Караџић светским лидерима: Удар на Србе једнак је Хитлеровом на Чехословачку, Пољску и Европу

УПОЗОРИО: ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЈЕ  ИДЕЈУ МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВДЕ ЗАУВЕК КОМПРОМИТОВАО

* Указао да се дешава најмалигнија масовна манипулација након ратова у бившој Југославији и предочио им да је то највећа срамота која је учињена у њихово име, очигледно, без њиховог пристанка, а вјероватно и знања

* „Поред кршења УН-ових, ОЕБС-ових и других докумената и одредаба, прекршени су и уништени сви међународни уговори о окончању свих ратова на Балкану у 20. вијеку, а исход тих ратова био је обрнут, док је Хитлеру додијељена побједа, бар у сегменту Балкана“

* „Такав суд подрива чак и документе УН, попут Резолуције Генералне скупштине УН 70/175, познате под називом `Правила Нелсона Манделе`, која предвиђа издржавање казне на мјестима која су најближа њиховим породицама. Као да ова резолуција не постоји, стотине невиних Срба служиле су своје неправедне казне у земљама далеко од своје земље“

* Упозорио их је да се пред целим светом одвија најперфиднија царска игра, не мање опасна од оне коју је Хитлер играо са Чехословачком уочи Другог светског рата, али још перфиднија због илузије легалности стечене одлукама УН и других међународних тијела, попут ад хок судова

______________________________________________________

       ПРВИ председник Републике Српске Радован Караџић указао је на погубно деловање ад хок судова и истакао да је стотине невиних Срба своје неправедне казне служило далеко од своје земље, те да су сви лишени олакшаних и редовних контаката са породицама, супротно Резолуцији Генералне скупштине УН 70/175, познате под називом "Правила Нелсона Менделе".

       У писму које је шефовима држава и влада, представницима земаља чланица УН и Савета безбедности послао непосредно пре депортације из хашког у британски казамат, Караџић је истакао да им се обраћа како би их обавестио о највећој срамоти која је учињена у њихово име, очигледно, без њиховог пристанка, а вероватно и знања.

       Он указује да се дешава најмалигнија масовна манипулација након ратова у бившој Југославији са перфидним злостављањем многих институција цивилног друштва и међународног поретка, те упозорава да је идеја међународне правде заувек угрожена.

       „Није ни чудо што неке велике силе, прогонећи и намећући такве ад хок судове другим државама, не сарађују са таквим судовима, осим са тужилаштвима ради оптуживања представника малих народа", сматра Караџић.

       Караџић је нагласио да такви судови крше многе законе и прописе, избегавајући уобичајене поступке, отворено се приклонивши једној од зараћених страна, преносе „Вечерње новости".

       „Такав суд подрива чак и документе УН, попут Резолуције Генералне скупштине УН 70/175, познате под називом `Правила Нелсона Манделе`, која предвиђа издржавање казне на мјестима која су најближа њиховим породицама. Као да ова резолуција не постоји, стотине невиних Срба служиле су своје неправедне казне у земљама далеко од своје земље. Сви су лишени олакшаних и редовних контаката са породицама, као и њихових културних и професионалних потреба и статуса", појаснио је Караџић.

       Он је нагласио да се затворски услови различитих нација у Европи јако разликују, мада би "Правила Нелсона Манделе" требало да обавезују чланове УН да успоставе међународне стандарде уместо својих националних.

       „Ни у доба највећих диктатора није било затворено толико невиних људи са тако перфидном маском правде", оценио је Караџић.

       Истакао је да високи званичници Суда и Тужилаштва отворено показују сопствену пристрасност, масовно учествујући у комеморативним и другим друштвеним догађајима само једне од страна, обавезујући се тако да ће бити окрутни према Србима док извршавају своје „непристрасне" дужности.

       „На тај начин они показују да је то нека врста `побједничке правде`. А, званичник највишег суда злоупотребљава своја дискрециона права, одбијајући да пусти српске осуђенике послије двије трећине издржане казне. Умјесто тога, ово одбијање представља изузетак, а утврђено правило је преокренуто, тако да је одбијање правило, а поштовање ове одредбе чини се изузетком", рекао је Караџић.

       Он је нагласио да то напушта сваку наду за опстанак овог света у добру, јер је ово тешко зауставити и преокренути на пола пута.

       „На путу ка катастрофи, крајња станица је сама катастрофа", поручио је Караџић.

       Караџић је указао да се пред целим светом одвија најперфиднија царска игра, не мање опасна од оне коју је Хитлер играо са Чехословачком уочи Другог светског рата, али још перфиднија.

       „Перфиднија, због илузије легалности стечене одлукама УН и других међународних тијела, попут ад хок судова. Стварање кризе било је потпуно незаконито и криминално, док сљедеће радње и резолуције санкционишу и легализују ове велике прекршаје", навео је Караџић.

       Он је навео да је први корак у таквој акцији против читаве нације стигматизација нације (у овом случају Срба), на исти начин као што се то догодило уочи Првог светског рата, када је Аустро-Угарска била преплављена плакатима и командом да "Србија мора умрети" и на исти начин на који су Јевреји и Срби били стигматизовани прије Другог светског рата.

       „У оба случаја кориштен је расистички механизам оцрњивања и демонизације и излагања наведених народа бескрајном уништењу, тако да чак ни њихова властита јавност не пита зашто њихова влада учествује у таквом злочиначком подухвату", појаснио је Караџић.

