ШАРП: Агенти страних влада могу помоћи политичким и војним групама у извођењу пуча

„ОТАЦ ОБОЈЕНИХ РЕВОЛУЦИЈА“ И ГУРУ „ОТПОРА“

ОБЈАВИО САМООПТУЖУЈУЋУ КЊИГУ „АНТИПРЕВРАТ“

Џин Шарп

• ЦИТАТ: Да би државни преврат успео, важно је да га подрже они који не учествују у преврату, да остану пасивни или да им се онемогући ефикасно супротстављање
• ЦИТАТ: Преврати имају завереничку природу и обављају се рукама мањине. Зато је преврат супротан масовној народној револуцији (што не спрчава пучисте да своје акције зову „револуцијом“)
• ЦИТАТ: Не значи да увек, кад је покушај преврата успешно изведен, већина становништва подржава дешавања. У многим случајевима, становништво може заправо бити против, али једноставно не зна шта би требало да ради

        ДОКТОР филозофије Џин Шарп, оснивач Института А. Анштајна, патријарх „метода ненасилног рушења режима“, по чијим саветима су извођене обојене револуције широм света, објавио је нову књигу парадоксалног наслова „Антипреврат“.

        Главни циљ ове књиге је озбиљно разумевање „могућности заштите од преврата“.

        Пошто сам врло пажљиво пратио шта се дешавало у Украјини прошлих годину и по дана, нека размишљања Џина Шарпа о природи државних преврата која су изречена у овој књизи, ненамерно сам применио на украјинске догађаје. Резултат је била одлука да објавим малу рецензију на делове у којима доктор филозофије оцењује дешавања која су повезана са државним превратом у Кијеву крајем фебруара 2014. године.

        Могуће је да би сам Џин Шарп све прокоментарисао другачије, али... 

        Узимам његове директне цитате не мењајући их и не извлачећи их из контекста, како бих показао реалност о којој говори Џин Шарп, а не „агенати Кремља“. Дакле, ако ова истина „патријарха природе преврата“ некоме није по вољи, онда је то заслуга Џина Шарпа.

        Ја просто издвајам курзивом његове цитате, додајући своје скромне коментаре.

        Па да почнемо.

        Како се изводи преврат?

        ШАРП: Да би државни преврат успео, важно је да га подрже они који не учествују у преврату, да остану пасивни или да им се онемогући ефикасно супротстављање.

        Све ове три позиције су биле обезбеђене у Украјини. За оне, који су подржали Мајдан, створени су сви услови. Медији не само да су стварали „праву“ слику, већ су и редовно извештавали о ставовима оних који су остајали код куће и на тај начин су „све душе биле на Мајдану“ или су пружале финансијску помоћ преврату. Противници Мајдана, из разних разлога, су остајали пасивни (несвесни опасности) или су били дезоријентисани и депресивни (али о томе више касније).

        ШАРП: Преврати имају завереничку природу и обављају се рукама мањине. Зато је преврат супротан масовној народној револуцији (то не спрчава пучисте да своје акције зову „револуцијом“).

        Евромајдановци су свој преврат назвали „револуција достојанства“. Међутим, име не одговара стварности, и то су годину и по дана касније почели да признају чак и они који су подржавали преврат. Постало је очигледно да су се једноставно десили прерасподела власти - преврат. И то не само да није био тријумф украјинског поноса, већ је све потпуно супротно. Да, и сам преврат је извела пробандеровска мањина, која је чак и данас, у условима тоталне и неселективне пропаганде, и даље остала мала група.

        Када су преврати највероватнији?

        ШАРП: Претња такође може доћи од појединаца, група на власти, диктаторских партија или војних група жељних власти и доминације, које скривају (или чак не скривају) своје истинске циљеве иза племенитих намера.

        Можда не знају сви, али уочи и за време Мајдана његови потенцијални лидери жестоко су критиковали политику Виктора Јануковича. Много и често се говорило да Украјинци заслужују веће пензије, да је неопходно повећати плате и социјална давања, да цена гаса за потрошаче треба да буде неколико пута мања. Због немогућности да све ово обезбеде - оптуживали су Јануковича и владу Азарова.

