Ево зашто цео свет треба да зазире од чувеног њујоршког професора Какуа и од какуизма

А ОН САМО НИЗ ДЛАКУ: УВЕРАВА ДА ЉУДИМА УСКОРО НЕЋЕ БИТИ ПОТРЕБНА НИКАКВА ТЕМЕЉНА ЗНАЊА

Митио Каку

• Јапанац-Американац, који је теоријски физичар и радо виђен широм света, тврди да  се учење ускоро „неће ослањати на памћење“ јер ће се компјутери и гугл-наочаре трансформисати у минијатурна сочива, па ће ђаци и студенти моћи на испитима без напора да нађу одговоре на питања на интернету. Биће довољно само да трепну – и појавиће се потребна информација
• Какуизам је ипак мизантропско учење. Трик. Прво, да би се „натрептала“ потребна информација треба бар знати да та информација постоји. Не могу се „натрептати потребни подаци“ о Јерониму Бошу, о Cheliodonium maius, о снази воље и снази струје, ако се не зна да ти појмови уопште постоје. Нико не може просудити да ли су му потребне информације које су му непознате, а следбеници какуизма скривају ову елементарну истину
• У идеалном свету Какуа и оних који стоје иза њега, треба да постоје – два образовања (заправо, у напредним земљама њих већ и има два). Једно је истинско, систематично, са памћењем мноштва „непотребних чињеница“, за елитне и способне. И што је индикативно, са забраном коришћења компјутера. А друго „споредно“ – за све остале. У том другом „образовању“ биће могуће све – да се задаци решавају на ајпедима, да се теме пишу по шаблонима, да се за диктате користе аутоматске контроле правописа, а да се при том о њему ништа не зна
• А ако на испиту затреба одговор на питање када је живео Суворов – одговор може и да се „натрепће“. Мада и неће. Зашто би обичан човек будућности ишта знао о Суворову? Питање ће бити „упоредите погодности интерфејса последњих Андроида и МекОС-а“. То је неоспорно слатки сан и највише задовољство сваког послодавца - да има такве раднике/потрошаче чији је видокруг ограничен

         Пише: Виктор МАРАХОВСКИ, главни уредник портала nalin.ru

         ПРОФЕСОР Митио Каку из Њујорка изјављује: у догледној будућности „учење се неће ослањати на памћење, компјутери и гугл-наочаре трансформисаће се у минијатурна сочива, а ђаци и студенти моћи ће на испитима без напора да траже одговоре на питања на интернету. Биће довољно само да се трепне – и појавиће се потребна информација. С друге стране неће бити потребно да се мозак оптерећује сувишним знањима, чији се велики део, како се то у пракси показује, касније не користи. Ослобођене умне резерве оријентисаће се на развијање способности за размишљање, анализирање, аргументовање и добијање тачних решења“.

         Размотримо зашто Какуа треба пажљиво слушати и како његова машта нама непосредно прети.

         Две речи о статусу Какуа. Он није било ко, он је познат по томе што афирмише науку. Физичар теоретичар, Митио Каку – аутор је мноштва књига о будућности. Он је импозантан декор сваке журке „са статусом“ са обе стране океана и носилац титуле једног од „најпаметнијих људи Њујорка“...

         Генерално гледано, Каку је по гламуру отприлике једнак Бернару Анри-Левију и исто толико смртоносан, али у својој области.

         А сада о томе зашто је какуизам – мизантропско учење.

         Ево у чему је сав трик. Прво, да би се „натрептала“ потребна информација треба бар знати да та информација постоји. Не могу се „натрептати потребни подаци“ о Јерониму Бошу, о Cheliodonium maius, о снази воље и снази струје, ако се не зна да ти појмови уопште постоје.

         Не може неко просудити да ли су му потребне информације које су му непознате.

         Следбеници какуизма скривају ову елементарну истину. Они се понашају као да је постојање могућности за приступ чињеницама – исто, или чак боље него знати те чињенице и разумети њихово значење.

         И ту је легло подлости коју у себи носe какуизам и његови адепти по читавој Земљи.

         Апсолутно се не може претпоставити да ти умни људи озбиљно мисле да је без окоснице системског знања о свету могуће „размишљати, аргументовати и добијати тачна решења“.

         Дакле, кад они говоре о „размишљати и добијати тачна решења“ – они имају нешто сасвим друго у виду.

         Шта конкретно? На то даље у интервјуу одговара сам Каку:

         „Вештачки интелект није у стању да у потпуности замени човека. Рецимо, роботи не могу да замене брокере на берзама за које није главни интелект него интуиција. Опстаће баштовани, грађевинари, физички радници, они чији је посао повезан са покретом, односно не претпоставља се аутоматска реализација функције него мењање у различитим фазама. Чиме год да се човек бави, у свему мора да има стваралачки приступ, да живо замишља, да има способност да се брзо оријентише у околностима које се мењају и да има добро развијену интуицију“.

         Преводим са удворичког на нормални језик: какуизам намерава да  свест „обичног човека“ сведе на уређај који опслужује уређаје, а при том се ови други сматрају као небом дати.

         Пре свега, човек-уређај мора да уме да се мења, односно, да се прилагођава техничком формату који му је дат у том моменту. И да се прилагођава актуелним уређајима. Пожељно је да то чини спремно и са ентузијазмом, са „интуицијом и стваралачким приступом“.

         Тако ће стручњаци произвести ајфон број тридесет – и човек ће морати брзо и интуитивно да научи да њиме рукује.

         Стручњаци ће повећати порезе и смањити пензије – и човек ће морати брзо и интуитивно да научи да штеди (не шалим се, таквих руковалаца има много на Западу, и код нас их већ има).

         Уместо увођења система централног грејања стручњаци ће пребацити кориснике са индивидуалних котларница на индивидуалне турбине/сунчане батерије – и човеку ће бити од користи да зна како он силно и стваралачки спасава екологију тумарајући по својој башти са „органским производима“.

         Ево шта је овде најбесмисленије. Какуисти су убеђени да корист или сувишност знања одређују тржиште и технологије, односно – они исти стручњаци који управљају и једним и другим.

         Значи, то је ствар стручњака – да суде која знања су „потребна“ и „од користи“ нама и нашој деци, а која нису, и да ће они – квалификовани пројектанти будућности човечанства, одлучивати шта је нама корисно да знамо, а шта сувишно.

         А обичан човек будућности мора не само да „конзумира оно што дају“, него и да одређује сопствени квалитет способности за прилагођавање.

         Таквог обичног човека они ће заволети. Економичног, програмираних амбиција којима се управља споља.

         Све ово наводи нас на једноставан закључак.

         У њиховом идеалном свету треба да постоје – два образовања (заправо, у напредним земљама њих већ и има два). Једно је истинско, систематично, са памћењем мноштва „непотребних чињеница“, за елитне и способне. И што је индикативно, са забраном коришћења компјутера.

         А друго „споредно“ – за све остале. У том „образовању“ биће могуће све – да се задаци решавају на ајпедима, да се теме пишу по шаблонима, да се за диктате користе аутоматске контроле правописа, а да се при том о њему ништа не зна.А ако на испиту затреба одговор на питање када је живео Суворов – одговор може и да се „натрепће“.

         Мада и неће. Зашто би обичан човек ишта знао о Суворову? Питање ће бити „упоредите погодности интерфејса последњих Андроида и МекОС-а“.

         … То је неоспорно слатки сан и највише задовољство сваког власника – да има такве раднике/потрошаче чији је видокруг ограничен предложеним „супермаркетом могућности“. Такве, који брину само о томе како боље од других даодговарају параметрима које им је поставио власник и гордо маштају о ајфону скупљем одоног који већ имају, и не желе да знају да су негде, некада у сенату седели људи који су радили поред производне траке, да су ткачи руководили министарствима финансија и да је још пре тога постојало такво уређење као што је феудализам.

         Шта ће им такве паралеле?

         … Поштовани читаоци, мислите ли да је ово далеко и да није о нама?

         Наравно, не мислите.

         Тај Каку редовно је декор не само америчких и европских, него и наших елитних журки. По позиву чиновника држи говоре. Промовише идеје са највиших трибина.

         Стога, када из уста неког из реда државних службеника чујете о „васпитању квалификованих потрошача“ или о „совјетској школи која је пунила главе деце огромном количином знања и непотребног отпада“ –  то не говори он у своје име.

         То он цитира Какуа.

         Зато је за нас важно да знамо о опасности какуизма, можда чак и важније него за његове земљаке. Код нас га слушају они који на крају и одлучују.

         Превела

         Ксенија Трајковић