Политички мушкарци из САД врше притисак на Лагард да због Украјине угрожава и сам опстанак ММФ

ММФ ЈЕ ПОД АМЕРИЧКИМ ПРИТИСКОМ ПОВОДОМ УКРАЈИНЕ ПРЕКРШИО СВА СВОЈА ПРАВИЛА

• Добро је познато да је Фонду забрањено да послује у оним земљама у којима је законита власт збачена превратом и да Фонд не може давати кредите оним земљама у којима се води рат. У случају Украјине је ММФ оба ова правила бацио у блато
• Експерти су после "историјске одлуке" Фонда о кредиту Украјини извели рачуницу. Испоставило се  да је кредит Кијеву у релативном смислу (у односу на БДП и низ других макроекономских показатеља земље кориснице) највећи у 70-огодишњој историји Фонда

         Пише: Валентин КАТАСОНОВ

         ММФ преживљава тешка времена.

         Управни одбор ММФ-а је 2010. донео одлуке о реформи фонда:

         - одобрено је 14-о редовно усклађивање државних квота у капиталу и гласовима фонда;

         - договорено је удвостручавање капитала, са 238,5 милијарди на 477 милијарди SDR (условна платна јединица ММФ), што износи око 750 милијарди долара;

         - договорене су измене при формирању рачунских квота у циљу остваривања већег економског потенцијала земаља чланица; као основа, одлучено је коришћење једноставних и разумљивих показатеља БДП-а и девизних резерви.

         Планиране мере повећале би улогу земаља у развоју, у том смислу и земаља БРИКС, у доношењу одлука фонда. Томе су се, међутим, успротивиле САД , почевши да успоравају реформу ММФ-а.

         Амерички Конгрес већ пет година није ратификовао 14-е корекције квота, доводећи тиме фонд у стање тешке кризе.

         Следећи ударац, који су САД нанеле Међународном монетарном фонду, у вези је са догађајима у Украјини. Фонд је претрпео најснажнији притисак од стране Сједињених Држава, које захтевају од ММФ-а пуну подршку кијевском режиму.

         Удео САД у капиталу и гласовима фонда износи око 17%. То је сасвим довољно да блокирају оне одлуке Управног одбора ММФ-а, које нису по укусу америчке администрације. Међутим, оно што је фонд у протекле две године морао да одради у вези Кијева, а по вољи Вашингтона, изгледа потпуно понижавајуће за ММФ и превазилази сваку пристојност.

         Добро је познато да је Фонду забрањено да послује у оним земљама у којима је законита власт збачена превратом. У случају Украјине, ММФ је затворио очи, започињући преговоре са самозванцима.

         Следеће. Добро је познато, да Фонд не може давати кредите оним земљама у којима се води рат. У Украјини је прошлог пролећа започео грађански рат. Смоквиним листом званим "антитерористичка операција" немогуће је сакрити ратна дејства, поготово што је и у таквим случајева ММФ до сада одбијао да помаже тим земаљама.

         Што се тиче 17 милијарди кредита Украјини, о чему је споразум потписан у априлу ове године, новац је требало да се повуче у девет тромесечних рата у наредне две године. Повучене су само прве две транше, а у јесен 2014. године пренос је заустављен, јер влада Украјине није испунила услове кредитног уговора са ММФ-ом. Чинило се да је фонд тиме ставио тачку на своје односе са Кијевом.

         Али не. ММФ је кренуо у треће флагрантно кршење својих правила. Од краја прошле године, почео је припреме за одобравање нове кредитне линије под још повољнијим условима - у оквиру проширеног кредитирања (Extended Fund Facility, EFF), које предвиђа дуже рокове отплате дуга.

         На састанку Извршног одбора ММФ-а, 11. марта 2015. године, велики број земаља је имао примедбе или, у крајњој мери, сумње у сврсисходност давања новог кредита Украјини.

         Једни су скренули пажњу на чињеницу да Кијев није испунио услове из претходног кредита; други - на чињеница да Кијев неће бити у стању да отплати он што дугује Фонду; трећи - да Кијев тражи суму која превазилази дозвољене нормативе Фонда.

         Искористићу речи експерта В. М. Холодкова који је описао поменути састанак: "Извршни директори из Бразила, Индије и Русије су скренули пажњу на чињеницу да Украјина није испунила услове из претходног кредитног споразума и изразили су сумњу да ће она моћи или хтети да врати нови кредит. Бразил, Индија и Турска су изјавили, да обим званично пријављеног украјинског државног спољног дуга (25.9 милијарди долара) и његов однос према БДП-у нису довољни за добијање максимално могуће суме кредитирања у оквиру програма EFF (17,5 милијарди долара), која износи 900% квоте Украјине (по прописима ММФ-а кредит не може бити већи од 800% квоте)".

         Упркос свим примедбама и сумњама, руководство Фонда је успело да прогура одлуку коју је захтевао Вашингтон: на крају крајева, гласано је на основу квота од пре скоро десет година које дискриминишу земље у развоју.

         Одмах након доношења одлука о новом кредиту, Кијев је у марту добио траншу од 5 милијарди долара. И то је био још један прекршај, јер је прва транша износила безмало 1/3 укупног кредита. Максимални износ транше у то време био је установљен на 20%.

