Обама обећао да ће скинути ознаку тајности са података о прислушкивању

ПРВО ЈЕ НА САРАДЊУ СА СПЕЦИЈАЛНИМ СЛУЖБАМА САД ПРИСТАО MICROSOFT

• Обећавам да ћу одмах по повратку кући дати налог да се објаве неки материјали који се тичу прислушкивања у организацији Агенције за националну безбедност (прислушкивања телефонских разговора грађана) и да ће информације бити доступне јавности – рекао је Обама

         АМЕРИЧКИ председник Барак Хусеин Обама на заједничкој конференцији за новинаре са немачким канцеларом Ангелом Меркел обећао је да ће скинути ознаку тајности са поверљивих података везаних за недавни скандал чији су главни актери америчке специјалне службе, а тичу се прислушкивања телефонских и разговора и социјалних интернет-мрежа.

         „Обећавам да ћу одмах по повратку кући дати налог да се објаве неки материјали који се тичу прислушкивања у организацији Агенције за националну безбедност (прислушкивања телефонских разговора грађана) и да ће информације бити доступне јавности”, рекао је Обама.

         Он је истовремено истакао да је неопходно уравнотежити све податке да због њиховог објављивања података не би били угрожени интереси националне безбедности САД.

         „Крајње је важно да одржимо баланс између неопходности поштовања интереса безбедности и принципа демократије. У сваком случају, подржавамо дискусију која у јавности о овом питању траје”, истакао је Обама.

         Актуелна „афера праћења” реално се родила када је 2007. године почео са радом амерички супертајни програм под шифрованим називом PRISM.

         Прво је на такав начин сарадње са специјалним службама пристао Microsoft.

         Сарадник америчке консалтиншке компаније BoozAllen и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден изјаво је да је предао новинарима тајне податке. Он је своја дејства објаснио потребом за правдом и одбијањем да се меша у приватни живот.

         То што су америчке специјалне службе прислушкивале телефоне било је спорно још у време председниковања Џорџа Буша млађег. Он је 2008. године потписао закон који је у јавности изазвао велике спорове.

         Тај закон је америчким специјалним службама омогућио да без судске одлуке могу прислушкивати странце ван САД оцумњичене за шпијунажу или тероризам. Закон је чак предвиђао да америчке компаније имају имунитет од судског гоњења уколико тајно помажу америчким специјалним службама у прислушкивању и праћењу.