„ШТЕРН”: Американци имају податке о 40-50 трилиона телефонских разговора и мејлова

ГЛЕН ГРИНВАЛД ТВРДИ ДА СНОУДЕН РАСПОЛАЖЕ ДОКУМЕНТИМА

КОЈИ МОГУ БИТИ „ИСТИНСКИ КОШМАР” ЗА САД

• Бивши сарадник NSA Томас Дрејк: Размере електронске шпијунаже САД су неупоредиво веће него што се мисли.  Тајни програм PRISM, који је разоткрио Едвард Сноуден, представља само врх леденог брега
• Други бивши сарадник NSA Вилијам Бини: NSA жели све. И у свако време.  BND све до данас делује као један од најважнијих америчких партнера

         РАЗМЕРЕ америчке електронске шпијунаже много су обухватније него што се досад мислило - изјавио је бивши сарадник америчке Агенције за националну безбедност (NSA) Томас Дрејк за немачки недељник „Штерн”.

         У интервју овом листу, Дрејк је категорично рекао да тајни програм PRISM, који је разоткрио Едвард Сноуден, „представља само врх леденог брега”.

         „Штерн” за Дрејка наводи да је „припадао највишем руководству специјалних служби САД које је напустио 2001. године.

         Други бивши сарадник NSA Вилијам Бини открио је немачком листу да та агенција располаже подацима о 40-50 трилиона телефонских разговора и интернет комуникација из целог света. Према његовим речима, углавном се ради о „параметрима успостављене везе, али и о садржини разговора и мејлова”.

         Бини је „Штерну” дословно рекао: „NSA жели све. И у свако време”.

         Он је истовремено оценио да структура каква је NSA „представља претњу демократији”.

         Бини је - што ће Немце највише интересовати - открио да њихова Федерална обавештајна служба (BND) све до данас делује као један од најважнијих америчких партнера. Он је додао да је NSA још 1990. године дала BND софтвер за масовну електронску шпијунажу и надзор.

         Пре њих је новинар лондонског „Гардијана” Грен Гринвалд изјавио да Сноуден располаже тајним документима чије би публиковање могло да за Американце постане „истински кошмар”.

         „Да је Сноуден хтео да нанесе штету САД, он је могао све те документе продати за велики новац или их неселективно објавити. Могао их је, наравно, предати и непријатељима САД. А он ништа од тога није урадио. Чак нас је, предајући нам низ докумената, замолио да будемо обазриви и да водимо рачуна шта би било у јавном интересу да се штампа” - нагласио је Гринвалд.