Украјина је жртва америчке агресије преко „евромајдана” и Галиције

ВАШИНГТОН И БРИСЕЛ УСПЕШНО „ЛОМЕ” ЈАНУКОВИЧА, АЛИ ЋЕ ПОСЛЕДЊУ РЕЧ ИПАК ИМАТИ КРИМ, ИСТОК И ЈУГ ЗЕМЉЕ

         Пише: Јуриј ГОРОДЊЕНКО, политиколог (Кијев)

• Вашингтон стоји иза `евромајдана`и неће се зауставити. Он је Галичину (Галицију) претворио у нешто слично сакашвилијевој Грузији која жели да угуши југо-исток, исто онако као што су желели да за време Олимпијаде у Пекингу 2008. године згазе Јужну Осетију   
• Амерички политичари добро разумеју да је руководство Русије приморано да сада поступа крајње пажљиво да не би упропастило одржавање Олимпијских игара у Сочију. И зато дејствују безобзирно, циничо и без пардона
• Како је Јануковичев син гомилао капитал на рачунима у страним банкама – о томе се одавно пише. У последње две недеље бизнис-партнер председниковог сина, Сергеј Курченко који има и допунски посао јер је и „главни благајник Породице”, непрекидно крстари по пословним центрима на територији ЕУ. И, све док он не реши судбину капитала Породице - неће бити одлучних мера за успостављања уставног поретка
• Али, постоји и трећа сила – Донбас, који је 1994. изашао на улице и зауставио разуздани галицијски национализам и спречио Кравчука да уништи земљу. Југо-исток је и 2010. склонио Јушченка са политичке арене. И данас, само је народ са југа и истока Украјине у стању да заустави екстремисте и спречи покољ у земљи

         ПОТПУНО је јасно да је данас у Украјини у току директна америчка спољна агресија која рукама екстремиста жели да у независној држави-чланици ОУН изведе уставни преврат.

         Вашингтон стоји иза `евромајдана`и неће се зауставити. Он је Галичину (Галицију) претворио у нешто слично сакашвилијевој Грузији која жели да угуши југо-исток, исто онако као што су желели да за време Олимпијаде у Пекингу 2008. године згазе Јужну Осетију.    

         1

         Циљ је одредио председник Европске уније Херман ван Ромпеј након сусрета са Доналдом Туском, премијером најближег савезника САД у ЕУ Пољске– сатерати Украјину у европску асоцијацију.

         Амерички политичари добро разумеју да је руководство Русије приморано да сада поступа крајње пажљиво да не би упропастило одржавање Олимпијских игара у Сочију.

         И зато дејствују безобзирно, циничо и без пардона.

         Поставља се питање: ко данас може да заустави екстремисте?

         У Украјини не постоји армија која би била борбено способна и у стању да одбрани национални суверенитет. Снаге специјалних јединица нису толико велике како се то људима који гледају телевизију може на први поглед учинити.

         Имајући у виду колика је плата припадника војске (4-5 хиљада гривни или 400-500 евра), тешко је рачунати да ће они бити одушевљени да бране Породицу (председника) и тајкуне који су на милијарде опељешили земљу. А нема ни пропагандне машине, нема власти која поседује вољу и жељу да заведе ред.

         Зато постоји снажна, добро однегована евроинтеграциона пропагандистичка машинерија која функционише у сваком региону, као и добро обучене и екипиране групе бојовника.

         Постоје и групе тајкуна који су уложили средства у западне банке, у европске и америчке некретнине и предузећа.

         На недавно одржаном светском економском форуму у Давосу, 25. јануара 2014. године, представници западних пословних кругова размотрили су план притиска на највеће бизнисмене у Украјини који имају велика предузећа на Југо-истоку земље.

         Један од њих,Пјотр Порошенко који је био на том састанку, издавао је своје колеге тако што је „саветовао” странце како да „ефикасније” изврше притисак на Ахметова и Пинчука.

         А постоји и председник државе који је у значајној мери под контролом Капада.

         2

         У предивном политичком трилеру Романа Планског „Писац из сенке” изузетно добро је приказана технологија западних специјалних служби при врбовању чланове породица европских политичара. На жалост, сваки украјински председник је на том терену редовно падао у директну зависност од Запада:

         – син Леонида Кравчука, Александар, у периоду од 1990. до 1992. године распродавао је западним компанијама Црноморску трговинску флоту – највећу у бившем СССР. На основу резултата истраге, коју је обавило генерално тужилаштво Украјине, средства су пребацивана на рачуне у швајцарску банку SchweіzerіscheVolksbank. Данас је Александар Кравчук, уз Рината Ахметова, један од највеђих земљопоседника у земљи;

         – кћерка Леонида Кучме, Јелена, од 1998. Године је  у браку са Јеврејем ашкеназом Виктором Пинчуком. До тада је овај тајкун већ био шеф групе „Интерпајп”, која је успешно прала новац преко оф шор компанија и упућивала га на рачуне у западне банке. Не треба се чудити што је Пинчук био на Мајдану 2004. године. Он је подржао и евромајдан 2013. године;

