Злато бежи од долара, а резерве злата - из Сједињених Држава

ГОДИШЊИ ПРОМЕТ НА ТРЖИШТУ ЗЛАТА ТРЕНУТНО ЈЕ ВЕЋИ ОД ОСАМ ТРИЛИОНА ДОЛАРА

Депо злата Банке Енглеске

  • Прошле године је просечна цена унце злата била 1257,53 долара и била је већа у односу на 2016-ту за осам одсто. Такав приход не обезбеђују обвезнице ни највећих држава. Експерти процењују да ће цена унце злата - због свега - наредних година вртоглаво расти
  • Тренутно развијене земље око 30 одсто свих својих резерви држе у злату. Највише га имају САД - 8.000 тона. Потом Немачка (3.000 тона), Италија и Француска (по 2.500 тона). Русија је пета са 1.860 тона које на тржишту вреди око 80 милијарди долара

Пише: Наталија ДЕМБИНСКА, РИА Новости

        ПОСЛЕДЊИХ година многе земље повећавају своје резерве злата. Нимало случајно.

        Многи сматрају да је свет пред новом великом финансијском кризу, а злато је једини поуздан финансијски инструмент.

        Председник савета директора First Mining Gold - Кит Њумејер - процењује да се улагање у злато исплати - како год се даље развијале ствари у светској економији.

        По прогнози Goldman Sachs, количине произведеног злата ће се у свету наредних година смањивати. Goldcorp, који је један од највећих произвођача злата, такође прогнозира пад - на ниво са почетка овог века већ у 2022-ој.

        Геолошка служба САД упозорава да ће злато - ако буде вађено садашњим темпом - бити „изексплоатисано“ до 2034-те.

        Прошле године је просечна цена унце злата била 1257,53 долара и била је већа у односу на 2016-ту за осам одсто, а у односу за 2015-ту - за седам одсто.

        Такав приход не обезбеђују обвезнице ни највећих држава.

        Експерти процењују да ће цена унце злата - због свега - наредних година вртоглаво расти и достићи две, а можда и три хиљаде долара за унцу.

        Тренутно развијене земље око 30 одсто свих својих резерви држе у злату.

        Највише злата имају САД - 8.000 тона. Потом Немачка (3.000 тона), Италија и Француска (по 2.500 тона).

        Русија је пета са 1.860 тона које на тржишту вреди око 80 милијарди долара.

        Москва плански повећава своје резерве злата. Прошле године је купила 223 тоне, а Русија је 2017-те „ископала“ 253,9 тона.

        И долар и евро су оптерећени дугова, што у перспективи може довести до њиховог отписивања. А у случају краха доларског система - златно ће сигурно сачувати своју вредност.

        Њумејер наглашава: „Глобално посртање ће се догодити када владе света буду присиљене да се ослободе дугова. Тада ће све повезати са ценом злата. Зато Русија и Кина на све стране купују злато. Оне знају шта се може догодити кроз само неколико година“.

        И Турска активно купује злато. Током 2017-те је купила 187 тона (више је купила само Русија).

        Анкара је сво своје злато повукла из САД, са којима има заоштрене односе, и пребацила га у земљу, а део дала на чување Банци за међународне обрачуне, која се налази у Швајцарској, а део - Банци Енглеске.

        Своје злато је из САД повукла и Немачка. Укупно је досад вратила 300 тона и сместила их у депо Бундесбанке у Франкфурту.

        Око 100 тона свог злата је из Сједињених Држава повукла и Холандија.

        Злато бежи из САД због подизања референтне каматне стопе, притиска који Вашингтон врши на евро и друге валуте и повећавања геополитичких ризика због којих се многи ослобађају долара.

        На тржишту злата сада је годишњи промет већи од осам трилиона долара.

        Злато је оно што се увек може продати и оно што власник - ако га држи у својој земљи - увек контролише.

         (сажета верзија текста)

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари