политехничког института.
Од 1977. до 1978. г. – пословођа у трусту „Промхимстрој“, у Краснојарску
Од 1978. до 1979. г. – руководилац у трусту „Тувинстрој“ у Кизилу
Од 1979. до 1984. – пословођа, главни инжењер, руководилац грађевинског труста „Ачинскалумстрој“, град Ачинск.
Од 1984. до 198. г. – заменик управника труста „Сајаналумстрој“, град Сајангорск.
Од 1985. до 1986. г. – управник труста „Сајантјажстрој“, града Абакан.
Од 1986. до 1988. г. – управник труста „Абаканвагонстрој“, град Абакан.
Од 1988. до 1989. г. – други секретар Абаканске ГК КПСС, Абакан.
Од 1989. до 1990. г. инспектор Краснојарског комитета КПСС, Краснојарск.
Од 1990 до 1991. г. – заменик Председника Државног комитета РСФСР за архитектуру и грађевинарство у Москви,
1991. г. – Председник руског спасилачког корпуса у Москви.
1991. г. – Председник Државног комитета РСФСР за ванредне ситуације у Москви.
Од 1994. г. – Министар РФ за послове цивилне заштите, за ванредне ситуације и отклањање последица стихија.
Од јануара 2000. г. – Заменик Председника Владе РФ – министар Руске Федерације за послове цивилне заштите, за ванредне ситуације и отклањање последица стихија.
Добитник државних признања: Захвалности Председника Руске Федерације (1993., 1999. г.), Почасне повеље Владе Руске
Федерације (2000. г.), Ордена „За заслуге за Отаџбину“ III степена (2005. г.).
Захвалности Владе Руске Федерације (2005. г.) Почасно звање – „Заслужни спасилац Руске Федерације“ (2000. г.)
ШМАТКО Сергеј Иванович - од 12. маја 2008. министар енергетике
Рођен је 26. септембра 1966. г. у Ставропољу
Од 1983. до 1990. г. студирао на математичко – машинском факултету, затим на факултету политичке економије Уралског државног
универзитета у Свердловску – Јекатернибургу, а од 1990-1992. г. на економском факултету универзитета у Марбургу у Немачкој.
На Војној академији Генералног штаба ВС РФ завршио је 2004. г. високу обуку из области „одбране и безбедности Руске Федерације“.
Од 1985. до 1988. г. служио је у саставу подморница Северне флоте.
Од 1992. г. радио је као аудитор у BDO Binder Франкфурту на Мајни.
Године 1994. – директор RFI GmbH – Консултативне групе за инвестиције у Русији и званичног представништва РФФИ у Европској унији.
Од 1995. до 1997. г. – научни сарадник Института за инвестиције, руководилац управе за везе са иностранством Сверуске банке за развој региона.
Од 1997. до 1999. г. – руководилац аналитичког центра за привредну стратегију. „Росенергоцентра“.
Од 1999. до 2001. г. саветник генералног директора ВНИИАЕС за привредну стратегију. Од 2002. до 2005. г. – председник Државног фонда за конверзије.
Од фебруара до јуна 2005. г. – саветник председника управног одбора „Газпромбанке“, потпредседник ЗАО „Атомстројекспорт“.
Године 2008. – заменик директора ОАО «Атоменергопром», истовремено на челу ЗАО „Атомстројекспорта“.
Ожењен, има сина и ћерку.
ХРИСТЕНКО Виктор Борисович - од 12. маја 2008. министар индустрије и трговине
Рођен је 28. августа 1957. г. у Чељабинску.
Године 1979. завршио је Чељабински политехнички институт, одсек за „економију и организацију грађевинарства“,
а 1985. Академију привреде при Влади Руске Федерације.
Доктор економских наука, аутор низа научних радова.
1990. г. изабран је за депутата Чељабинског градског Савета народних депутата.
Од 1991. до 1996. г. био је на дужности заменика председника администрације за Чељабинску област.
1997. г. именован је за опуномоћеног представника Председника Руске Федерације за Чељабинску област.
Од 1997. до 1998. г. био је на дужности заменика министра финансија Руске Федерације.
