Фетулах заједница држи десетак болница и најчитанији лист у Турској, а има и своју ТВ

ТУРСКИ ПРЕМИЈЕР ЕРДОГАН ЗА ДРЖАВНОГ НЕПРИЈАТЕЉА ПРОГЛАСИО ИСЛАМСКОГ ПРОПОВЕДНИКА ФЕТУЛАХА ГЈУЛЕНА (2)

Фетулах Гјулен

• Хизмет има у својој мрежи у Турској осам универзитета, укључујући и веома престижни Фатих који делује у Истанбулу. Постоји и низ универзитета ван Турске који се повезују са покретом: три у Америци, два у Албанији и по један у Босни, Румунији, Македонији, Црној Гори и на Кипру
• Гјулен је први имам који је након 11. септембра 2001. јавно осудио нападе и затим у Вашингтон Посту закупио читаву страницу на којој је поновио осуду и изнео тврдњу да је тероризам у супротности са исламом
• Гјуленисте карактерише залагање за модернизован, глобализован ислам, способан да се укључи у глобални развој
• Код њих постоји свест да се једино уз пуну отвореност за капитализам, и техонолошки напредак може парирати Западу и повратити свој утицај у глобалној заједници
• У складу са тим је и њихово залагање за међуверски дијалог, толеранцију и сарадњу између различитих верских заједница, па се Гјулен састајао и са папом, и са васељенским патријархом, и са водећим јеврејским рабинима

         Пише: Миша ЂУРКОВИЋ, Институт за европске студије

         ГЈУЛЕНОВ систем данас на различите начине обухвата велики број утицајних медија, укључујући и најчитанији турски лист Заман и енглеску верзију Tudej's Zaman.

         Средином осамдесетих кад је покрет већ нарастао, осетила се потреба да се нађе простор за јавно оглашавање и промовисање конзервативнијег система вредности. Идеја је била да се направи динамична, модерна и довољно објективна новина, која би промовисала толеранцију и која би се борила против алкохола и нагости који су почели да се шире у сфери адвертајзинга.

         Једна група бизнисмена блиских Хизмету уложила је новац и кренула са послом 1986. Сам Гјулен у томе није директно учествовао, али је више него симболички помагао тиме што је петком писао своју редовну колумну. Суштина је била да се систем вредности не намеће као директна пропаганда већ као став који ненападно провејава између иначе редовних, ажурних и доста објективно преношених вести.

         За колумнисте су позивани људи различитих погледа. Захваљујући томе Заман има више од 750 000 редовних претплатника и тираж који прелази два и по милиона продатих примерака.

         И Заман и енглеска верзија спадају у разна издања Феза медија групе која има и новинску агенцију, недељнике итд.

         Велики део новца стиже од претплатника, али такође и од оглашивача који се ту рекламирају због огромне публике коју Заман има. То му је омогућило и велики политички и друштвени утицај.

         Део мреже је и једна од водећих турских телевизија, Саманјолу (СТВ).

         Још 1989, Гјулен се састао са двадесетак бизнисмена из Истанбула охрабрујући их да покушају да направе телевизију која би била породично оријентисана и балансирана у свом извештавању о актуелним догађајима, избегавајући насиље и програме са експлицитно еротским садржајем.

         Припреме су трајале неколико година да би 13. јануара 1993. СТВ почела са радом. Првих пет година пројекат није био финансијски исплатив већ су локални пословни људи морали да га помажу. Међутим, у том периоду СТВ је јачала свој утицај и постепено ширила и публику. Крајем деведесетих је почела и да привлачи све већи део маркетиншког колача и од 2004. постала је потпуно самоодржива, доносећи све већи профит упркос својој некомерцијалној оријентацији.

         Телевизија је уз друге делове Хизмет система постепено изградила бројну публику која тражи такав програм па су наметнули нови систем вредности који оглашивачи морају да прате. И до данас СТВ се од осталих разликује претежно по породичној оријентацији својих програма. Нпр. имају најгледанију телевизијску емисију посвећену кувању.

         Чак је и ријалити программ, који је код нас симбол безумља и просташтва, на овој телевизији искоришћен за изанредну хуманитарну акцију. Након снажног земљотреса 1999. који је погодио околину Истамбула, та телевизија је покренула ријалити пограм који је пратио како једна богата породица помаже сиромашној да обнови кућу и свој пређашњи живот.

