Русија и Кисинџер предлажу – федерализацију Сирије са Асадом на челу

АМЕРИКАНЦИ ЖЕЛЕ ДА ТО БУДЕ КОРАК КА ЊЕНОМ РАСПАДУ, А МОСКВА - ФОРМУЛА ВЕЧНОГ ТРАЈАЊА

• Није искључено да је Путин пре неки дан у Кремљу предложио Асаду да због очувања државности спроведе озбиљну реформу јавне управе. Може се претпоставити да је реч о федерализацији Сирије уз широку аутономију главних група са јасно дефинисаним односима између њих и уз очување континуитета власти, при чему би улога Асада остала кључна. Наводно, он ће морати да се одрекне дела својих овлашћења, али ће остати шеф државе
• Индикативно је да и Хенри Кисинџер предлаже да се одустане од збацивања Асада и да се након уништења терориста и усаглашавања свих нерадикалних снага спроведе федерализација Сирије. Рачун старог лисца је јасан – свести на минимум улогу Асада, не само као лидера државе већ и као лидера алавитског дела становништва, а потом растурати Сирију на комаде
• Асад ће пристати оволике и овакве промене само уз гаранције Москве и Путина лично

         Пише: Едуард БИРОВ

         БАШАР Асад је у уторак увече допутовао у Москву како би се састао са Путином. А та информација је објављена тек наредног јутра, јер је посета била компликована па чак и опасна, с обзиром на ситуацију у Сирији и у свету.

         Сусрет је, међутим, био судбоносан, јер није дискутовано само о војној операцији, колико о политичком решавању ситуације у Сирији. Заправо о: тражењу компромиса, који би барем привремено задовољио све стране у сукобу, са изузетком терориста - својеврсни Минск-2.

         У јавном делу Путиновог говора то је речено у општим, већ уобичајеним формулацијама: “Наравно, дугорочно решење може бити постигнуто само кроз политички процес и уз учешће свих политичких снага, етничких и верских групација. И на крају, последњу реч, безусловно, мора да има искључиво сиријски народ”.

         С обзиром да су ове речи изговорене након што су проблеме Сирије разматрали Путин, Меркелова и Оланд, Кери и Лавров, као и Путин са саудијским принчевима, иза њих стоји важна и пажљиво размотрена одлука.

         Иако још увек није формализована, суштина такве одлуке је, по свему судећи, да Сирија после чишћења од терориста мора да промени систем управљања, задржавајући своју државност.

         Није искључено да је Русија предложила Асаду да због очувања државности спроведе озбиљну реформу јавне управе, узимајући у обзир интересе свих група становништва у Сирији, са изузетком терориста. Заиста, за четири године тешког рата, распламсаног од стране Запада, односи између различитих снага у земљи постали су толико затегнути да их је практично немогуће вратити у пређашње стање. То је, иако тужно, ипак истинито.

         Можемо претпоставити да је реч о федерализацији Сирије уз широку аутономију главних група са јасно дефинисаним односима између њих и уз очување континуитета власти.

         Улога Асада мора да остане као и до сада кључна, али не и диктаторска. Наводно, он ће морати да се одрекне дела својих овлашћења, али да ипак остане шеф државе.

         На овакве услове Асад ће пристати само уз гаранције Москве и Путина лично.

         У вези са тим, важно је обратити пажњу на недавни обимни чланак Хенрија Кисинџера у којем он канстатује да је “долазак Русије у Сирију уништио геополитичку структуру која је постојала четири деценије” (под контролом САД), и предлаже могућу варијанту политичког решења заснованог на новој реалности, а не на фантазијама Беле куће.

         Наиме: „Вероватно је неопходно успоставити федерални систем уз учешће Алавита и сунита. Ако алавитски региони буду интегрисани у њој, у тој структури ће се појавити и улога за г-дина Асада, што ће смањити ризик од геноцида и хаоса који би могли довести до новог тријумфа терориста”.

         Другим речима, Кисинџер предлаже да се одустане од збацивања Асада и да се након уништења терориста и усаглашавања свих нерадикалних снага спроведе федерализација Сирије. Рачун старог лисца је јасан – свести на минимум улогу Асада, не само као лидера државе већ и као лидера алавитског дела становништва, и потом растурати Сирију на комаде.

         На федерализацију, као и у случају Украјине, Русија и Сједињене Државе гледају из супротстављених углова.

         У случају Сирије, САД федерализацију виде као начин за лакше разбијање државе и свргавање Асада, Русија федерализацију види као - очување земље уз кључну улогу Асада и спречавање ширења тероризма. Дакле, све зависи од тога ко ће управљати процесом како у Сирији тако и широм региона.

         Очигледно је да би то требало да буде Русија која је свету представила своје војне капацитете и политичку вољу. Изјава новог канадског премијера о изласку његове државе из коалиције са САД у Сирији само потврђује признање Хенрија Кисинџера да је Вашингтон изгубио 45-годишњу доминацију.

         Дакле, неочекивани сусрет Асада са Путином, скоро сигурно је узрокован потребом доношење конкретне одлуке о политичком смиривању, која ће бити понуђена Западу као једина. И њему неће преостати ништа друго осим да је прихвати.

         Сирија се мора ослонити на Русију - друго решење сукоба не постоји.

         Превео: Срђан Ђорђевић