1998. именован је за заменика Председника Владе Руске Федерације.
Од 1998. до 1999. г. био је на дужности првог заменика министра финансија Руске Федерације.
Од маја 1999. г. – Први заменик Председника Владе Руске Федерације.
Од 10. јануара 2000. г. - заменик Председника Владе Руске Федерације.
Од 24. фебруара до 5. марта 2004. г. – вршилац дужности Председника Владе Руске Федерације.
9. марта 2004. г. именован за министра индустрије и енергетике Руске Федерације.
Добитник је државних признања: Захвалности Председника Руске Федерације (1999., 1999. г.), Почасне повеље
Владе Руске Федерације (2005. г.), Ордена „За заслуге за Отаџбину“ IV степена (2006. г.).
Ожењен, има троје деце.
БАСАРГИН Виктор Фјодорович - од 14. октобра 2008. министар регионалног развоја
Рођен 3. августа 1957. г. у Свердловској области.
Године 1976. завршио рударску техничку школу , 1984. на Свердловском државном универзитету социјално-политички институт.
Има сертификат стручњака за хартије од вредности (ФКЦБ Русије, 1998. г.); сертификате реалтора (Министарства за имовину РФ 1999. г.)
администрације за арбитражу (ФСФО Русије 1999.) Магистар економских наука.
Радни век је започео 1976. г. као помоћник крановође, затим као стручњак за експлозије, старији инжењер у лабораторији
и инжењер технологије у комбинату „Ураласбест“.
Од 1983. до 1985. г. – секретар у Централној администрацији комбината „Ураласбест“, од 1985. први секретар,
а од 1987 секретар Свердловског ОК ВЛКСМ.
Од 1992. до 1994. г. шеф сектора и заменик председника Фонда за имовину Свердловске области.
Од 1994. г. – први заменик председника Свердловског обласног комитета за управљање државном имовином,
од 1996. г. – председник Државне администрације Фонда за имовину Свердловске области.
Од јануара 2000. г. – шеф администрације опуномоћеног представника Председника РФ у УФО.
Од августа 2001. г. – заменик опуномоћеног представника Председника РФ у УФО.
ГОЛИКОВА Татјана Алексејевна - од 24. септембра 2007. министар здравља и социјалног развоја
Рођена је 9. фебруара 1966. г.
Године 1987. завршила Московски институт за привреду, одсек „економија рада“.
Од 1987. до 1990. г. – млађи научни сарадник Сектора за лични доходак у институту за рад
Државног комитета СССР-а.
Од 1990. до 1992. г. – економиста прве категорије, водећи економиста, шеф Сектора за политику
буџета Министарства финансија РСФСР.
Од 1992. до 1995. г. - водећи економиста, главни економиста, шеф Сектора за политику буџета
и анализу департмана буџета Министарства финансија РСФСР.
Од 1995. до 1996. г. – заменик шефа департмана за буџет – шеф сектора за рекапитулацију буџета
у Министарству финансија РФ.
Од 1996. до 1998. г. - заменик шефа департмана за буџет у Министарству финансија РФ.
Од априла 1998. г. до августа 1998. г. шеф департмана за буџет у Министарству финансија РФ, члан
колегијума Министарства финансија РФ.
Од августа 1998. до јуна 1999. г. – шеф департмана за политику буџета Министарства финансија
Руске Федерације, члан колегијума Министарства финансија РФ.
Од јуна 1999. до јуна 2002. г. – заменик министра финансија Руске Федерације.
Од августа 2002. г. до априла 2004. г. – први заменик министра финансија Руске Федерације.
Од априла 2004. до септембра 2007. г. - заменик министра финансија Руске Федерације.
КОНОВАЛОВ Александар Владимирович - од 12. маја 2008. министар правде
Рођен је 9. јуна 1968. г. у Лењинграду
Године 1992. завршио правни факултет на државном универзитету у Санкт Петерсбургу.
Магистар правних наука, старији правни саветник
Од 1986. до 1998. г. –служио у разним родовима Совјетске Армије.
Од 1988. до 1992. г. – студент правног факултета на државном универзитету у Санкт Петерсбургу.