         Програм је назван „Има ли кога?” (Kimse Yok Mu?) по речима које је изговорила једна девојчица док су је вадили из рушевина. Као резултат емитовања, мноштво малих и великих донатора се јавило станици да да своје прилоге за помоћ жртвама земљотреса. Био је то почетни подстицај за формирање данас већ разгранате организације за помоћ која је име добила по поменутом ријалитију. Узима се да је 2004 година када је цео посао формализован и подигнут на озбиљан организациони ниво.

Реџеп Ердоган

         Као што се види, Хизмет је плански и стрпљиво освајао сегмент по сегметн друштвеног и институционалног простора ширећи своју мрежу и правећи систем изграђен на свом корпусу идеја и вредности, постајући не само један од највећих џемата у Турској, већ је систематски освајао институције система. Отуд се чини да нису далеко од истине његови критичари који га оптужују да има велики план комплетног овладавања свим најважнијим сегментима турског друштва, медијском сфером, али и политичким системом.

         Погледајмо још неке од тих успешних примера рада.

         У јуну 1994. Гјулен се састао са једном групом писаца и новинара предлажући да институционализују форум на коме би људи различитих оријентација могли да воде дијалоге и полемике о горућим питањима око којих су Турци били веома подељени. Тако је исте године настала Фондација за новинаре и писце која је покренула серију разговора на основу такозване Абант платформе.

         Гјулен је прихватио да током првих десет година буде почасни председник фондације. Фондација у оквиру свог деловања има и издавачку кућу која највеће приходе остварује од продаје Гјуленових књига. Објављују такође и музичке дискове, од којих су неки резултат хуманитарних пројеката, када се средства од продаје донирају у хуманитарне и социјалне сврхе.

         Крајем прошле деценије још увек нису имали свој простор већ су га изнајмљивали. Фондација по правилу делује непрофитно и са губитком, али има велики друштвени утицај јер окупља интелектуалну елиту и даје покрету интелектуалне и духовне смернице за рад. Такође му даје друштвени легитимитет инсистирањем на дијалогу и на отворености за различите визије и ставове.

         Осим основног и средњег, у фокусу је такође и високо образовање. На универзитетима се ипак ствара, селектује и усмерава елита једног друштва.

         Хизмет има у својој мрежи у Турској осам универзитета, укључујући и веома престижни Фатих који делује у Истанбулу. Постоји и низ универзитета ван Турске који се повезују са покретом: три у Америци, два у Албанији и по један у Босни, Румунији, Македонији, Црној Гори и на Кипру.

         Фатих је настао када су 1994. две групе бизнисмена повезаних са Гјуленом уложиле средства у фондацију која је званично добила дозволу за отварање универзитета. Један од њих је донирао земљиште које је тада вредело 5 а данас се процењује на чак 100 милиона долара.

         И све остале потребе су задовољене прикупљањем новца од људи углавном блиских Гјуленовом покрету. Он се не бави универзитетом на дневној основи, али га по правилу консултују код доношења стратешких одлука.

         Процењује се да је око половине студената универзитета повезано и на друге начине са Фетулах заједницом или су симпатизери.

         На универзитету су предавања на турском и енглеском језику. Студира највећи број странаца у Турској (из преко 100 земаља). Фатих се одликује и већим бројем студенткиња него што је уобичајено на турским универзитетима. Ово је повезано са чињеницом да се одредбе закона о забрани употребе алкохола стриктно спроводе у  кампусима тако да родитељи женске деце преферирају њихово студирање баш на овом универзитету.

Протест против Ердогана

         Хизмет је основао и покренуо такође и десетак великих болница у Турској као што су Сема у истанбулу и Бахар у Бурси. Настале су на основу успешно испробаног модела примењеног на образовни систем.

         Сему је покренуло пет пословних људи који су се саветовали са Фетулахом, а затим уложили свој новац, а и данас су присутни у саветодавном борду. Оно што карактерише ове болнице је могућност да се добију медицинске услуге које државни фондови не покривају. Постоји занимљив неформални механизам који спаја сиромашне пацијенте и често анонимне донаторе који покривају потребну разлику.

