У Сирији ратује око 400 побуњеничких формација

ПОЧЕО РАТ МЕЂУ СИРИЈСКИМ ПОБУЊЕНИЦИМА - КО ЈЕ КО У ТОМ СУКОБУ

• Исламистички Фронт ан-Нусра формиран је у јануару 2012. под руководством Абу Мухамеда ал Џулијанија и има подршку екстремних салфита (селефија) из многих арапских земаља, а заклео се на верност Ајману аз-Завахирију
• Групација „Исламска држава Ирак и Левант“ (ИДИЛ), која је такође блиска Ал Каиди формирана је на територији Ирака још 2006. године. На челу ИДИЛ-а тренутно се налази Абу Бакр ал-Багдади
• Сиријски фронт ослобођења (СФО) формиран је недавно и брзо постао најбројнији (тренутно има око 20 хиљада бојовника). Фронт је објединио 20 посвађаних терористичких групација које карактеришу као „умерене исламисте“. На челу те групације налази се Ахмед Иса аш-Шејх
• Бригаде „Ахрар аш-Шам“ обједињује око 25 исламистичких групација

        РАТ у Сирији створио је плодно тло за инфилтрацију оружаних формација са готово читаве територије Блиског Истока. У тој земљи тренутно дејствује око 400 побуњеничких формација од којих многе имају велике војне јединице.

        Међутим, сукоби унутар сиријске опозиције не само да слабе њихов притисак на владине снаге, већ лишавају сваке наде њихове присталице да ће бити у стању да управљају земљом у случају да сиријски председник Башар ел Асад оде са власти.

        Уосталом, ово је процена каирског Регионалног центра за стратешке студије.

        „Последњих недеља у областима које контролишу бојовници погоршала се ситуација међу различитим опозиционим групацијама које се међусобно боре за контролу над насељима и путевима. Овај сукоб захтева ангажовање све већих снага и шири се на нове делове Сирије“ - наглашава се у извештају каирског центра.

        Међупобуњенички сукоби најинтензивнији су у Алепу и Идлибу на северу земље и у провинцијама Хасаке на истоку и Рака у централном делу земље. Више се не ради о спорадичној размени ватре, већ о озбиљним позиционим биткама и борбама за контролу насеља.

        Само неколико војних формација има реални утицај на ток догађаја у земљи.

        То су, пре свега, Слободна сиријска армија (ССА) - прва оружана формација која је формирана у јулу 2011. године, док је сиријска армија још била дезоријентисана. На њеном челу је бивши пуковник сиријских Оружаних снага пуковник Салим Идрис. ССА је оружано крило Националне коалиције опозиционих и револуционарних снага Сирије. Многе западне и арапске земље највише воле да имају директне односе са пуковником Идрисом.

        Исламистички Фронт ан-Нусра формиран је у јануару 2012. под руководством Абу Мухамеда ал Џулијанија и има подршку екстремних салфита (селафија) из многих арапских земаља. Након што се групација заклела на верност Ајману аз Завахирију, наследнику Осаме бин Ладена, сматра се крилом међународне терористичке мреже Ал Каиде у Сирији.

        Групација „Исламска држава Ирак и Левант“ (ИДИЛ), која је такође блиска Ал Каиди формирана је на територији Ирака још 2006. године. Сви покушаји да се уједини са ан-Нусром су пропали па те групације и даље делују засебно. На челу ИДИЛ-а тренутно се налази Абу Бакр ал Багдади.

        Сиријски фронт ослобођења (СФО) формиран је недавно и постао најбројнији (тренутно има око 20 хиљада бојовника). Фронт је објединио 20 посвађаних терористичких групација које карактеришу као „умерене исламисте“. На челу те групације налази се Ахмед Иса аш-Шејх.

        Бригаде „Ахрар аш-Шам“ обједињује око 25 исламистичких групација.

        Друга мођна оружана сила постали су Курди који су се удружили у Курдске одреде народне одбране. Они у почетку нису били усмерени на сукоб са режимом у Дамаску, већ само позвани да бране насеља са већинским курдским становништвом.

        Разлози конфликта међу различитим групацијама, пре свега су идеолошки.

        „Идеологија је главни разлог сукоба између исламиста и Сиријске слободне армије“ - каже се у документу.

        У почетку је исламисте окупио циљ да се на територијама које су отели од владе створи исламска држава која ће живети по шеријатском закону (исламском праву). Они су већ организовали рад илегалних шеријатских судова, покушавају да уведу сурове норме и у школама организују одвојену наставу дечака и девојчица.

        За то време Слободна сиријска армија декларативно се залаже за световну демократску власт.

        Други разлог сукоба, по мишљењу експерата, јесте борба за утицај и стратешки важне области уз границу са Турском и нафтом богате територије. Осим тога, европске земље су обећале да ће почети испоруке оружја ССА уз услов да контролише територије које нису под влашћу Дамаска. То, у првом реду, тера ССА да преотима територије од других бандитских групација.

        Досад су припадници ССА „ослободили” 11 села око Алепа од бојовника „Исламска држава Ирака и Леванта“.

        Истовремено су Курдски одреди народне одбране ступили су у борбу против Фронта ан-Нусра у Алепу и „ИДИЛ“ на истоку Сирије. Осим тога, забележени су и случајеви убистава лидера конкурентских групација.

        Зато опозиција губи подршку у земљи и иностранству.

        Осим тога, западни експерти сматрају да се због јачања екстремистичких група и повећања броја страних плаћеника, Запад озбиљно плаши да би у случају пада режима Сирија могла да постане „нови Авганистан“.

        Сукоби између различитих групација по ко зна који пут доказују да војни начин решавања кризе није добар, упозорио је један од лидера Националног координационог комитета за демократске промене у Сирији Хасан Абелазим.

        „Оружани конфликт је ћорсокак, он ће довести до још већих разарања и још већег броја избеглица“ - рекао је Абделазим.

        Превео Горан Шимпрага