1992. г. – помоћник државног тужиоца у Санкт Петерсбургу за Виборски реон
Од 1992. до 1994. г. – истражитељ тужилаштва у Санкт Петерсбургу за Виборски реон.
Од 1994. до 1997. г. – тужилац сектора за надзор и извршење закона о федералној безбедности тужилаштва у Санкт Петерсбургу.
Од 1997. до 1998. г. – заменик државног тужиоца за Московски реон у Санкт Петерсбургу.
Од 1998. до 2001. г. – државни тужилац за Московски реон у Санкт Петерсбургу.
Од 2001. до 2005. г. - заменик државног тужиоца Санкт Петерсбурга.
Од 2005. г. – државни тужилац Републике Башкортостан.
Од новембра 2005. г. – опуномоћени представник Председника Руске Федерације за федерални округ Приволожје.
Члан Савета за безбедност Руске Федерације.
ЛЕВИТИН Игор Јевгенијевич - од 20. маја 2004. министар саобраћаја
Рођен 21. фебруара 1952. г.
Године 1973. завршио Војну школу у Лењинграду, 1983. г. Војну академију за позадину и транспорт,
по струци „инжењер за путеве и саобраћај“.
Од 1973. до 1976. г. служио у војном округу Одесе, од 1976. до 1980. г. служио у јединици Јужних трупа.
Од 1983. до 1985. г. служио као војни командант железничке станице и станице Ургал на БАМ-у.
Учествовао у спајању „Златног беочуга“.
Од 1985. до 1994. г. – био на дужности војног команданта Московског сектора железничких пруга, начелник
одељења за војни транспорт, заменик начелника за војну комуникацију.
Од 1996. до 2004. г. – радио у ЗАО „Северстаљтранс“, од 1989. г. – заменик генералног директора компаније,
радио на координацији железничког транспорта и рада морских лука.
9. марта 2004. г. именован је за министра саобраћаја и веза Руске Федерације.
Био је члан Савета при владиној комисији за реформу железничког саобраћаја.
Ожењен је, има ћерку.
МУТКО Виталиј Леонтјевич - од 12. маја 2008. министар за спорт, туризам и омладину
Рођен је 8. децембра 1958. г. у Краснодарској области.
Ступио на дужностСтудирао је у Лењинграду, са одличним успехом завршио Школу за речну пловидбу, Институт за поморски саобраћај
и ванредно правни факултет на Лењинградском државном универзитету.
Професионални рад започео је на бродовима северозападног речног бродарства као морнар, затим као председник
синдиката Школе за речну пловидбу.
Од 1983. до 1991. г. – инструктор, шеф сектора, секретар, председник Кировског рејонског савета народних депутата,
шеф Администрације за реон.
Од 1992. до 1996. г. – заменик градоначелника, председник Комитета за социјална питања Владе Санкт Петерсбурга.
Од 1993. г. – председник фудбалског клуба „Зенит“. Под његовим руководством клуб је ушао у елиту руског фудбала,
а 1999. г. победио на Купу Русије, 2002. г. постао је добитник бронзане медаље на државном шампионату.
На иницијативу В. Л. Мутка 2001. г. основана је Руска фудбалска премијер – лига. Члан је извршног одбора РФС, председник
Руске фудбалске премијер – лиге и потпредседник федерације фудбала Санкт Петерсбурга и северозапада Русије.
Од 2002. г. члан је извршног одбора Параолимпијског комитета Русије. Током 13 година био је на челу Специјалног олимпијског
комитета Санкт Петерсбурга, који се бави рехабилитацијом лица са урођеним менталним поремећајима, а десет година
био је на челу добротворног покрета „Златни Пеликан“.
2003. г. именован је за члана Савета Федерације у Федералном Собрању РФ, тј. за представника у Федерацији у име Владе Санкт Петерсбурга.
Заслужни је радник за физичку културу и спорт, магистар економских наука, одликован орденом пријатељства, орденом Части,
медаљом „Сећања на 300. годишњицу Санкт Петерсбурга“, медаљом „Сећања на 1000. годишњицу Казања“.
