Американци се ваде на исламско пророчанство да не би слали војску на своју Исламску државу

ИСЛАМИСТИ ПРИЖЕЉКУЈУ АПОКАЛИПТИЧНУ КОНАЧНУ БИТКУ СА „РИМОМ“ - ПОРЕД ДАШАЊЕГ АЛЕПА

  • Древно пророчанство се делимично заснива на сунитским изворима и приметно је свуда у пропаганди ИД. У средишту пророчанства је веровање да ће бити само 12 калифа, а да је Абу Бакр ал-Багдади (вођа ИД)осми по реду; да ће се војска „Рима“ сусрети са армијама ислама у северној Сирији, а да ће се финална битка између ислама и Даџале (антихрист у исламској традицији) одиграти у Јерусалиму, након одређеног периода после исламских освајања
  • Исламска држава - као и само пророчанство - огроман значај придају сиријском граду Дабик, у околини Алепа (име овог града носи и њихов пропагандни часопис). Наводно ће управо поред њега, по речима пророка Мухамеда, војска „Рима“ поставити свој табор
  • „Ми смо овде, ми закопавамо првог америчког крсташа у Дабику, и с нестрпљењем ишчекујемо долазак осталих ваших армија“ - изговорио је у видео-клипу маскирани џелат, показујући одсечену главу Питера Кесига, кога су џихадисти држали више од годину дана
  • Бивши начелник блискоисточног одељења Минстарства спољних послова Француске, професор париског Института за политичке студије, Жан-Пјер Фиљу, наглашава: Због тих пророчанстава, копнена операција ће бити најгори сценарио, и својеврсно упадање у замку. Како бисмо уништили „духовну храну“ џихадиста, неопходно је обесмислити пророчанство, за шта је потребан војни пораз Исламске државе, али само локалним снагама, на пример, снагама сунитских Арапа. Међутим, до данас САД и њихови партнери нису успели да пронађу савезнике међу сунитским Арапима
  • Док САД „одлажу“ испуњење пророчанства о апокалиптичкој бици уочи краја света, ИД разрађује стратегију својих даљих акција. У најновијем броју џихадистичког часописа Dabiq најављене су две варијанте. У првој се говори о томе да ИД - ако Запад не жели да реагује - онда има право да настави своје ширење. Друга подразумева увлачење Сједињених Држава у рат уз помоћ смртоносних напада на америчкој територији

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

        ДИСКУСИЈА америчких политичара и новинара о тактици и стратегији америчке борбе против ИД дошла је до новог заплета.

        По процени утицајног америчког листа New York Times, Вашингтон одустаје од копнене операције јер не жели да помогне џихадистима да се испуне древна исламска пророчанства о последњој бици уочи краја света.

        „У суштини, када су Сједињене Државе први пут извршиле инвазију на Ирак, један од најодушевљенијих присталица ове акције био је човек који је основао терористичку ћелију, која је прерасла у Исламску државу, Абу Мусаб аз-Заркави - пише New York Times. - Он је узбуђено назвао америчку операцију 2003. године, „благословеном интервенцијом“. Његова реакција - неки је игноришу, други је доживљавају као реторику - указује на једну од основних мотивационих идеја терористичке групе која тренутно држи под контролом знатне делове територија Ирака и Сирије: Исламска држава своју идеологију заснива на пророчким текстовима, наводећи да ће ислам изаћи као победник из апокалиптичне битке после доласка западних трупа у овај регион“.

        Апокалиптичну религиозну идеологију џихадиста у фебруару ове године детаљно је описао канадски новинар Грем Вуд.

        По његовим речима, она се делимично заснива на сунитским изворима и приметна је свуда у пропаганди ИД. Између осталог, постоји веровање да ће бити само 12 калифа, а да је Абу Бакр ал-Багдади осми по реду; да ће се војска „Рима“ сусрети са армијама ислама у северној Сирији; и да ће се финална битка између ислама и Даџале (антихрист у исламској традицији) одиграти у Јерусалиму, након одређеног периода после исламског освајања. При чему Исламска држава огроман значај придаје сиријском граду Дабик, у околини Алепа (име овог града носи и њихов пропагандни часопис). Јер, управо ће овде, по речима пророка, војска „Рима“ поставити свој табор.

