Правио независну Украјину па закључио: Украјини је место у Великој федералној Русији

ПРИЛЕПИН О ДАНАШЊОЈ УКРАЈИНИ У СВЕТЛУ „ТЕСТАМЕНТА“

ЧУВЕНОГ ГЕТМАНА СКОРОПАДСКОГ

Павел Скоропадски

• Кад је већ изгубио од бољшевика и нашао се у емиграцији, Павел СКОРОПАДСКИ је написао: „И даље сам дубоко уверен да ће настати Велика Русија на федералним принципима и да ће све народности ући у састав велике државе као међусобно једнаке, а да намучена Украјина у тој држави може само слободно цветати“
• Он се може сматрати и поборником Руског Света: „Ми можемо цветати само ако код нас слободно паралелно постоје руска и украјинска култура. Зато, ако се одрекнемо руске културе, ако будемо гурали у план украјинску као командујућу - никада ништа велико нећемо створити... Уско украјинство је продукт увезен из Галиције, а за нас нема смисла да њену културу преузимамо у целини. То нам не гарантује успех и било би злочин јер тамо никакве културе нарочите и нема. Галиција живи само од остатака са немачког и пољског стола
• У данашњој Украјини се све догађа - сасвим супротно. Галиција је целој Украјини наметнула и свој језик и своју „убогост“. Додуше, не би то сама никада успела. Али, иза ње су стајали и Ватикан, и САД, и NATO. Да би стигли до данашњег стања ствари, биле су потребне две америчке обојене револуције у Кијеву. А претходно: распад СССР

Пише: Захар ПРИЛЕПИН, руски писац

        ЖИВЕО  је у своје време гетман Павел Скоропадски (1873-1945.).

        Он је уз помоћ немачких бајонета правио независну Украјну, али су га протерали бољшевици.

        У најкраћем: Скоропадски се нашао у емиграцији. Зато је бољшевике, наравно, мрзио и желео им погибију.

        Међутим, касније - када се опаметио - ево шта је и како је писао о будућности Русије и Украјине:

        „И даље сам дубоко уверен да ће настати Велика Русија на федералним принципима и да ће све народности ући у састав велике државе као међусобно једнаке, а да намучена Украјина у тој држави може само слободно цветати. У тој држави живот неће живот неће бити ишпартан насиљем ни с десна, ни с лева, као досад. Односно: да ће мир наступити тек када уђемо у период новог заједничког народног стварања. Тада нам неће бити страшне ни ондашње Централне силе ни Антанта“.

*             *             *

        Ово и оволико је написао један од најбољих живих руских писаца. А могао је цитирати и ове речи Скоропадског:

        „Кад је национално питање по среди, сматрао сам да ту пребогату покрајину треба спасавати јаким истурањем украјинског национализма, али да то не трен чинити наношењем штете руским културнм достигнућима, нити васпитавањем мржње према Русији, већ само давањем шансе здравим замислима украјинства да се развијају. Нисам желео да се све усмери према Галицији и да примимо њен поглед на свет јер би нас то довело до духовног и физичког осиромашења.

        Ми можемо цветати само ако код нас слободно паралелно постоје руска и украјинска култура. Зато, ако се одрекнемо руске културе, ако будемо гурали у план украјинску као командујућу - никада ништа велико нећемо створити...

        Уско украјинство је продукт увезен из Галиције, а за нас нема смисла да њену културу преузимамо у целини. То нам не гарантује успех и било би злочин јер тамо никакве културе нарочите и нема. Галиција живи само од остатака са немачког и пољског стола.

        О њима све говори језик: од пет речи - четири су пољског и немачког порекла. А Великоруси и Украјинци су заједно створили руску науку, руску литературу, музику и уметност. Одбацивати то велико и добро да бисмо узели убогост коју нама Украјинцима тако срдачно нуди Галиција - то је и смешно и незамисливо“.

*             *             *

        Све је ово Скоропадски написао пре седам деценија. Као да је био пророчки надахнут. А у данашњој Украјини се све догађа - сасвим супротно.

        Галиција је целој Украјини наметнула и свој језик и своју „убогост“.

        Додуше, не би то сама никада успела. Али, иза ње су стајали и Ватикан, и САД, и NATO.

        Да би стигли до данашњег стања ствари, биле су потребне две америчке обојене револуције у Кијеву. А претходно: распад СССР.

        Само, Галицији и њеним менторима и газдама Бог није дао да схвате главно: да радећи и против овог „тестамента Скоропадског“ раде - против Украјине. И њеног опстанка.