Ожењен је, има две ћерке.
НАБИУЛИНА Елвира Сахилзадова - од 12. маја 2008. министар за економски развој
Рођена је 29. октобра 1963. г.
Године 1986. завршила је Московски државни универзитет „Ломоносов“, економиста.
Од 1991. до 1992. г. – Главни стручњак дирекције Сталног комитета у Управи Научно – индустријског савеза
СССР-а за питања економске реформе.
Од 1992. до 1994. г. – главни стручњак, консултант дирекције Руског савеза индустријалаца и предузимача
за питања економске политике.
Од 1994. до 1995. г. – саветник института Руског савеза индустријалаца и предузимача, заменик шефа Департмана за економске
реформе, шеф администрације за државно управљање економијом у Министарству економије Руске Федерације.
Од 1995. до 1996. г. – заменик шефа Департмана за економске реформе Министарства економије Руске Федерације.
Од 1996. до 1997. г. – шеф Департмана за економске реформе Министарства економије Руске Федерације, члан
колегијума Министарства економије Русије.
Од 1997. до 1998. г. – заменик министра економије Руске Федерације.
Од 1998. до 1999. г. – заменик председника управног одбора АК „Промторгбанка“.
Од 1999. до 2000. г. – извршни директор Евроазијске службе за рејтинг, потпредседник фонда „Центар за стратешке пројекте“.
Од 2000. до 2003. г. – први заменик министра за економски развој и трговину Руске Федерације.
Од 2003. до 2005. г. – председник фонда „Центар за стратешке пројекте“.
Од октобра 2005. г. – руководилац савета експерата Организационог одбора за припрему и организовање председавања Руске
Федерације у „Групи 8“ 2006. г., шеф групе за истраживање у Центру за стратешке пројекте. 24. октобра 2007. г. именована
за министра економског развоја и трговине Руске Федерације.
НУРГАЛИЈЕВ Рашид Гумарович - од 9. марта 2004. министар унутрашњих послова
Рођен је 8. октобра 1956. г.
Године 1974. завршио средњу школу у Карелији, уписао се на Петрозаводски државни универзитет, дипломирао 1979. г.
Од 1979. до 1981. г. – наставник физике у Карелији, а 1981. г. ступио је службу државне безбедности Републике Карелије,
у којој је прошао пут од опуномоћеног оперативца до начелника сектора за борбу против тероризма Републике Карелије.
Од 1995. налазио се на служби у централном апарату Федералне контраобавештајне службе, а затим у Федералној служби
безбедности на функцији главног инспектора и начелника сектора личне безбедности.
Од 1998. до 1999. г. руководио је сектором Главне контроле управе Председника Руске Федерације.
Од 1999. г. био је на челу управе за борбу са кријумчарењем и нелегалним оптицајем наркотика, Департмана за економску
безбедност, заменик директора и начелник инспектората ФСБ Русије,
Од 2002. г. – Први заменик министра унутрашњих послова Русије.
9. марта 2004. именован је за министра унутрашњих послова Русије.
Добитник је државног одликовања: Ордена Части.
Ожењен, има двоје деце.
СЕРДЈУКОВ Анатолиј Едуардович - од 16. фебруара 2007. министар одбране
Рођен је 8 јануара 1962. г. у Краснодарској области
Године 1984. завршио је Лењинградски институт совјетске трговине, а 2001. г. Државни универзитет у Санкт Петерсбургу.
Стручно образовање: економиста и правник.
Од 1980. до 1984. – студент Лењинградског института.
Од 1984. до 1985. г. – служио у Совјетској армији.
Од 1985. до 1991. г. – заменик шефа сектора, затим шеф сектора продавнице бр. 3 Лењинградске трговине намештаја у Лењинграду.
Од 1991. до 1993. г. – заменик комерцијалног директора Лењинградске трговине намештаја у Лењинграду.
1993. г. – заменик директора АО „Мебел-Маркет“, Санкт Петербург.
Од 1993. г. до 1995. г. – заменик директора АО „Мебел-Маркет“, Санкт Петербург.
Од 1995. до 2000. г. – генерални директор АО „Мебел-Маркет“, Санкт Петербург.
