У Сједињеним Државама се могу појавити „генетски модификовани људи“

АКАДЕМИЈЕ НАУКА И МЕДИЦИНЕ ТРАЖЕ УКИДАЊЕ ЗАБРАНЕ НА ГЕНЕТСКИ ИНЖЕЊЕРИНГ

• Не траже укидање ради побољшавања људских особина и способности. Наводно би се такви експерименти - а касније и „интервенције“ - допуштали само ради отклањања мутација које доводе до појаве тешких наследних обољења
• Америчке академије иступиле и са препорукама. Прва гласи: „кориговање генома“ је допустиво само уколико се са генетски условљеном болешћу није могуће борити ни на који други начин

        АКАДЕМИЈЕ наука и медицине Сједињених Држава сачиниле су извештај који сугерише укидање забране на експерименте који би довели до појаве „генетски модификованих људи“.

         Како је пренео MedicalXpress, укидање забране се не тражи ради побољшавања људских особина и способности. Наводно би се такви експерименти - а касније и „интервенције“ - допуштали само ради отклањања мутација које доводе до појаве тешких наследних обољења.

        Тренутно, у многим земљама у свету на снази су забране стварања људских ембриона са „редигованом ДНК“.

        За случај да укидање забране буде издејствовано, амерички научниц су већ припремили цео низ препорука којих би морали да се придржавају научни и медицински центри.

        Прва: „кориговање генома“ је допустиво само уколико се са генетски условљеном болешћу није могуће борити ни на који други начин.

        Друга: „редиговање“ је дозвољено само на генима који су несумњиво повезани са наследним поремећајем.

        Трећа: неопходна је строга контрола клиничких испитивања која морају бити праћена довољним бројем података о користи од могуће интервенције на генима, као и о ризику од „редиговња ДНК“.

        Четврта: јавност мора бити укључена у расправу о етичким и правним проблемима кориговања људског генома.

        Пета: потребне су међународне норме за коришћење генетског инжењеринга да би се избегле злоупотребе.

        Неки научни центри у свету већ експериментишу са променама у људском ДНК, али само са неполним ћелијама.

        Примера ради, у Кини су већ модификовали ћелије имунолошког система човека које су потом биле „убризгане“ пацијенту који болује од рака.

        Такве генетске корекције се не наслеђују, н стижу до потомства, па утичу само на једног човека.