        „Ми смо овде, ми закопавамо првог америчког крсташа у Дабику, и с нестрпљењем ишчекујемо долазак осталих ваших армија“ - изговорио је у видео-клипу маскирани џелат, показујући одсечену главу Питера Кесига, кога су џихадисти држали више од годину дана.

        Неки извори у ИД говоре да „Рим“ може представљати армију неверника - и том имену савршено одговарају Американци. После битке код Дабика калифат ће се проширити и освојити Истанбул, а затим и целу планету.

        Поставља се питање: да ли је последња битка код Дабика предуслов за ширење утицаја џихадиста по целом свету?

        Бивши израелски министар спољних послова, а сада потпредседник Међународног мировног центра у Толеду, Шломо Бен-Ами, сматра да није. Како примећује, после „новембарског масакра у Паризу појавио се општи консензус да се Исламска држава може поразити само копненом инвазијом на територију те „државе“, међутим то је илузија“. Чак и да се Запад и његови локални савезници (Курди, сиријска опозиција, Јордан и друге сунитске арапске земље) договоре о томе ко ће обезбедити главни део копнених трупа, ИД је већ променила стратегију.

        Сада је то глобална организација, која преноси свој бренд локалним групама, способним да изазову хаос у западним престоницама. У таквом случају, постаје јасна аргументација противника копнене операције у Вашингтону. Они кажу да ће инвазија омогућити џихадистима не само да најаве испуњење пророчанства, већ ће изазвати прилив добровољаца у њихове редове истог момента када они то затраже.

        Амерички председник Барак Обама, у недељном обраћању нацији, још једном је потврдио своју позицију о недопустивости да се борба против Исламске државе схвата као међурелигијски сукоб.

        „Не смемо дозволити да се ова борба назове ратом између Америке и ислама, - изјавио је шеф Беле куће. - То управо желе ИД и сличне групе. Морамо одбацити све религијске тестове при одлучивању кога ћемо пустити у нашу земљу, а кога не. Морамо одбацити све предлоге да се према америчким муслиманима посебно односимо. Ако кренемо тим путем - ми ћемо изгубити. Таква подела, таква издаја наших вредности иде на руку групама као што је ИД“.

        Обама се залаже за обуку и опремање десетина хиљада Ирачана и Сиријаца који би се борили на терену против џихадиста, „лишавајући тиме ту групацију безбедног уточишта“.

        Овај концепт подржава и бивши начелник блискоисточног одељења Минстарства спољних послова Француске, професор париског Института за политичке студије, Жан-Пјер Фиљу.

        „Већ сам више пута рекао: због тих пророчанстава, копнена операција ће бити најгори сценарио, и својеврсно упадање у замку“, - наглашава стручњак. Како бисмо уништили „духовну храну“ џихадиста, неопходно је обесмислити пророчанство, за шта је потребан војни пораз ИД, али само локалним снагама, на пример, снагама сунитских Арапа.

        Међутим, до данас САД и њихови партнери нису успели да пронађу савезнике међу сунитским Арапима.

        У октобру је Обамина администрација признала да програм за обуку локалних трупа, вредан 500 милиона долара, није дао резултата. То је прво. Друго. Религијска свест је веома конзервативна.

        Чак и у самим Сједињеним Државама било је „пророка“ који су предсказивали тачан датум смака света, а када се предвиђање није обистинило - они су мењали предсказања, и то готово да није утицало на број њихових следбеника. И треће. Док САД „одлажу“ испуњење пророчанства о апокалиптичкој бици уочи краја света, ИД разрађује стратегију својих даљих акција.

        У најновијем броју џихадистичког часописа Dabiq најављене су две варијанте.

        У првој се говори о томе да Запад - ако не жели да реагује - онда ће ИД имати право да настави своје ширење. Друга подразумева увлачење Сједињених Држава у рат уз помоћ извршавања смртоносних напада на америчкој територији.

        Овако или онако, недавни терористички напад у Сан Бернардину у Калифорнији указује на неоправданост изјава америчких стручњака за безбедност, који су тврдили да у САД не постоји „исламистичко подземље“. Као да се после неког времена међу џихадистима неће појавити некакав интерпретатор, који ће у пророчанствима „пронаћи“ наговештај да би крај света требао почети на далеком континенту.

        Превео: Срђан Ђорђевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари