Почиње епоха у којој ће људско тело бити подвргавано многим вештачким променама
ДА ЛИ ЈЕ ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА ВЕЋ НА ПУТУ КА - „КОЛЕКТИВНОМ САМОУБИСТВУ ”?
- Тешко је замислити непротивуречну будућност са свим овим теретом политичких, економских и културних противречности, које сада прождиру савремени свет
- Киборгизација људи, наводно у оквиру чистих технологија које отварају „прозор могућности ”, али не и правац кретања ка будућности, убрзава кретање човечанства низбрдо у канал и у нови почетак - али овај пут кроз апокалипсу за све и Армагедон за сваког
- Данас ни Русија и Руси, као ни Немци, Американци или Кинези, апсолутно немају фромирану визију будућности у којој би желели да живе и, што је најважније, у којој би могли живети
Пише: Алексеј АНПИЛОГОВ, председник Фонда за историјске студије „Темељ ”
МОДЕРНИ свет ће се и даље мењати, желели ми то или не.
Нама ће у суштини бити потребно све више енергије. Наше тело ће почети да се подвргава маси вештачких промена. Контрола ума и емоција ће ускоро достићи индустријски ниво шаманства пропагандне и слогана данашњице, а деградација моралних и идеолошких вредности друштва може довести до сценарија, у којем смрт две и по милијарде људи може постати само „колатерална штета ”.
Када сам затражио мишљење о мојој књизи „Свет на врхунцу ” од једног јако доброг човека старије генерације, чије мишљење је за мене изузетно важно, он ми је одговорио једном веома важном фразом: „Жалим, што сам пре 25 година одлучио да оставим све тако како јесте - једноставно желећи срећу за своју децу, јер сам их тиме осудио на много опаснију будућност ”.
Склон сам да поверујем овом човеку и његовој искреној оцени. Жестоко су се преварили сви они који су се надали да западни свет има чудесан рецепт за „нови дивни свет ” у којем за сваког човека постоје достојно место под сунцем, жељени посао, вера у сутрашњи дан и чак и минимално материјално благостање.
Свет се развијао, развија се и развијаће се по својим законима.
Категорички императив да треба радити тако да се према човечанству увек односимо као према циљу а не као средству - биће задатак који тек треба испунити. Јер, он није предодређен на физичком, биолошком или друштвеном нивоу.
И смрт, и живот, као и спасење или уништење, налазе се у нама самима. Не постоји херој или Бог који нас може спасити.
Овако или онако, бићемо принуђени или да се променимо – или да умремо. Можда не као врста, али као цивилизација – сигурно.
Јер, једноставно не могу да замислим неку непротивуречну будућност са свим овим теретом политичких, економских и културних противречности, које сада прождиру савремени свет.
Ми ћемо вероватније на том путу пре извршити колективно самоубиство (и, по свему судећи, већ га вршимо), него што ћемо кренути правим путем ка категоричком императиву.
Просто зато што пут иде узбрдо, а човечанство увек из неког разлога више преферира кривине и ћорсокаке у виду пријатних хоризонталних путеве, па чак и стрме низбрдице које воде до логичних и буквално предодређених катастрофа.
Технологије управљања умом и емоцијама, заједно са открићима у области хемије и физиологије, подржане масовном пропагандом и „испирањем мозгова ”, сигурно могу извајати човечанство по жељеном шаблону, наравно, док нас тај шаблон не гурне низ стрмину и не доведе до катастрофалних резултата.
А киборгизација људи или генетски инжењеринг, наводно у оквиру чистих технологија које отварају „прозор могућности ”, али не и правац кретања ка будућности, убрзава кретање човечанства низбрдо у канал и у нови почетак - али овај пут кроз апокалипсу за све и Армагедон за сваког.
И, на жалост, догађаји од прошле године су нас научили тужној истини: ми Руси нисмо изабрани или јединствени народ који је спреман за ту „олују будућности ”.
Данас ни Русија и Руси, као ни Немци, Американци или Кинези, апсолутно немају фромирану визију будућности у којој би желели да живе и, што је најважније, у којој би могли живети.
Превео: Срђан Ђорђевић
