У Хагу опет главни Американац који је ослободио Готовину, Маркача и Перишића

„МЕТУЗАЛЕМ“ ТЕОДОР МЕРОН (83) ЈЕ ОДИГРАО КЉУЧНУ УЛОГУ И ПРИЛИКОМ УГРАЂИВАЊА „ГЕНОЦИДА“ У ЈЕДНУ ПРАВОСНАЖНУ ПРЕСУДУ

Теодор Мерон

         ПРЕДСЕДНИК Хашког трибунала Американац Теодор Мерон - гле чуда! - изабран је данас поново на ту функцију на специјалној пленарној седници судија.

         Од 18 судија Хашког суда који су гласали, 12 је подржало Мерона, а шест његовог противкандидата, јужнокорејског судију О-Гон Квона.

         Мерон, коме нови мандат почиње 17. новембра, номиновао је потом за потпредседника Трибунала малтешког судију Кармела Ађиуса, који је и протекле две године био на тој функцији, и његово именовање је усвојено консензусом.

         Мерон (83) најстарији је судија Трибунала, а за тај „суд“ ради од 2000. године.

         За председника Трибунала први пут је изабран на двогодишњи мандат 2003, а потом и 2011. године.

         Председавао је Жалбеним већем које је, тесном већином гласова, донело ослобађајућу пресуду хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, а потом и бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу.

         Готовина је, у првостепеном поступку, био осуђен на 24, Маркач на 18 година, а Перишић, који је био оптужен и за помагање починиоцима геноцида у Сребреници, чак на 27 година затвора.

         Због таквих одлука Жалбеног већа, сва удружења жртава из Босне и Херцеговине, као и невладине организације из Србије и Хрватске, тражили су од УН смену садашњег председника Трибунала, али никад нису добили одговор на тај захтев.

         И дански судија Фредерик Хархоф је, због изрицања низа ослобађајућих пресуда, изразио резерве према независности и непристраности Трибунала, а водећи светски медији су пренели да су тројици људи у жалбеном поступку, као чаробним штапићем који је држао Мерон, избрисане те деценијске казне и они су сада на слободи.

         Мерон је претходно водио Жалбено веће у поступку против генерала Војске РС Радислава Крстића, који је осуђен на 35 година, а тим суђењем постављани су и параметри „геноцида“ у случају Сребреница.

         Том пресудом први пут је реч геноцид ушла у једну правоснажну пресуду.

         Мерон је водио и жалбено веће у случају Веселина Шљиванчанина, када је забележен и први случај у историји Хашког суда да је прихваћен захтев за преиспитивање пресуде као последњег правног лека.

         (Извор: Тањуг)