Српска остаје једна изборна јединица и директно ће бирати свог члана Председништва БиХ

ЛИДЕРИ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНAКА БИХ У БРИСЕЛУ РАЗГОВАРАЛИ СА ШТЕФАНОМ ФИЛЕОМ

• Грађанима Брчко дистрикта биће омогућено да бирају да ли ће гласати за чланове и Председништва БиХ из РС или из ФБиХ
• Драган Човић, лидер ХДЗ-а БиХ, изнео предлог да ФБиХ буде једна изборна јединица са два изборна подручја
• Златко Лагумџија у овоме видео – цртање нових мапа и граница у БиХ

         ЧЛАНОВИ Председништва БиХ ће и даље бити бирани директно, на начин да један буде биран из РС, а два из ФБиХ, договорено је данас у Бриселу на састанку политичких лидера БиХ са Штефаном Филеом, комесаром за проширење.

         Лидери су од званичника ЕУ добили десет дана за постизање коначног договора.

         Петер Стано, портпарол Филеа, рекао је да је усаглашено седам принципа, а између осталог, принципи садрже обавезу да се до 10. октобра лидери усагласе о изборном моделу који ће задовољити легитимне захтеве конститутивних народа и осталих, с тим да ће бити испоштовани сви међународни стандарди.

         „Начин избора два члана Председништва из ФБиХ ће кроз амандмане, осим имплементације одлуке Европског суда за људска права, садржавати механизме спречавања наметања резултата конститутивним народима и осталим”, наведено је у принципима, где се додаје су РС и ФБиХ по једна изборна јединица.

         Како је предвиђено у овим принципима, грађанима Брчко дистрикта ће бити омогућено да бирају да ли ће гласати за чланове из РС или ФБиХ.

         „Споразумом је омогућено да сви грађани БиХ имају право да буду бирани за члана Председништва и Дом народа”, стоји у принципима.

         У шестом принципу лидери су се сложили да заврше усаглашавање модалитета успостављања ефективног и ефикасног механизма координације о европским питањима на начин да се испоштују надлежности у складу с уставима у БиХ, а да ће усаглашавање бити завршено до 10. октобра.

         Коначан договор у вези с начином избора у Федерацији БиХ требало би да буде постигнут у наредним данима уз помоћ експерата Европске комисије.

         „Имали смо добру расправу и доста посла је урађено. Одлучили смо да на чекање ставимо трећи састанак дијалога на високом нивоу и да га наставимо 10. октобра. То је био продуктиван састанак и сви учесници су на њему радили озбиљно и дали конструктиван допринос”, казао је Филе.

         Подсећамо, недавно су највиши представници ХДЗ БиХ и СДА постигли начелан договор по којем би два члана Председништва из ФБиХ била бирана директно, и то на начин да ФБиХ буде једна јединствена изборна јединица, са јединственом листом кандидата за Председништво. У детаљима је договорен механизам којим би се избегло да један народ другом бира чланове Председништва, којим би ФБиХ била састављена од два изборна подручја, с тим да детаљи још нису у потпуности усаглашени.

         Наведено да ће бити поштоване надлежности ентитета у складу с уставном структуром у БиХ.

         Ипак, већина других представника бошњачких странака била је резервисана према оваквом моделу.

         Све политичке партије из РС су још раније договориле да из РС буде биран један члан Председништва на директним изборима, али на начин да буде избачена национална одредница, односно да се речи „Србин из РС” замене речима „један из РС”.

         Милорад Додик, председник СНСД-а, изјавио је Срни да је Република Српска дефинитивно ставила тачку на причу о одлуци „Сејдић и Финци” и афирмисала своје раније утврђене ставове у вези са директним избором чланова Председништва БиХ и чињеницом да је РС једна изборна јединица.

         Он је нагласио да би 10. октобра у Бриселу требало да буде одржан још један састанак, када би био потписан и одређени договор о променама Устава БиХ у погледу спровођења одлуке „Сејдић и Финци”.

         Додик је рекао да су он и Младен Босић, председник СДС-а, данас у Бриселу изашли с идентичним ставовима у погледу ранијег договора и у позицији да јасно ставе до знања да Република Српска не види другачије решење од онога које су све време и заступали.

         Драган Човић, лидер ХДЗ-а БиХ, на састанку је наводно изнео предлог да ФБиХ буде једна изборна јединица са два изборна подручја. Он је прецизирао да би, по узору на дистрикт Брчко, где грађани бирају хоће ли гласати за изборну листу из ФБиХ или РС, и грађани у Херцеговачко-неретванском и Средњобосанском кантону, односно мултиетничким кантонима, имали право да бирају за коју ће листу гласати.

         Бакир Изетбеговић, заменик председника СДА, у свом говору изнео је предлог који је сличан Човићевом, али у којем је било и неких разлика. Изетбеговић је дао објашњење свог предлога, који су прихватљивим оценили Додик и Босић.

         Златко Лагумџија, лидер СДП-а, изразио је незадовољство решењима која су понудили Човић и Изетбеговић, посебно што делегације нису добиле званичан и усаглашен предлог СДА и ХДЗ-а.

         Предложио је да се у парламенту БиХ гласа о предлозима за решење одлуке „Сејдић и Финци”, који се већ налазе у парламентарној процедури и да се једноставно промени члан 5. став 1. Устава БиХ, те се супротставио цртању нових мапа којима се дели БиХ.

         Мирсад Ђонлагић, потпредседник СББ-а, такође се успротивио цртању нових мапа.

         Како сазнајемо, Човић и Изетбеговић су тражили реплику на Лагумџијино излагање, али је комесар Филе прекинуо расправу и затражио од свих да се уозбиље и да схвате тежину и важност тренутка за будућност БиХ.

         Човић је успео да одговори Лагумџији тврдњом да није реч о подели БиХ и да је његов предлог, који је договарао са СДА, скуп свих ранијих предлога с којима је у ранијим разговорима упознао и Лагумџију.

         Састанку су присуствовали и Питер Соренсен, специјални представник ЕУ у БиХ, као и представници Савета Европе и Венецијанске комисије, те Мартин Рагуж, председник ХДЗ 1990, Жељка Цвијановић, председник Владе РС, Нермин Никшић, председник Владе ФБиХ, Вјекослав Беванда, председавајући Савета министара БиХ, и други.