Чак 85 одсто Британаца одобрава хапшење родитеља предебеле деце

У ГРОФОВИЈИ НОРФОЛК БИЛИ УХАПШЕНИ (ПА ПУШТЕНИ) РОДИТЕЉИ 11-ГОДИШЊАКА СА 95 КИЛОГРАМА

• Дечакови мајка и отац – којима прети губитак родитељских права – узалуд указивали да су и сами „пунији” и доказивали да је то у њиховој породици „генетски”
• Локална полиција своје држање објаснила овако: „Ми се у сличне ситуације ретко мешамо. На родитеље утичемо само онда када претходни покушаји да се дете заштити од претераног дебљања нису дали потребан резултат”
• Сваки трећи Американац рођен после 2000-те године – уколико нација не промени однос према храни – имаће проблем са дијабетесом до краја живота

         У ВЕЛИКОЈ  Британији се на (не)очекиван начин отворило питање: имају ли полиција и државни органи право да одузму дете родитељима зато што је – предебело.

         Цело „питање” је попримило и форму скандала након што су у грофовији Норфолк били ухапшени родитељи 11-годишњака који је у тренуцима када се то догодило већ имао 95 килограма.

         Британска јавност се поделила у два табора, а оба су имала и аргументе и контрааргументе.

         Све је почело од тога што је локална полиција почела да добија „упозоравајуће сигнале” од лекара који су бринули о здрављу дечака. Ти сигнали су укључивали и указивање да родитељи са њим сурово поступају и да су забринути за његово здравље.

         Дечакови родитељи су убрзо били ослобођени уз кауцију, али на првој следећој „кривини„ могу бити лишени родитељских права.

         Отац и мајка су тврдили и тврде да је дебљина у њиховој породици „генетска предиспозиција” јер су обоје, најблаже речено пуначки.

         „Плаши ме и сама помисао да нам могу одузети нашег дечака. Ја сам ништа без своје деце. Ево погледајте: и муж и ја смо пунији. То је код нас наследно” – цитира лист The Independent дечакову мајку.

         Њу, за разлику од лекара, нимало не плаши тежина њеног детета. Она сматра да он „није дебео, већ само малкице пунији”.

         „Ма није његова тежина неки велики проблем. Он игра компјутерске игре које имитирају тенис и трке – да би остао у форми и на строгој је дијети” – додала је мајка.

         Нагласила је да је дечак одувек био „крупнији” и да цела породица има проблем са тежином, са којом не може да изађе на крај.

         Дечаков отац је свему придодао: „Ја понекад једем ћевапе. Омиљена храна нашег дечака су броколи, али он из неког разлога никако да смрша”.

         Локална полиција је своје држање објаснила овако:

         „Ми се у сличне ситуације ретко мешамо. На родитеље утичемо само онда када претходни покушаји да се дете заштити од претераног дебљања нису дали потребан резултат”.

         У Великој Британији је поводом случаја из Норфолка већ направљена анкета са једним јединим питањем: треба ли на одговорност, укључујући и хапшење – позивати родитеље чија деца су предебела?

         Огромна већина анкетираних (85 одсто) одговорило је да – треба!

         Поводом скандала, а и анкете, огласили су се противници таквог односа према родитељима. Њихове тврдње своде се на следеће: „То је веома сурова мера. Боље је са таквим родитељима разговарати и поучити их шта треба да раде. Не вреди у таквим случајевима хапсити родитеље. То је најчешће наследно. По правилу, дебели родитељи имају дебелу децу”.

         Проблем дечије дебљине не мучи само Велику Британију, него и Сједињене Државе.Према званичним подацима, у САД су се током пет последњих година десетине деце нашле под „сталним надзором лекара”. Нека од њих су била тежа и од 100 килограма.

         Претерана тежина мучи и гувернера америчке државе Њу Џерски Криса Кристија који ће највероватније бити један од кандидата на председничким изборима 2016. године.

         Кристи је због вишка килограма чак био на специјалној операцији („подвезивање желуца”) , што му је помогло да се ослободи 40 килограма.

         Проблемом дечије дебљине позабавила се и Мишел Обама. Под њеним покровитељством разрађен је специјални програм усмерен на исхрану деце у школама.  Тај програм је назван Healthy, Hunger-Free Kids Act, а њиме је правилна школска исхрана проглашена приоритетом државне политике.

         У овај програм је уграђена препорука водећих америчких лекара да и деца и одрасли мање користе шећер, со и масти. Та препорука садржи и упозорење:  да ће сваки трећи Американац рођен после 2000-те године – уколико нација не промени однос према храни – имати проблем са дијабетесом до краја живота.