Од 2000. до 2001. г. – заменик шефа инспекције Министарства за порезе, дажбине и рад са највећим пореским
обвезницима у Санкт Петерсбургу.
Од 2001. до 2001. г. – заменик шефа Инспекције Министарства Руске Федерације за порезе, дажбине и рад са највећим
пореским обвезницима у Санкт Петерсбургу.
Од 2001. до 2004. г. – шеф Управе Министарства Руске Федерације за порезе и дажбине у Санкт Петерсбургу.
Од 2004. до 2004. г. – заменик Министра Руске Федерације за порезе и дажбине.
Од 2004. до 2004. г. – привремени вршилац дужности Министра Руске Федерације за порезе и дажбине.
Од 2004. до 2007. г. – шеф Федералне пореске службе.
СКРИНИК Јелена Борисовна - од 12. марта 2009. министар пољопривреде
Рођена је 30. августа 1961.
Године 1992. завршила је Академију народне привреде при Влади Руске Федерације за област „руководећи кадрови“.
Магистар економских наука.
Од 1994. г. ради на пословима финансијског закупа (лизинга).
Од децембра 2001. г. – генерални директор државне агро-индустријске лизинг компаније ОАО „Росагролизинг“.
Одликована орденом „За заслуге за Отаџбину“II степена.
ТРУТЊЕВ Јуриј Петрович - од 9. марта 2004. г. министар за природне ресурсе и екологију
Рођен је 1. марта 1956. г. у Перму.
По завршетку средње школе 1973. г. уписао се на Пермски политехнички институт који је завршио 1978. г.
и добио диплому рударског инжењера.
За време студија током редовне праксе радио је у НГДУ „Полазнанефт“, „Коминефт“ као помоћник бушиоца у производњи нафте и гаса.
Од 1978. г. – инжењер, млађи научни сарадник „ПермНИПИнефт“.
Од 1981. до 1988. г. радио је у Пермском градском и обласном комитету комсомола и у обласном комитету за спорт.
1988. г. основао је и стао на чело друштва за спорт и рекреацију „Контакт“.
Од 1990. г. – генерални директор предузећа „ЕКС ЛИМИТЕД“, од 1996. – председник АО „Е.К.С. Интернешнл“,
које је објединило предузећа групе „ЕКС“.
Од 1994. г. – председник одбора за економску политику и порезе обласног Законодавног Собрања и депутат Пермске градске Думе.
У децембру 1996. г. победио је у првом кругу на изборима за градоначелника Перма. Од 9. децембра 1996. г. – Градоначелник града Перма.
У децембру 2000. г. победио је у првом кругу на изборима за губернатора Пермске области.
9. марта 2004. г. именован је за министра природних ресурса Руске Федерације. Добитник је државних признања:
Ордена Части (1988.), Почасне повеље Владе Руске Федерације (2006.).
Ожењен је, има петоро деце.
Бави се спортом и има 3. дан у каратеу.
ФУРСЕНКО Андреј Александрович - од 9. марта 2004. министар просвете и науке
Рођен је 17. јула 1949. г. у Лењинграду.
Године 1971. завршио је Лењинградски државни универзитет „Жданова“.
Доктор физичко-математичких наука.
Од 1971. до 1991. г. радио је као млађи научни сарадник, шеф лабораторије, заменик директора за научни рад и водећи
научни сарадник Физичко-техничког института при АН СССР-а у Лењинграду.
Од 1991. до 1993. г. – потпредседник АО „Центар за будуће технологије и пројекте“ у Санкт Петерсбургу.
Од 1994. до 2001. г. – генерални директор Регионалног фонда за научно технички развој Санкт Петерсбурга.
Од 2000. г. – председник научног савета Фонда „Центар за стратешке пројекте „Северо-Запад“.
Од 2001. до 2002. г. – заменик министра индустрије, науке и технологија Руске Федерације.
Од јуна 2002. г. – први заменик министра индустрије, науке и технологија Руске Федерације.
Од децембра 2003. г. – вршилац дужности министра индустрије, науке и технологија Руске Федерације.
