Врховни суд Израела пресудио да би постојање Израелаца имало тешке последице по државу Израел

ОДБАЦИО ЗАХТЕВ 21 ГРАЂАНИНА, ОД КОЈИХ СУ ВЕЋИНА ЈЕВРЕЈИ,

ДА ИМ СЕ ДОЗВОЛИ ДА СЕ РЕГИСТРУЈУ КАО - ИЗРАЕЛЦИ

• Одлука се тиче кључне дебате у Израелу који себе сматра јеврејском и демократском државом и бори се да то уравнотежи. Зато та земља не признаје израелску националност

        У ИЗРАЕЛУ живе многе националаности и етничке групе, укључујући Јевреје, Арапе, Друзе и друге, али на тој листи нема онога што би се могло очекивати - Израелаца.

        - Становници Израела не могу да се региструју као Израелци, јер би то могло имати последице по јеврејски карактер земље, стоји у документима израелског Врховног суда до којих је дошао Associated Press.

        Таква одлука је заправо одговор на захтев 21 Израелца, од којих су већина званично регистровани као Јевреји, да суд одлучи да ли они могу да се региструју као Израелци. Та група људи тврди да ће без секуларног јеврејског индентитета, израелска политика фаворизовати Јевреје и дискриминисати мањине.

        У пресуди на 26 страна суд је објаснио да би то имало тешке последице за државу Израел и могло би да представља опасност за принцип на коме је основана та држава, да буде јеврејска, за јеврејски народ.

        Ова одлука тиче се кључне дебате у Израелу који себе сматра јеврејском и демократском државом, а бори се да то уравнотежи. Чињеница је да земља није званично признала израелску националност.

        Земља основана након завршетка британског мандата над Палестином 1948. била је у почетку насељена јеврејским имигрантима и малим бројем тамо рођених Јевреја, као и већом арапском заједницом. Они су Јевреји и Арапи, али јеврејска већина прави разлику између оних Јевреја који су дошли из источне Европе и оних који потичу из арапских земаља. Те заједнице су и даље подељене у зависности од тога из које су земље, па чак и из ког су села њихови преци, наводи АП.

        Двадесет одсто припадника арапске мањине има такође израелско држављанство, али се они идентификују или као хришћани или као муслимани.

Израел је такође дом за друге мањне.

        У регистру становништва се наводи религија и националност или етничка припадност, међу другим детаљима. Сваки Јеврејин, без обзира одакле је дошао је регистрован као Јеврејин. Арапи су означени као такви и друге мањине, попут Друза, према својој етничкој припадности.

        Јудаизам има централну улогу у земљи, верски празници су такође национални и верске власти надгледају многе церемоније попут венчања и сахрана. Међутим, од оснивања Израела створена је ипак посебна израелска националност.

        И док око половине израелског јеврејског становништва дефинише себе пре свега као Јеврејина, 41 проценат Израелца се индентификује као Израелци, судећи по подацима израелског Демократског института.

        Поменути 21 Израелац тврди да Израел није демократска земља јер је јеврејска. Они наводе да је арапска мањина суочена с дискриминацијом јер одређене политике фаворизују Јевреје и сматрају да би израелска националност окончала такве предрасуде и ујединила све израелске грађане.

        Јеврејски идентитет је антидемократски, изјавио је један од подносиоца петиције, Узи Орман, који за себе каже да је Израелац и руководи малом организацијом која настоји да израелска националност буде званично призната.

        С израелским идентититом можемо бити сигурни у нашу демократију, сигурни у једнакост свих грађана, сматра Орман деведесетогодишњи професор лингвистике на Техниону, израелском Институту за технологију у Хаифи.

        Израелски Арапи већ дуго упозоравају да су, упркос свом држављанству, жртве дискриминације јер њихове заједнице добијају мање него јеврејски градови. Иако су неки Арапи настојали посљедњих година да уђу у главне израелске токове, они су у просеку сиромашнији.

        Судска одлука усредсређена је углавном на то да званично признати израелски идентитет може да представља претњу по оснивачке идеале Израела и проузрокује нејединственост. Суд каже да не баца сенку на постојање израелске нације.

        Анита Шапира, професор јеврејске историје с Универзитета Тел Авив каже да јудаизам и јеврејски национализам иду руку под руку и да ће ако национализам прерасте у израелски и јеврејска суштина бити изгубљена. Она такође каже да би то удаљило Јевреје из других земаља, чија је веза с Израелом преко религије. Покушај да се тврди да постоји јеврејска националност у држави Израел, који је одвојен од јеврејске религије, је нешто врло револуционарно, рекла је она.

        Орман је апелово на израелског министра унутрашњих послова 2000. године и ствар изнeо пред судом три године касније у пропалом покушају да се идентификује као Израелац. Он је најавио да ће наставити своју кампању.

        Покојни израелски аутор Јорам Каниук убедио је суд пре две године да га региструје као становника без религије, али је остао Јеврејин. Секуларисти су ту промену сматрали ударом, преноси Б92.