         Око 80% запослених у болници су доктори и особље које припада Гјуленовој заједници. Врло је занимљива и њихова пракса да посебно помажу заштиту здравља учитеља који раде у Гјуленовим школама. Сматра се да је посао учитеља и наставника важан и захтеван а недовољно плаћен па Сема за њих има посебне тарифе лечења које и до 80% оборе цену потребне услуге.

         Ова пракса говори како се посебни системи умрежавају и како долази до трансфера средстава и услуга као и до јачања међусобних веза и лојалности између чланова Хизмета.

         И пример клинике у Бурси говори о томе. Она је почела са радом 1998. тако што се уселила у зграду у којој је већ радила Гјулен школа. Како се болница етаблирала и проширила, школа се иселила да би омогућила клиници да преузме свих осам спратова зграде, а они су нашли нове просторије.

         Обе клинике практикују да повремено шаљу своје докторе у сиромашнија места на југоистоку земље како би бесплатно обављали прегледе пацијената и затим организовали операције за оне којима то буде потребно. Ове болнице истичу да у свом раду обнављају изворну докторску етику бриге за своје пацијенте која је водећи мотив за разлику од других приватних клиника где је профит изнад свега.

         Доктори из ових клиника одвајају приближно трећину годишњих прихода за потребе стипендирања средњошколаца или студената. Многи од њих су такву помоћ и сами примали док су студирали и сматрају да је нормално да наставе и прошире постављени систем.

         Управо овај последњи систем рада читавог покрета сматра се аутентичним и контроверзним доприносом Гјулена методици друштвене организације и репродукције друштвених покрета.

         Образовање је у центру Гјуленових интересовања. С једне стране он то сматра важним циљем унапређења сваке особе и важним инструментом за извлачење из сиромаштва и сваковрсне самоограничености човека. С друге стране, образовање је за покрет кључни механизам ширења утицаја, регрутације нових припадника, умрежавања, па и јачања друштвене и политичке моћи.

         Хизмет је тако направио сада већ веома разгранат систем студентских домова и станова у којима живе студенти спонзорисани и надгледани од стране припадника покрета.

         Ову праксу је покренуо сам Фетулах још седамдесетих година тако што је изнајмљивао станове или читаве спратове зграда за студенте које је сам надгледао и са којима је радио. Данас је то пракса која се раширила по свим већим градовима Турске, али и у другим земљама.

         Локални бизнисмени, припадници покрета издвајају средства за финансирање рада оваквих домова или просто плаћају кирију за станове. У једном стану на пример живи петоро студената од којих је један старији нека врста вође који је задужен за ред и за праћење напретка осталих на свим пољима. Он одржава везу са локалним круговима, стара се о финансирању и даје извештаје о развоју осталих станара. То је кључ изванредно поузданог праћења и селекције будућих чланова којима се даље помаже да нађу посао, да уђу у државне институције итд.

         Ова пракса је међутим постала предмет контровези и критика Гјуленових противника. Они сматрају да су средњошколци и студенти који долазе пре свега из сиромашних руралних крајева жртве овог перфидног система који им даје могућност да студирају, али их истовремено везује за себе мрежама из којих се никад више неће моћи избавити. Они тврде да се веома млади људи уцењују и пропагандно обрађују да постану део Хизмета. Често је први корак у том правцу учешће на курсевима за припрему полагања пријемних испита на факултете.

         Наставници из Гјуленове мреже сваке године организују такве курсеве помажући средњошколцима да се што боље припреме за пријемне испите. Сада су то већ изграђени системи који се регуларно плаћају, али за сиромашнију децу и ту постоје попусти. По правилу, 75-80% деце која прођу ове курсеве постиже добре резултате и уписује се на факултет.

         Многи од будућих чланова Хизмета свој први сусрет са организацијом имали су преко ових курсева или преко живота у домовима и становима Фетулахове мреже.

         Постоји и посебан систем добротворних институција и фондација које је покрет организовао. Најпознатија је већ помињана фондација Kimse Jok Mу? или Има ли кога? Она се од остатка мреже издваја својом централизацијом и хијерархијским системом организације. Имали су бројне акције и широм света донирајући значајне суме новца.

         Крајем прошле деценије започет је пројекат обнове читавог града у Дарфуру тежак око 50 милиона долара. Током 2007. сакупљена је и подељена храна за два милиона људи у једанаест различитих држава. Фондација је изградила и десетине школа, обезбеђује додатне часове за преко 20 000 ученика и студената које образују њени волонтери и коначно обезбеђује здравствене прегледе за људе у руралним подручјима који немају довољно развијену мрежу здравствених центара.

