Суд у Минхену затражио од Хрватске доказе да Врховец, Планинц, Рачан и Аркан нису живи

СУЂЕЊЕ МУСТАЧУ И ПЕРКОВИЋУ ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ ЂУРЕКОВИЋА ПОЧИЊЕ 17. ОКТОБРА

Здравко Мустач

• Немачки суд располаже информацијама да постоје и одређени снимци настали почетком 90-их година, који би могли бити важан доказ на предстојећем суђењу, а један од њих садржи разговор Перковића и Мустача, при чему наводно спомињу и Жељка Ражнатовића Аркана

        ВРХОВНИ земаљски суд у Минхену потврдио је и оптужницу против бившег шефа југословенске тајне службе Здравка Мустача због умешаности у убиство Стјепана Ђурековића, хрватског емигранта, 1983. године у Минхену.

        Предмет против Мустача спојен је с поступком против његовог некадашњег подређеног у Служби државне безбедности СФРЈ Јосипа Перковића, па ће се водити јединствен поступак који ће почети 17. октобра, а крај суђења очекује се крајем априла следеће године.

        Врховни земаљски суд још почетком лета затражио је од хрватских власти пружање међународне правне помоћи у овом предмету, пише Јутарњи лист.

        Тако је, између осталог, од Жупанијског суда у Загребу и његовог председника Ивана Турудића затражио одређене провере за "особе које долазе у обзир као сведоци", а међу њима је и покојни Жељко Ражнатовић Аркан из Србије.

        На том списку са 60-ак имена је и низ других особа које су покојне, међу њима и Ивица Рачан, Јосип Врховец, Јуре Билић, Милка Планинц, Мика Шпиљак...

        Како пише Јутарњи лист, немачки суд жели од хрватских власти да добије и службене потврде о томе да поједине особе које се спомињу у списку као сведоци, више нису живе.

        Занимљиво је, на пример, и да су затражени и сви записници са седница Већа за заштиту уставног поретка некадашње Социјалистичке републике Хрватске, између 1980. и 1985. године, у којима се спомињу проневера девиза или криминал у Ини.

        Немачки суд располаже и информацијама да постоје и одређени снимци настали почетком 90-их година, који би могли бити важан доказ на предстојећем суђењу, а један од њих садржи разговор Перковића и Мустача, при чему наводно спомињу и Жељка Ражнатовића Аркана.

        Већину тих материјала Немачка је и у ранијим фазама поступка тражила од Хрватске, а ово је вероватно задњи покушај уочи скорог суђења.

        Међутим, највећем делу захтева Суда у Минхену, Жупанијски суд у Загребу неће моћи да удовољи, јер највећи број сведока већ дуго није међу живима, а за постојање неке друге тајне партијске обавештајне службе у Хрватској, како се то сугерише, никад нико није чуо.

        Због свих ових околности, као и мишљења дела стручне јавности да је изручење Перковића било противзаконито, Хрватска би, због заштите сопствених интереса, на суђењу у Минхену свакако требало да има службене посматраче, оцењује Јутарњи лист.

        Иначе, Јосип Перковић и Здравко Мустач изручени су Немачкој на основу европског налога за хапшење, пошто их је Немачка потраживала због убиства Ђурековића, хрватског емигранта, у Минхену.

        Хрватска је тако морала да поступи, као чланица ЕУ, а због тога што они нису одмах изручени, једно време су се хрватске власти спориле са Европском комисијом, па су јој претиле и санкције.

        Тањуг