Свет ће се пре суочити са посртањем Кине него са крахом Америке

ГОДИНА 2013. БИЛА ЈЕ НА ЕКОНОМСКОМ ПЛАНУ „МЛИТАВА”, АЛИ 2014. - ТО СИГУРНО НЕЋЕ БИТИ

• Кина је у опаснијем положају. Њен индустријски мехур попримио је претеће размере
• Ресурси кинеске владе још нису потрошени. Али, разговори кинеских бирократа о томе да је време да се власт више ослони на „невидљиву руку тржишта” – показују да Кина има кризу економске политике и да због малаксавања креће на јачање либералних компоненти у управљању привредом
• У нову фазу може 2014. ући европска криза. Лоше могу кренути ствари и у Латинској Америци где изненађење може приредити Бразил
• Супарништво на постсовјетском простору и у Евроазији између Москве и Брисела, које се управо оголило, неће ослабити ни у 2014. години, а од његовог расплета ће зависити излазак свих европских земаља из кризе

Пише: Василиј КОЛТАШОВ, руководилац Центра за економска истраживања (Москва)

ГОДИНА 2013, која, ево, истиче – није породила економске потресе које су неке прогнозирали. Није ни оправдала црне прогнозе. Није, додуше, ни остварила очекивања оптимиста.

Ништа страшно се није догодило, али је много шта друкчије него што је било.

За бригу је била 2011. година. Тада је постало јасно да САД могу банкротирати, ако саме себи не дозволе да се даље задужују.

Током 2012. на тржишту црног злата дошло је до обрушавања: барел нафте марке Brent срозао се до 92,7 долара. То се догодило у јуну. И, мада су цене потом порасле, постало је јасно да више дотадашњих шпекулација на тржишту неће бити.

Већ у фебруару – мају 2013. године нафта је поново пла у цени. Тада се спустила на „дно” од 99,4 долара за барел. Међутим, у наредним месецима цена је скочила и колебала се око 110 долара, не падајући поново.

Ризик пада цена сировина ипак није нестао са прошлом годином. Он напросто није био активиран, мада је вредност долара наставила да се смањује због емисије.

         Американци су уочи 2014. поново посегли за емисијом. Обама је успео да се договори са републиканском опозицијом која је пре тога била администрацију лишила финансирања.

         То „затварање владе” САД ипак се није завршило дефолтом. Он је још увек донекле могућ, али тешко да ће се догодити у наредној години.

         „Производња страхова” и бура одушевљења поводом наводно блиског краха Америке – потпуно су бесмислени. САД не могу испарити, а неће нестати ни њихови многобројни финансијски проблеми.

         Кина је у опаснијем положају. Њен индустријски мехур попримио је претеће размере.

         Ресурси кинеске владе још нису потрошени. Али, разговори кинеских бирократа о томе да је време да се власт више ослони на „невидљиву руку тржишта” – показују да Кина има кризу економске политике и да због малаксавања креће на јачање либералних компоненти у управљању привредом.

         Почеле су да храмљу све економије БРИКС , али је за светско тржиште најопасније кинеско храмање. Када се Кина спотакне – биће то моћан удар по свим тржиштима, а његове последице ће вероватно потрајати.

         САД и Европска унија започеле су у одлазећој години преговоре о Трансатлантском споразуму о слободној трговини. Са амбицијом да профункционише већ у 2014. години. Америчкој роби потребно је европско тржиште, укључујући и државе које са ЕУ потпишу споразуме о придруживању.

         Све ово личи на Маршалов план, али – сасвим обрнут од некадашњег. Јер, ако су САД после Другог светског рата помагале обнову економија западне Европе – сада Вашингтон жели помоћ Европе. Упркос томе што су за ЕУ биланси 2013. године прилично неутешни.

         Пад привредне активности није заустављен. Брисел битку за Украјину није успео да добије, па шлајфује офанзива ЕУ на Исток.

         Украјина је, без обзира на илузије својих грађана, по многим показатељима ушла у „Европу” још 2012. године. Јер, још тада се нашла на самом дну по нивоу пада производње, заједно са Шпанијом и Грчком.

Вође БРИКС-а

         И Русија се 2013. такође инфицирала „европском” болешћу, али у њеној северној варијанти. Наша национална економија престала је да расте. Нове инвестиције не притичу. Зато је добро што је покренуто питање рата са офшорним бизнисом, са домаћим клијентима светских „праоница” новца и њиховим одбијањем да плаћају порезе.

         Генерално, година која одлази била је релативно мирна. Све што се на економском плану догађало лоше није имало висок темпо, а то је већ добра новост.

         У светској привреди нема на видику нових потреса. Они могу бити повезани са падом цена сировина – ако Вашингтон дозволи Ирану да повећа извоз нафте или ако неки крупан потрошач нагло смањеи своје апетите.

         У нову фазу може, међутим, ући европска криза. Лоше могу кренути ствари и у Латинској Америци где изненађење може приредити Бразил.

         Индија се такође не осећа добро: индустријска производња пада, а БДП никако да почне да изазива оптимизам.

         Зато ће 2014. наследити све тендеције и опасности нагомилаване од 2011. до данас.

         Супарништво на постсовјетском простору и у Евроазији између Москве и Брисела, које се управо оголило, неће ослабити ни у 2014. години, а од његовог расплета ће зависити излазак свих европских земаља из кризе.

         Година 2013. била је на економском плану „млитава”, али 2014. – то сигурно неће бити.