         На крају овог кратког представљања формалних огранака мреже, поменимо и ТУСКОН – Турску конфедерацију бизнисмена и индустријалаца.

         Ова организација је покренута 2005. и окупља преко 100 000 пословних људи из Турске. Има представништва у Вашингтону, Москви, Бриселу и Пекингу. Позната је по својим вишедневним скуповима који се називају Трговински мостови између Турске и света где се скупи по више хиљада привредника. Само на једном од таквих мостова потписани су уговори вредни преко 4 милијарде долара.

         ТУСКОН је почео да се интересује и за Србију па су његови чланови покренули организацију која се назива СИТА – Српска међународна трговинска асоцијација, која би требало да споји српске и турске привреднике и да отвори улаз турском капиталу у Србију.

         Најважнија појединачна компанија повезана за Хизметом је свакако Кајнак холдинг који постоји од 1983. Данас укључује петнаест компанија које се између осталог баве грађевином, некретнинама, информационим технологијама и производњом хране. У оквиру групе делује и Кајнак паблишинг који носи 28 издавачких брендова.

         Оно што је Гјуленов покрет учинило занимљивим посебно за западну заједницу јесте начин на који он представља и излаже ислам.

         Он је први имам који је након Једанаестог септембра јавно осудио нападе и затим у Вашингтон Посту закупио читаву страницу на којој је поновио осуду и изнео тврдњу да је тероризам у супротности са исламом. Ово је посебно значајно постало после 2000. када су САД ушле у рат са тероризмом.

         Доминантне струје у муслиманском свету као што је познато дуго су се залагале за изолацију и затварање од штетних утицаја који долазе са Запада. Мало њих је било спремно да уђе у реформе које би водиле ка модернизацији исламских друштава.

         После деколонизације овим традиционалистичким струјама по правилу су се супротстављали разни облици ауторитарних система који су се залагали за изградњу социјалистичких друштава. Отуд је појава Гјуленовог покрета део једне сасвим нове парадигме.

         Карактерише их залагање за модернизован, глобализован ислам, способан да се укључи у глобални развој. Насупрот струјама које се залажу за отпор читавом западном систему вредности и уређењу, гјуленисти су прихватили капитализам као економски систем и у великој мери подржавају слободно предузетништво и богаћење појединаца и друштва уз друштвену одговорност и налог бриге за оне који су у лошијој ситуацији.

         Постоји свест да се једино уз пуну отвореност за капитализам, и техонолошки напредак може парирати Западу и повратити свој утицај у глобалној заједници.

         У складу са тим је и залагање за међуверски дијалог, толеранцију и сарадњу између различитих верских заједница. Гјулен се састајао и са папом, са васељенским патријархом, са водећим јеврејским рабинима и разним другим верским лидерима у свету.

         У сваком случају евидентно је да је политички успон Ердоганове АКП повезан са растом и ширењем Фетулахове мреже, као и да оба ова субјекта промовишу исти систем вредности.

         Истраживачи који познају западну теоријску и идеолошку традицију покушавају да нађу паралеле на широком спектру од идеја хришћанске демократије, преко неких сегмената конзервативне револуције до савременијег деловања Опус Деи-а због (пре)наглашеног афирмисања капитализма богаћења, банкарства и корпоративног деловања.

         Гјуленово учење и пракса Хизмета су својеврсни спој традиционализма, друштвеног конзервативизма, тржишне привреде и посвећености изучавању и напретку модерне технике и науке.

         Посебно овај последњи сегмент и повремено уочљива фасцинација значајем техонолошког напретка чине да их многи доживљавају као исламски пандан конзервативним револуционарима.

         С друге стране оно што их повезује са исламским традиционализмом јесте залагање за обнову вредносног система, односно рад (уз подршку АКП) на обнови јавног морала и посвећености друштвеној солидарности и националним интересима. Све ове вредности подижу се у опреци са хедонизмом и егоизмом који се повезује са претераним утицајем западних модела.

         Укратко, индивидуализам је прихватљив као мотор предузетништва, али не у егоистичкој форми. Слично учењу Маритеновог персонализма, појединац има смисао као део заједнице према којој има и одговорност и обавезе.

         (следи наставак)