        Међутим, после државног преврата, освојивши потпуну власт, кијевска хунта није изменила ситуацију, већ се стање, напротив, погоршало. Девалвација гривне је обезвредила пензије, плате и социјална давања. Цене гаса су порасле, а повећани су и рачуни за комуналне услуге. Постало је очигледно да је сакривена иза племенитих слогана, хунта само жудела за влашћу и доминацијом. О томе заправо говори и сам Шарп.

        Подршка преврату

        ШАРП: У неким ситуацијама агенти страних влада могу помоћи политичким или војним групама у извођењу преврата.

        Ово је најзначајнији цитат. Заштитници преврата често оптужују присталице националне државе да они безразложно у свему виде мешање иностраних агената. Колико ироничних, а понекад и увредљивих епитета је упућивано на њихову адресу.

        А сада о томе говори... Џин Шарп! Нека се сад подсмевају њему. Нека њега назову параноиком, а ми ћемо гледати, како то раде управо они, који себе називају опозицијом а обијају прагове страних амбасада. Погледајмо ту слику и још једном подсетимо на масло Викторије Нуланд, као и на бројне високе европредставнике који су путовали у Кијев како би бодрили и подржли Мајдан.

        ШАРП: Не значи да увек, кад је покушај преврата успешно изведен, већина становништва подржава дешавања. У многим случајевима, становништво може заправо бити против, али једноставно не зна шта би требало да ради.

        Заиста, мајдановце је мало занимало мишљење целе Украјине или њених појединих региона. Све супротне гласови су игнорисали, а све противнике Мајдана су аутоматски проглашавали „титушкама“ (погрдни назив за противнике не само мајдана).

        Такође су потпуно неосновано звучале изјаве да на југо-истоку Украјине живе „робови“ који се „клањају пред сваком влашћу“ (потоња дешавања су показала да то апсолутно није истина). Чак су и сами протести и „антимајдани“ били увеликој мери инсценирани и нису одражавали реалне процесе у друштву.

        У принципу, било је очигледно да су становници југоистока, а управо у овим областима је било сконцентрисано незадовољство Мајданом, били збуњени, неорганизовани. Многи су се ослањали на власт и рачунали да ће Јанукович показати потребну храброст и чврстину. Они заиста нису знали шта да раде у датим околностима.

        Нажалост, Јанукович се понео као крпа и предао власт и државу, што је погоршало конфузију. Управо зато је било потребно одређено време да се у народу појаве нови лидери, који су на крају могли предводити народ.

        Нажалост, за то време мајдановци су већ освојили власт и почели да успостављају контролу над снагама безбедности ради даље одмазде против присталица реда и закона. Зато је и почео грађански рат, у чију могућност не сумња (он сумња у његов резултат) ни Џин Шарп. Ево шта је он написао:

        ШАРП: Грађански рат против оружаних снага и њихових савезника (рат који демократски грађани обавезно губе) у нормалним условима инспирише мали број људи. Они који верују у уставне процедуре и социјалну правду, обично не знају како да поразе хунту коју подржава војска.

        Осим ако изненада у помоћ не притекне руско цивилно друштво, које увек подржава потлачени братски народ! Уосталом, сличан преокрет описао је Шарп, наводећи пример догађаја у Гренади 1983. године. Истина, тамо су Сједињене Државе извршиле директну војну интервенцију.

        Русија, за разлику од САД, засад у односу на процесе који се одвијају у Украјини и даље задржава статус треће стране, без обзира на то колико лажови и провокатори покушавају да је прогласе за „једну од страна у сукобу“. Политичка, дипломатска и хуманитарна подршка становништву у зони сукоба је међународна -норма нашег времена! Али, вратимо се расправи о акцијама грађана постмајдановске Украјине који су се противили преврату.

        Заиста, заговорници уставних процедура на Криму и Донбасу без подршке братског народа Русије били би уништени од стране кијевске војне машине. А у то да су Кримљани и становници Донбаса демократски настројени и да су присталице уставних процедура, нема сумње.

        Прво, они се нису побунили против Украјине, већ против државног удара који је погазио украјински устав. Друго, у југоисточним регионима су одржани референдуми - законите процедуре. На Мајдану ничега чак ни приближно сличног није било, а питање о референдуму не само да се није појављивало, него су га многи завереници једноставно одбацивали.

        И тако је изненада Џин Шарп „разобличио“ кијевске заверенике и на тај начин потврдио све тврдње и закључке које смо износили у протеклих годину и по дана током догађања у Кијеву.

        Превео: Срђан Ђорђевић