Украјина нема никакве шансе ни против трупа које Русија има право да држи на Криму

МОСКВА ИМА ПРАВО ДА НА КРИМУ ДРЖИ ДО 25.000 ВОЈНИКА, 20 БОМБАРДЕРА СУ-24, РЕАКТИВНЕ СИСТЕМЕ СМЕРЧ...

• Кијев би могао да у рат за Крим пошаље 40.000 људи 500 тенкова и да им обезбеди подршку Ратног ваздухопловства које располаже са 20 Су-27, 80 Миг-29, 36 Су-24 и 36 Су-25. Али, то је практично немогуће јер је већи део ове технике неупотребљив за ратовање посебно авијација
• Највероватније је да би се Оружане снаге Украјине, након првог удара, распале и кренуле бежанију. Већина војника могла би да пређе на страну РФ јер је у украјинској армији много Руса из Источне Украјине
• Потом би Оружане снаге РФ могле да крену даље и да покушају да успоставе контролу над Источном Украјином. У томе не би имале посебне проблеме, с обзиром на велику популарност Русије у источним регионима
• Друга варијанта: РФ се ограничава само контролом Крима. Украјини у том случају прети најстрашнији грађански рат

         Пише: Леонид НЕРСИСЈАН, војни аналитичар (Москва)

         АКТУЕЛНА ситуација у Украјини може прерасти у рат широких размера, ако нови режим, који је освојио власт у Кијеву, крене на заузимање Крима.

         Али, ако до тога дође, Украјину очекује веома тужна судбина.

         На почетку треба разјаснити које су снаге стациониране на Криму и чиме у овом моменту располажу актуелне украјинске власти.

         У медијима има доста противречних информација поводом Крима – ако слушамо шта говоре званична лица из Кијева, онда се на Криму већ налази више од 6 хиљада руских војника.

         Међутим, ову информацију није могуће потврдити.

         Ако је тачна, поменутој бројци треба јој придодати колону БРТ-80 која је дошла у Симферопољ и око 20 борбених хеликоптера који су долетели на Крим (на видеу се види да су то јуришни Ми-35 и транспортни хеликоптери Ми-8).

         Што се тиче информације да је било 13 летова Ил-76 са десантним јединицама, и ту информацију за сада није могуће потврдити.

         Русија има право да на Криму стационира до 25 хиљада војника – то је квота из споразума о базирању Црноморске ратне морнарице.

         Чињенице говоре да цео контингент броји 16 хиљада људи (од којих су 2 хиљаде морнарички пешадинци). Тако да, ако је тачна информација да је 6 хиљада руских војник пребачено, то само значи да ниједан договор ни у том случају није прекршен. Осим тога, РФ има право да на Криму постави до 24 артиљеријска система великог калибра и 132 „комада” оклопне технике и 22 летелице.

         Већ то - и по броју и по опремљености - превазилази украјинску на Криму.

         Из реченог се може закључити да је РФ у стању да заштити Крим, не кршећи било какав споразум. Јер, може да то учини и са постојећих 11 хиљада војника – од којих су 2 хиљаде моранарички пешадинци и 9 хиљада додатно пребачених војника (из унутрашње војске или спецназа).

         Русија има право да на полуострво пребаци и 24 самоходна артиљеријска система МСТА-С, чак и одређени број реактивних система Смерч.

         На Криму се већ налази и 20 бомбардера Су-24.

Су-24

         Оружане снаге Украине могу да покушају муњевиту војну операцију да би заузеле Крим. Али, чак и ако би за то ангажовале половину свега чиме располажу (што је прилично тешко изводиво тешко с обзиром на хаос који влада у земљи), сигурно је да би учинак био раван нули.

         Претпоставимо да Оружане снаге Украјине у рат за Крим пошаљу 40.000 људи, 500 тенкова који су у саставу копнених снага, и да им обезбеде подршку Ратног ваздухопловства у чијем су саставу 20 Су-27, 80 Миг-29, 36 Су-24 и 36 Су-25. Али, то је практично немогуће јер је већи део ове технике само мртво слово на папиру и неупотребљиво за ратовање (ово се посебно односи на авијацију).

         Дакле, и при тако амбициозној варијанти, украјинску војску очекује фијаско јер није могуће да брзо пређе веома уски Перекопски копнени појас (који плуострво Крим спаја са копном и широк је 7 километара).

         Да би били задржана, довољно је да буде ангажовано оних 11 хиљада добро обучених војника имајући у виду да би им моћну артиљеријску подршку пружили бродови Црноморске ратне морнарице РФ и савремена авијација која се већ налази у пуној бробеној готовости на аеродромима Западног и Централног војног округа Русије.

         Највероватније је да би се Оружане снаге Украјине, након тако жестоког удара, распале и почеле бежанију. У оваквој ситуацији већина војника могла би да пређе на страну РФ јер је у украјинској армији много Руса из Источне Украјине.

         Даљи догађаји би се могли развијати по различитијим свенаријима. Примера ради, Оружане снаге РФ могле би да крену и даље и да покушају да успоставе контролу над Источном Украјином. У томе не би имале посебне проблеме, с обзиром на велику популарност Русије у источним регионима.

         У овом случају би новопечене власти у Кијеву имале све шансе да падну. Позитивна страна овог сценарија је у томе што је могућност грађанског рата минимална, тако да питање Источне и Западне Украјине може бити решено једном за свагда.

         Друга варијанта: РФ се може ограничити само контролом Крима. У таквим околностима, Украјини прети најстрашнији грађански рат. Томе би веома допринели посвађани делови Оружаних снага Украјине који располажу за грађански рат моћним оружјем.

         Највероватније је да би све почело тако што би радикалне снаге пошле из Кијева да „успостављају ред” на Истоку. У таквом хаосу, насталом због борбених дејстава, дочепале би се тешког наоружања из касарни, а вероватно би им се прикључили и многи припадници армије који су родом из градова на западу Украјине.  

         Иако су украјински војни арсенали током последњих две деценије прилично покрадени, ипак су довољни да се држави нанесе непоправљива штета уз велики број људских жртава.

         Исход таквог сценарија потпуно је непредвидив – једино што је потпуно извесно јесте чињеница да би једини губитници били сами Украјинци.

         Преостаје једино да се уздамо у здрав разум кијевских власти. Најбоље решење и за њих би било да становништву Крима дозволе да само одреди своју судбину и не ометају одржавање најављеног референдума.

         Уместо хистерије и празних претњи, руководство у Кијеву би требало да размисли о разлозима настале ситуације.

         Зар је изненађујуће што је управо таква прва реакција на антируске законе нових власти?

         Ако власт не поштује вољу великог дела становника своје земље, онда ти људи морају сами да мисле и одлучују о својој будућности.

         Превео: Горан Шимпрага