ХАЈДН: Још пре 11. септембра смо схватили да је са интернетом почела златна ера шпијунаже

ЕКСДИРЕКТОР NSA ГЕНЕРАЛ МАЈКЛ ХАЈДН ОЦЕНИО ДА СЕ ЉУДСКИ РОД ПРЕТВАРА У ИГРУ „ЈЕДИНИЦЕ И НУЛЕ“

• Заједно са Хајдном, у Вашингтону се пред новинарима појавио и Волфганг Ишингер, познати немачки дипломата, шеф Минхенског безбедносног форума и бивши амбасадор у САД, који је поменуо и Русију као једну од „заједничких брига“ које морају бити изнад „свађа у породици“

        ОБАВЕШТАЈНА заједница САД од самог почетка је схватила да је епоха интернета „златни век“ за електронску штијунажу.

        Бивши директор Централне обавештајне управе САД и Агенције за националну безбедност (NSA) генерал Мајкл Хајдн признао је ово на конференцији за новинаре.

        - Пратећи бурни развој телекомуникација схватали смо да се људски род претвара у форму и игру „јединице и нуле“, више него било када током свог постојања. Другим речима, схватили смо да се и људско знање претвара у форму која је доступна пресретању“„, истакао је Хајдн.

        Па наставио: „Да будемо потпуно отворени, још пре 11. септембра 2001. године проценили смо да ће наступити златни век за високотехнолошки обавештајни рад ако успемо да само упола искористимо могућности глобалне телекомуникационе револуције,“. И додао: „Управо је на томе, истине ради, NSA и почела да ради“.

        Брифинг за новинаре био је посвећен „стабилизовању трансатлантских односа након што је бивши сарадник америчких специјалних служби Едвард Сноуден раскринкао“ америчке шпијунске програме и открио да су Американци прислушкивали и своје западне савезнике, укључујући и телефонске разговоре канцелара СРН Ангеле Меркел.

        Заједно са Хајдном на конференцији је био и познати немачки дипломата, шеф Минхенске конференције за питања безбедности и бивши амбасадор Немачке у САД Волфганг Ишингер.

        Он је констатовао да су данашњи проблеми у немачко-америчким односима - „сложенији“ него, на пример, познати спор о претходном рату у Ираку. Тада се радило о политичким разликама, а сада о „губитку поверења“ и то на нивоу највиших руководилаца. Враћање поверења, указао је Ишингер, ићи ће веома тешко тим пре што је све било праћено „губљењем образа“.

        Хајдн се са овим сложио и признао да су за насталу ситуацију и њено исправљање одговорне САД.

        „Поштено говорећи, сада смо ми на потезу. То је наша кривица. Довели смо доброг пријатеља у веома тежак положај - и на личном и на политичком плану“ - рекао је он.

        Ишингер је посебно истакао да Вашингтон и Берлин имају много заједничких брига, међу које је сврстао и Русију.

        На молбу дописника ИТАР-ТАСС да прецизира шта је имао у виду, немачки дипломата је одговорио да његови сународници и дан данас добро памте хладни рат укључујући и онај између обавештајних служби.

        „Моји суграђани би требало да памте да је то далеко шири проблем, него што су „породичне свађе“ између Немачке и Сједињених Држава“ - рекао је Ишингер.

        Одговарајући на питање новинара - како су нискорангирани сарадници специјалних служби попут Едварда Сноудена и Бредлија Менинга имали доступ огромном броју тајних података и могли да их објаве - Хајдн је приметио да је случај Сноудена посебан јер је он у NSA радио као системски менаџер за размену података.

        Хајдн је оценио да је стари систем жестоких ограничења, са подељеним доступом службеним информацијама специјаних служби, који је постојао до 11. септембра 2011. године - био неефикасан. Више није могућ повратак на такав систем. Са друге стране, управо неопходност да се сам систем заштити од „унутрашњих претњи“ подразувемаће у перспективи „озбиљнија ограничења“ за америчку обавештајну службу од било којих међународних договора.

        Горан Шимпрага