СОРОШ: Еврозони прети „јапанска рецесија” која ће потрајати 25 година

АМЕРИЧКИ МИЛИЈАРДЕР ИЗЛАЗ ВИДИ У ИНТГЕГРАЦИЈИ

„МОНЕТАРНОГ БЛОКА” И „ЕВРОПСКОМ ИДЕНТИТЕТУ”

Џорџ Сорош

• Европу тренутно чини скуп земаља-кредитора и земаља-дужника, а то је ситуација у којој свака земља штити своје националне интересе. Осим тога, банкама је понуђено да прођу стрес-тестове, а не да стимулишу економију путем давања кредита предузећима, упозорио је Сорош
• Он сматра да се може десити да Европа не преживи двадесетпетогодишњу рецесију у својој привреди. Да би се избегао овакав сценарио, он препоручује земљама ЕУ што тешњу интеграцију, да реше банкарске проблеме и да поведу радикалнију политику

         ПОЗНАТИ амерички инвеститор и финансијски шпекулант Џорџ Сорош - на чијој ватри су се грејали неки и у Србији - прогнозира вишегодишњу кризу Европи

         Европу очекује дуготрајна криза по јапанском сценарију и може да потраје наредних четврт века, изјавио је амерички милијардер. Пораст БДП Европе од 1 одсто за ову годину слаба је утеха јер регион има ионако превише проблема. Управо зато Европској унији, по свему судећи, није до увођења економских и енергетских санкција Русији и до финансијске помоћи другим земљама као што је Украјина. Она мора да спасава своје.

         Сорош сматра да ће Европа упасти у дуготрајну кризу ако њени политичари не наставе са интеграцијама монетарног блока и не почну да подстичу банкарске кредите, преноси Bloomberg.

         Инвеститори сматрају да се дужничка криза у Европи смањила због тога што је просечни приход на хартије од вредности Грчке, Ирске, Италије Португала и Шпаније (које су озбиљно страдале од рецесије) дошао на најнижи ниво у еврозони. Према подацима америчке банке America Merrill Lynch, њихова доходовност је опала до 2,4 одсто у поређењу са 9,5 одсто у 2011. години када је монетарни блок еврозоне био пред распадом јер многе земље тада нису могле да сервисирају свој јавни дуг.

         Тренутно су акције европских банака „веома смањене“ што значи да је ово „привлачно време“ за инвестиције, оценио је Сорош.

         Познати милијардер тврди да ће 2014. година бити „веома тешка“ за банке и кредиторе који покушавају да повећају свој капитал и да прођу стрес-тест Европске централне банке.

         ЕЦБ ове године истражује стање банака да би одредила да ли могу да преживе економску кризу. Председник ЕЦБ Марио Драги изјавио је да жели да чврсто увери инвеститоре да ће провера њиховог „здравља” бити темељна и да завређује поверење.

         Међутим, у еврозони и даље остаје много проблема.

         Финансијска криза која мучи Европу од 2010. године некако ће се „завршити“, али је проблем што у еврозони као и раније траје политичка криза, каже Сорош.

         „Европу тренутно чини скуп земаља-кредитора и земаља-дужника, а то је ситуација у којој свака земља штити своје националне интересе“ - тврди Сорош. Осим тога, банкама је понуђено да прођу стрес-тестове, а не да стимулишу економију путем давања кредита предузећима, додаје Сорош.

         Он сматра да се може десити да Европа не преживи двадесетпетогодишњу рецесију у својој привреди. Да би се избегао овакав сценарио, он препоручује земљама ЕУ што тешњу интеграцију, да реше банкарске проблеме и да поведу радикалнију политику.

         „Европа мора поново постати свесна европског идентитета“ - наглашава милијардер.

         Истина, економисти ове године не прогнозирају пад, већ мали раст БДП у еврозони.

         Deutsche Bank очекује да ће раст БДП у еврозони ове године износити 1 одсто. Ако се има у виду да је 2013. године пао на 0,4 одсто, онда се може рећи да је и један одсто у 2014. години добра вест.

         Али, иако дужничка криза у привреди ЕУ стагнира, у одређеним земљама Европе ситуација је ужасна. Ниво незапослености у еврозони и даље је 12,1 одсто, у Шпанији и Грчкој је већи од 20 одсто. Ирска је тек прошле године завршила програм за спасавање привреде, а Португалија наставља излаз из кризе, док Грчка још увек тражи помоћ како да изађе на крај са огромним државним дугом.

         Грчкој, Ирској, Португалу и Кипру, који су се непосредно суочили са дужничком кризом и морали да траже међународну помоћ, још предстоји борба са високом незапосленошћу и слабим темпом економског раста: експерти Bloomberg указивали су почетком године да ће последице од антикризних кредита бити болније него што се очекивало.

         Грчка је за реформе платила „крајње високу цену са социјално-економског аспекта“, истиче грчки министар финансија Јанис Стурнарас без обзира што су њене власти пре четири године почеле са мерама смањења буџетских расхода и повећањем конкурентности.

         Чак и много јаче привреде у еврозони морају одмах почети са хитним мерама. Ту се пре свега мисли на Француску и Италију које морају хитним реформама пронаћи замену за исцрпљене изворе раста.

         Не чуди што је ЕУ још у децембру прошле године одустала од давања финансијске помоћи Украјини која је тада тражила 20 милијарди евра. Европа је тада обећала финансијску помоћ тек након потписивања споразума о асоцијацији са ЕУ.

         Након државног удара у овој земљи, Европа се неочекивано предомислила и одлучила да Кијеву финансијски помогне још пре потписивања споразума. Али, европска финансијска помоћ Украјини остаје само мртво слово на папиру.

         Међутим, уопште не чуди што је ЕУ веома опрезна када се ради о економским санкцијама против Русије. РФ је трећи трговинско-економски партнер ЕУ - после САД и Кине. На ЕУ отпада готово 50 одсто робне размене Русије. Такве санкције би веома болно удариле по самој Европи. А да се Европа на овакав корак одлучи у тешкој економској ситуацији - једноставно је више од безумља.

         „За Русију би озбиљне санкције биле оне које би се односиле на енергенте. Али, ЕУ то не може да учини јер зависи од нашег гаса. Не мислим да ће ЕУ донети било какве мере против енергетских компанија. Вероватно ће бити уведена ограничења само на заједничке пројекте са руским компанијама. Највероватније да ће бити обустављена војна сарадња“ - наглашава московски експерт Иван Андријевски.

         Аналитичари агенције Citi израчунали су да око 31 одсто увоза гаса и 27 нафте у ЕУ долази из Русије. Европа би желела да замени испоручиоце енергената, али она за то нема никакве могућности. Чак ни САД нису у стању да за сада потисну руски гас из Европе - ни ако деблокирају све законске препреке и отворе све своје гасне и нафтне резерве.

         Европа је у 2013. години од Русије купила целих 161,48 милијарду кубних метара гаса. Испоруке руског гаса су се у Западну Европу повећале за 20 одсто - и то до 127 милијарди кубних метара, а у Источну и Централну Европу за 4,3 одсто и то до 34,43 милијарде.

         Што се тиче „црног злата”, Западна Европа је у 2013 години увезла 236 милиона тона руске нафте и 151 милион тона нафтних деривата.

         Све у свему: ЕУ у овом тренутку не жели дефицит гаса и нафте у земљама-чланицама.