         Представници Бразила и Ирана су скренули пажњу на ово нарушавање правила, али је њихово мишљење игнорисано. Експерти су после "историјске одлуке" Фонда о кредиту Украјини извели рачуницу. Испоставило се  да је кредит Кијеву у релативном смислу (у односу на БДП и низ других макроекономских показатеља земаље кориснице) највећи у 70-огодишњој историји Фонда.

         Посебно је осетљиво питање украјинског дуга према Русији.

         Реч је о споразуму који је постигнут у децембру 2013. године између Русије и Украјине о издавању Кијеву кредита у укупном износу од 15 милијарди долара, оформљеног у виду руске куповине дужничких хартија од вредности (евробондова). Тада је исплаћена прва (и једина) транша у износу 3 милијарде долара. Према распореду, отплата тог износа би требало да буде завршена крајем ове године. Међутим, садашњи режим је још прошле године у више наврата изјавио да неће враћати дуг Русији.

         Наравно, дрскост Кијева је подстакнута подршком Вашингтона. Као пример такве подршке може се навести изјава из септембра ове године члана Одбора за спољне послове америчког Сената, Криса Марфија: "Не мислим да је Украјина обавезна да било шта врати Русији. Међународна заједница мора да разуме неопхдоност одређених корака које морамо направити, а који ће Украјини дати правни основ да се извуче из плаћања овог дуга".

         Основе срамног одбијања Кијева да плати дуг су се мењале. У почетку су украјинске власти изјавиле да не сматрају себе наследницима "злочиначког јануковичевог режима". Истовремено је (украјински премијер) Јацењук у првој половини прошле године дрско захтевао од Москве да настави испуњавање  обавеза према споразуму потписаном у децембру 2013. године, и да исплати нову траншу Украјини. Ово је очигледан пример политичке шизофреније кијевског режима, у којој сви делови политичког организма делују некоординисано.

         Тренутно се Кијев ухватио за то да дуг према Москви у износу од 3 милијарде долара спада у категорију комерцијалног дуга. Дакле, по логици Кијева он потпада под одлуку о реструктурирању која је наводно донета током преговора Министарства финансија Украјине са повериоцима које је предводио приватни фонд "Френклин Темплетон".

         Изјава Кијева о постизању успеха у реструктурирању је још једна лаж, али чак и да је такав споразум постигнут, он се ни у ком случају не може односити на дуг Украјине према Русији, јер се то односи на категорију неформалног дуга.

         Куповина еврообвезница од стране Москве је извршена на терет фонда националног благостања, то јест о трошку Министарства финансија Руске Федерације. Осим тога, куповина је била затворена, вредносне хартије нису купљене на отвореном тржишту.

         Свих 100% емисије нове серије еврообвезница одмах је купило Министарство финансија Русије. Некомерцијални карактер кредита произлази и из чињенице да су каматне стопе биле око два пута мање од оних које су биле на слободном тржишту крајем 2013. године.

         И шта о овом питању мисли Међународни монетарни фонд? На крају крајева, он је највиша инстанца, која треба да утврди статус овог дуга. А ту је тек много тога смешног и тужног у исто време.

         Изјаве неких званичника ММФ-а од прошле године и из прве половине ове године, не дозвољавају да се посумња у њихову професионалност: они су једногласно квалификовали кредит Русије Украјини као официјелни. Од средине лета, Фонд је престао да даје изјаве о статусу кредита. То је изузетно зачуђујуће, јер је управо у овом периоду тема украјинског дуга према Русији дошла у први план, због чињенице да је банкрот Украјине постао реално могућ.

         Ако је наведени дуг заиста суверен, онда ће неплаћање од стране Кијева до краја године значити потпуни дефолт (технички, дефолт је већ објављен почетком октобра због неплаћања 500 милиона долара приватним кредиторима).

         Дуготрајно ћутање Фонда довољно говори. Оно у ставри значи да Вашингтон заврће руке Кристин Лагард, захтевајући од ње изјаву, да је дуг од 3 милијарде комерцијални. Објављени су извештаји да се сенатор Крис Марфи, специјализован за тему украјинског дуга, сусрео иза затворених врата са мадам Лагард. Претпоставља се да је на састанку сенатор наговарао даму да донесе "исправну" одлуку о статусу дуга Кијева према Москви.

         Кристин Лагард се колико год може, бори са наметљивим малтретирањем политичких мушкараца из Капитола и Беле куће. Главни њен аргумент је да ће признавање овог дуга за комерцијални створити опасан преседан. Остале земље ће такође захтевати реструктурирање дугова, које су до сада због своје наивности сматрале "официјелним". Случај може доћи до тога да и оне почну да захтевају реструктурирање кредита Међународног монетарног фонда.

         Тако нешто се није догодило за свих 70 година постојања ММФ-а. И све ово може довести до потпуног колапса Фонда. Експерти су после "историјске одлуке" Фонда о кредиту Украјини извели рачуницу. Испоставило се  да је кредит Кијеву у релативном смислу (у односу на БДП и низ других макроекономских показатеља земаље кориснице) највећи у 70-огодишњој историји Фонда.

         Стиче се утисак да је Вашингтон ради сапасавања, њему потчињеног, кијевског режима спреман да жртвује чак и репутацију и финансијску позицију ММФ-а. А то постаје - веома озбиљно.

         Превео: Срђан Ђорђевић