       Први председник Републике Српске нагласио је да се све то ради пред читавом међународном заједницом, и у име ове заједнице, а посебно у име најодговорнијих држава чланица Савета безбедности и њихових лидера.

       „Дакле, све се ради у име Ваше екселенције и Ваше угледне земље. Прво долази до масовног и драстичног кршења међународног права и закона суверених земаља и нација, без УН и противно стандардима УН, а затим перфидно Уједињене нације имају задатак да управљају новом државом, као да је створена легално и легитимно", навео је Караџић.

       И указао да током ове перфидности долази до још једне неподношљиве и бескрајне злоупотребе УН - прекршени су сви акти те организације о очувању светског мира и поретка, посебно Повеља УН, као и документи ОЕБС-а, посебно онај који се односи на очување граница међународно признатих држава.

       „Такође, сви међународни уговори о окончању свих ратова били су преокренути и Хитлеру је додијељена победа, бар у сегменту Балкана", рекао је Караџић.

       Он сматра да, ако је таква институција могла бити више пута злоупотребљена у незаконите сврхе и не може се користити у спречавању страшних злочина који погађају читаве нације, онда је постојање такве институције штетно и контрапродуктивно.

       „Поред општих хуманистичких разлога, који никога не би требало да оставе равнодушним, постоје и специфични разлози да сте правилно обавијештени о свему што се ради у име Ваше екселенције и у име Ваше угледне земље, као и многих других земаља и њихових лидера, док многи лидери немају одговарајуће информације, као ни шира јавност у самим земљама извршиоцима", објаснио је Караџић.

       Нагласио је да временски ток неће ублажити карактер ових међународних злочина, а одговорности савремених починилаца биће повећане и изједначене са Хитлеровом кампањом против Чехословачке, Пољске и Европе заједно.

       „Поред кршења УН-ових, ОЕБС-ових и других докумената и одредаба, прекршени су и уништени сви међународни уговори о окончању свих ратова на Балкану у 20. вијеку, а исход тих ратова био је обрнут, док је Хитлеру додијељена побједа, бар у сегменту Балкана", рекао је Караџић.

       Он је навео да је мањина медијских радника, уредника и новинара превладала својим лажним извештајима и анализама, стварајући тако атмосферу "линча" и представљајући стандард "политичке коректности" како би се спречила било каква истина и било какво супротно мишљење, у мери у којој би и Стаљин завидео.

       „Такви лажни новинари показали су спремност за све врсте трикова, намјештајући и инсценирајући догађаје који се нису десили, тако да ова карактеристика представља сумрак цивилизације. Свакако, они се не би усудили и не би успели без подршке својих националних влада и међународних ментора. Дјелимично, али не и оправдано, ови лажни новинари одговорни су за патње многих новинара у зараћеним зонама", рекао је Караџић.

       Указао је да је слична ситуација са хуманитарним организацијама.

       „Чак су и неки врло познати и угледни појединци, искључујући многе одговорне и поштене и од огромне користи за страдале цивиле, својим понашањем угрозили њихову репутацију, радећи шпијунски посао за међународне поданике, па чак и за другу зараћену страну. Али, најнеприхватљивије, неки од њих су на једну од страна кријумчарили наоружање, муницију и други илегални војни материјал и особље", написао је Караџић.

       На крају је нагласио да за све изнето постоји много несумњивих доказа, од којих су многи уврштени у досијее процеса, али им није посвећена ни најмања пажња и разматрање.

       „Увјерен сам да то никоме није у интересу, а најмање Вашој земљи и Вашој високо цијењеној екселенцији", сматра Караџић.

       Он је оценио да би било која комисија или група њихових адвоката лако утврдила шта је исправно и како би овај злочиначки подухват могао бити одбачен.

       „Међународна комисија састављена од врло компетентних и угледних стручњака већ је истраживала случајее Сарајева и Сребренице, а њихови налази за Сарајево потпуно се разликују од свега што су до сада закључили судови. Ускоро ће бити објављен налаз друге међународне комисије за Сребреницу и то ће бити велико изненађење.

       - Супротно тим стручним комисијама, није било истраге, нити било ког догађаја или инцидента за који су многи проглашени кривима и осуђени, није било ништа више од личних утисака, лажи супротних свједока и лажи свједока `изјашњавам се кривим`, и лажних медијских извјештаја", навео је Караџић.

       Уозорио је да ће временом бити све више обелодањивања, које судови покушавају да спрече пријетњама свима који нису "присталице" њихових просуђивања. 

       „Вријеме је, Ваша Екселенцијо, за Ваше исправно дјеловање, зарад човјечности и опстанка овог свијета, прије него што буде прекасно", истакао је први председник Републике Српске.

       Бивши председник Републике Српске Радован Караџић смештен је у затвор на острву Вајт на југу Велике Британије

       Ту нформацију објавио је "Дејли мејл".

       Тај лист пише да је тај затвор, познатији по ранијем имену "Паркхерст", изабран зато што у њему Караџићу "не би требало да прети велика опасност од других затвореника" и да је раније постојао страх да би у другим великим затворима био на мети осветничких напада исламских терориста који у њима служе казне.

       Из извјештаја британског надзорног органа из 2019. године "Дејли мејл" цитира да су у затвору Б - категорије на острву Вајт смештени углавном сексуални преступници и криминалци.

       На острву Вајт постоје две затворске локације - бивши "Паркхерст" и "Албани".

       Пре него што је пребачен на острво Вајт, Караџић је у притвору у Шевенингену био од краја јула 2008. године, када је ухапшен у Србији.