         – Јушченко се упознао са америчком држављанком, сарадницом канцеларије за друштвене везе Беле куће Кетрин Клер Чумаченко на једном од међународних летова. Због ње је оставио прву жену. О степену утицаја ове америчке поданице на одлуке трећег председника Украјине може се судити само на основу речи шефа администрације чувара украјинског Устава Виктора Балоге: „Не можете јој порећи снажне квалитете: вољу, умеће да прозре, а и похлепу. Због тих квалитета она је најживотније учествовала у доношењу сваке Јушченкове одлуке”. У новембру 2008. године америчка влада наградила је Јушченкову жену Медаљом Слободе Трумана-Регана за „изузетан допринос ширењу истине о Глади и другим комунистичким злочинима”;

         – како је Виктор Јанукович млађи сакупљао свој капитал на рачунима у страним банкама – о томе се одавно пише. У последње две недеље бизнис-партнер председниковог сина, Сергеј Курченко који има и допунски посао јер је и „главни благајник Породице”, непрекидно крстари по пословним центрима на територији ЕУ. У компанијама које контролише (а у суштини их контролише Јанукович млађи), на основу података сајта Цензор.net, настала су трвења са западним банкарским сектором (на пример, швајцарском банком Credit Suisse) и органима контроле.

         3

         Све док Курченко не реши судбину породичног капитала неће бити донете одлучне мере ради успостављања уставног поретка у земљи. А то значи да ће све време млади момци из Унутрашње војске МУП-а (жандармерије), питомци Академије МУП и борци „Беркута” и даље непокретно стајати под кишом камења. На њих ће и даље бацати молотовљеве коктеле. Њих ће и даље гушити дим специјално запаљених аутогума. Њих ће клати по интернатима. Њиховим женама, деци, мајкама и очевима и даље ће претити и уцењивати их.

         Власт је баш брига за ове младе момке осакађене за читав живот! Њу само интересује спасавање сопственог новца!

         Опозицони лидери су показали да у потпуности зависе од Запада. Они не контролишу банде добро плаћених и обучених екстремиста.

         4

         Али, постоји још једна, трећа сила, која може рећи своју снажну и одлучну реч – Југо-исток Украјине. Управо он мора да подсети да је врховни владар народ.

         Народ – то нису десетине хиљада људи који излазе на мајдан и врше погроме. Народ – то су десетине милиона оних који раде и спасавају земљу од економског колапса и који не желе грађански рат.

         До сада је Југо-исток ћутао зато што ради. Зато што је уморан од бесконачне издаје оних које је изабрао. Зато што је дезоријентисан ништавним Антимајданом чији организатори нису смислили ништа боље него да предложе „подршку председнику” који је прекршио сва предизборна обећања.

         Међутим, Југо-исток више нема другог излаза него да поново устане. Споразум о асоцијацији са ЕУ који је припремљен у Вашингтону и који нас присиљава да га у ултимативној форми потпишемо - довешће до тога да:

         1. Буде уништен индустријски потенцијал земље. Вашингтону у Украјини нису потребна снажна предузећа која раде. Он жели да на истоку и југу Украјине, како је цинично признао посланик из партије Баткившћина Александар Брингинец, створи нови гето. Њему је потребна беда, сиромашни Украјинци којима ће се, за кору хлеба, коју је на Мајдану делила Викторија Нуланд, лако управљати.

         2. Буде уништен читав мали и средњи бизнис. Људи који су у стању да преко свог бизниса самостално зарађују за живот, нису потребни Вашингтону.

         Зато ће данас победити она политичка снага и онај политичар:

         1. Који каже: ми вас не бранимо од тајкуна и од власти, ми вас бранимо од екстремиста и фашиста, бранимо своје породице од беде, а своју земљу од грађанског рата.

         2. Који ће људе окупљати око монумената и споменика херојима Другог светског рата, да народ осети историјску одтоворност.

         3. Који ће формулисати нови политички покрет (фронт) националног спасења.

         4. Који ће укључити преостале независне украјинске и руске телевизије да покажу народни протест против агресије `евромајдана`.

         5. Који ће се, без обзира на отпор кукавичких тајкуна, обратити радницима у фабрикама које своје производе продају Русији, а које су осуђене на затварање у случају да буде потписан Споразум о европским асоцијацијама.

***

         Читав радни народ Донбаса изашао је 1994. године на улице и зауставио разуздани галицијски национализам и спречио Кравчука да уништи земљу.

         Управо је Југо-исток 2010. године склонио Јушченка са политичке арене.

         И данас, само народ са југа и истока Украјине, који би изговорио своју снажну реч, у стању је да заустави екстремисте и покољ у земљи.

         Управо ће Југо-исток показати милицији и Служби безбедности Украјине да они не бране Породицу, председника или тајкуне. Они бране народ Украјине и нашу земљу.

         Превео: Горан ШИМПРАГА