Американцима је – да би парирали Русији – на Блиском Истоку потребна макар и мала победа

САД ГЛУМЕ ДА СЕ БОРЕ ПРОТИВ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ, А ТУРСКА, КАТАР И С. АРАБИЈА ЈОЈ - ПОМАЖУ  

• Појава велике количине противавионских ракетних система код противника Башара Асад је мало вероватна с обзиром на чињеницу да у Сирији не дејствује само руска авијација, већ и авиони коалиције на челу са САД. Међутим, модерни противтенковски системи у Сирију ће ући у великој количини. Ријад је одлучио да пошаље Џебхат ан-Нусра 500 комплета противтенковских ракетних система
• Москва је 2015. године по први пут претекла Саудијце по количини извезене нафте на кинеско тржиште. А дугорочне тенденције у развоју руско-кинеских односа - уз очигледно слабљење америчке позиције на Блиском Истоку - појачавају конфронтацију Вашингтона са Москвом и Пекингом

         Пише: Јевгениј САТАНОВСКИ, председник Института за Блиски Исток

         ПОЧЕТАК напада руских Ваздушно-космичких на положаје милитаната у Сирији је активизирао и оне који се милитантима истински супротстављају, и оне који се претварају да учествују у овој борби, а и оне који милитанте подржавају и усмеравају, претварајући се да се против њих боре.

         То јест: Иран, званични Багдад и Дамаск, шиитску милицију Либана и Ирака, као и Друзе, хришћане и Курде у првом случају, Сједињене Државе - у другом, а Саудијску Арабију, Катар и Турску - у трећем.

         Свако од њих има своје разлоге.

         Арапске монархије воде рат на више фронтова, Турској су се примакли парламентарни избори, а САД покушавају да покажу резултате у борби против терориста, како се пред светом не би нашле у још глупљем положају него што су сада.

         Арапске монархије су потврдиле да неће гледати са стране уништавање савезника међу опозиционим групама, већ да ће почети да појачавају њихово материјално-техничко снабдевање, укључујући и противавионске ракетне системе и системе за борбу против руске авијације.

         Ријад и Абу Даби нису вољни да организују унутарсиријске преговоре док је на власти Башар Асад и док му Русија помаже.

         Проблем представља и савез Ирана и Русије, што Саудијска Арабија и УАЕ виде као претњу својој националној безбедности, с обзиром на слабе војне потенцијале саудијске и емиратске војске.

         Ријад је свестан да га и САД и Русија третирају као деструктивну силу коју треба игнорисати у решавању регионалних проблема. То се манифестовало и у ситуацији са иранским нуклеарним програмом, и у Сирији, чак ни у Јемену САД нису указале арабљанској коалицији никакву заначајну подршку. Поставља се зато питање реалности амбиције Судијаца и УАЕ да повећају свој утицај у Сирији.

         Појава велике количине противавионских ракетних система код противника Башара Асад је мало вероватна с обзиром на чињеницу да у Сирији не дејствује само руска авијација, већ и авиони коалиције на челу са САД. Међутим, модерни противтенковски системи у Сирију ће ући у великој количини. Ријад је одлучио да пошаље Џебхат ан-Нусра 500 комплета противтенковских ракетних система.

         Што се тиче САД, америчка транспортна авијација је 12. септембра пребацила 50 тона лаког наоружања и муниције „умереној опозицији”, отварајући тиме нову фазу њихових акција у Сирији.

         Приближава се велика офанзива на „престоницу” Исламске државе - град Раку. Њен пад значиће почетак краја финансирања ИД и организовање тампон-зоне под контролом Курда, која ће спречити снабдевање исламиста преко Турске.

         Јордан у том процесу може да игра само споредну улогу.

         Што се тиче саудијског финансирања субверзивних операција у Сирији и њеној околини, оно је лимитирано ценама нафте. Саудијски буџет је већ напрегнут. Социјални програми, рат у Јемену, дампиншке цене нафте коју Ријад извози у Азију уз неповољну конјунктуру – све то озбиљно угрожава девизне резерве те земље.

         А САД, за разлику од Авганистана 80-их, неће помагати Ријаду. Њихова стратегија у региону се све мање ослања на Саудијску Арабију.

         То је најевидентније по америчкој стратегији у Ираку, где САД припремају офанзиву ирачке војске на град Рамади.

         Вашингтону је посебно важан пропагандни аспект.

         Америци је неопходна победничка, па макар и мала, операција, како би нивелисала очигледну победу Русије и Ирана у Сирији.

         Осим у Јемену, Ираку и Сирији, Доха и Ријад су активни још у Либији и Египту (Саудијци подржавају Каиро, а Катар - милитанте на Синају који ратују против египатске војске), а још учествују у сукобима у Пакистану и Авганистану, Средњој Азији, Африци и неким азијским земљама изван Блиског и Средњег Истока, а такође воде непрекидну борбу за политички естаблишмент Европе и Сједињених Држава.

         Чини се да је прошао врхунац утицаја на светску политику арапских монархија и Турске, које једне друге у неким ситуацијама подржавају а у другим су ривали.

         Симболичан доказ је чињеница да је Москва 2015. године по први пут претекла Ријад по количини извезене нафте на кинеско тржиште.

         Дугорочне тенденције у развоју руско-кинеских односа - уз очигледно слабљење америчке позиције на Блиском Истоку - појачавају конфронтацију Вашингтона са Москвом и Пекингом.

         Што је у супротности са очигледно добронамерним спољнополитичким курсом Москве према западним играчима, Турској, арапским монархијама иако активирање руских Ваздушно-космичких снага у Сирији заиста ствара нову реалност у региону.

         Превео: Срђан Ђорђевић