Бајден као Путинов агент: У Кијеву предложио формирање Сједињених Украјинских Држава

А ЗА УКРАЈИНСКИ ДРЖАВНИ ВРХ ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВА ОРИЈЕНТАЦИЈА НА АМЕРИЧКИ МОДЕЛ

Џо Бајден у Врховној Ради Украјине

• Потпредседник САД у Врховној Ради Украјине рекао: „Важно је да се креирају аутономне, независне државе, које решавају своје проблеме, које уређују свој образовни систем, своју владу у оквиру јединственог устава... Уставне реформе, које подразумевају реформу правосуђа и децентрализацију, чији је циљ - примена најбоље европске праксе, нису одбацивање демократских принципа, нису подривање суверенитета“
• У случају формирања „Сједињених Уукрајинских Држава“ биће трансформисан и изборни систем по америчком моделу - са бирачима, пропорционалним квотама, и тако даље. А то ће бити катастрофа за западноукрајински монопол на власт - у источним густонасељеним подручјима бирача ће бити више, него у слабонасељеним западним подручјима. И тада ће - председник увек бити „источни“
• Једном речју, Порошенко и компанија су се нашли у изузетно тешкој ситуацији: извршити вољу прекоокеанског газде је и, неопходно и, у исто време, немогуће. Зато што би то могло довести до краха

Пише: Григориј ИГНАТОВ

        ПРОЧИТАЈТЕ поново последње редове велике комедије „Ревизор“ са описом „неме сцене“.

        У њој су сви замрзнути у гротескним позама, шокирани неочекиваним вестима. Управо такву сцену је амерички „Ревизор“ Џо Бајден изазвао у украјинском политикуму својим речима о федералној будућности Украјине.

        За почетак се мора објаснити да украјинска врхушка сваку реч америчког потпредседника вреднује чак и више него што се вреднују речи папског нунција у провинцијском католичком манастиру.

        С друге стране, Бајден добро зна шта да треба да каже и у својим говорима не баца речи низ ветар. И тако, у условима таквог страхопоштовања, он изјављује:

       „Важно је да се креирају аутономне, независне државе, које решавају своје проблеме, које уређују свој образовни систем, своју владу у оквиру јединственог устава... Уставне реформе, које подразумевају реформу правосуђа и децентрализацију, чији је циљ - примена најбоље европске праксе, нису одбацивање демократских принципа, нису подривање суверенитета“.

        Када Американац директним текстом, недвосмислено, без измишљања нових термина, позива актуелну унитарну Украјину да постане „Сједињене Украјинске Државе“ - то је крст на сваку политику и реторику Кијева о „јединственој Украјини“, „борби против сепаратизма“ и тако даље.

        Како их је зезнуо, нитков, зар не? Помињући притом Грађански рат у САД - наговестио је да се и овде, у благословеној земљи „АТО“ (кијевски скраћени назив за „антитерористичку операцију“ против „донбаских побуњеника“ - прим. прев.), дешава нешто слично америчким догађајима. Није у „терористима“, каже, већ у погрешном државном устројству корен свих украјинских проблема.

        Уосталом, да скренемо мало са теме. Амерички грађански рат је био најкрвавији у историји те земље (чак и у оба светска рата било је мање губитака). Стране су се бориле великом жестином, северњаци и јужњаци су имали сувише велике разлике у менталитету, погледу на свет, на будућност земље. Али се рат завршио - и Вашингтон је имао довољно разума да не казни бивше непријатеље.

        Генерал Ли, вођа војске Конфедерације, после рата није седео у затвору, већ је постао декан локалног колеџа. Сам председник Конфедеративних Америчких Држава Џеферсон Дејвис провео је свега две године у затвору, а затим је помилован.

        Шта тек рећи за обичне „сепаратисте“ - њих нико није подсећао на зло, нико им није ограничавао права. Зато земља је успела да брзо превлада своје међусобне несугласице.

        Наводећи пример америчког Грађанског рата који је био катализатор стварања америчког цивилног друштва, Бајден је готово сигурно имао у виду и неопходност великодушности према бившим непријатељима. Али, сала украјинског парламента седела је скамењених фаца и није журила да аплаудира - за разлику од оних делова говора, у којима је потпредседник САД говорио о америчкој финансијској подршци и када је осуђивао Русију.

        Оријентација на амерички федерални модел за Кијев је неприхватљива. Чак и људима, неупућеним у политичке науке, позната је разноврсност политичких и идеолошких преференција у Сједињеним Америчким Државама, које нису - „подривање суверенитета“.

        Нико у Бостону неће ухапсити тексашког возача камиона зато што је у „сељачком стилу“ украшен заставама Новоросије... овај, Конфедерације. Ниједном америчком политичару на памет не пада да дели грађане на „разреде“ по регионалној основи. А да, - у делу Сједињених Држава равноправно са енглеским слободно се користи шпански, и суверенитет им још увек није пропао.

        Најважније, међутим, нису ова питања, већ буџетни модел. Новац држава углавном остаје у државама. Свака држава има свој сопствени модел опорезивања, своју полицију, свој парламент, своје законе.

        Фактички, states у буквалном преводу и значи „државе“. Да, интегрисане у јединствени систем координације, али - са свим државним атрибутима. И још да додамо: Други амандман у Уставу САД гарантује право грађанима да употребе оружје за заштиту против тираније - укључујући и против тираније федералног центра који крши права њихових држава.

        То јест, макар и на папиру, али свака америчка држава има право да оружјем брани свој суверенитет, који се у овом случају схвата, не толико као „независност“ већ као право да самостално уређују свој живот по сопственом схватању.

        Све ово је, као што видимо, далеко од украјинске реалности. Пре свега, Кијев је категорички против финансијске независности региона. Ако новац буде остајао „на терену“, нестаће инструмента за економски притисак на тврдоглаве области. Да не говоримо о томе да ће се испразнити јасле киевске елите која је главни расипник буџета.

        Даље, руши се сама идеја Украјине као државе, коју су измислили различити шумски националисти по обрасцима ауторитарних режима 30-их година. Уместо патетичног „јединства“ формираће се прагматична кооперација региона.

        Ниједан од украјинских региона више неће морати по декрету Кијева да се правда „колико воли отаџбину“. А на инсистирање на овоме питању - једноставно неће дати глас. Ни новац.

        У случају формирања „Сједињених Уукрајинских Држава“ биће трансформисан и изборни систем по америчком моделу - са бирачима, пропорционалним квотама, и тако даље. А то ће бити катастрофа за западноукрајински монопол на власт - у источним густонасељеним подручјима бирача ће бити више, него у слабонасељеним западним подручјима. И тада ће - председник увек бити „источни“.

        Једном речју, Порошенко и компанија су се нашли у изузетно тешкој ситуацији: извршити вољу прекоокеанског газде је и, неопходно и, у исто време, немогуће.

        Зато што би то могло довести до краха читаве украјинске државности у њеној бандеровској верзији.

        Превео: Срђан Ђорђевић