Американци растурају Блиски Исток као некад СССР

ШТА ЈЕ - И КО ЈЕ - У ПОЗАДИНИ СУКОБА У ЕГИПТУ, ТУРСКОЈ И СИРИЈИ?

  • Председник америчке фондације NED (National Endowment for Democracy) Карл Гершман отворено је говорио: Земље Блиског Истока морају да понове пут СССР. Оне то и чине
  • Можда у Египту постајемо сведоци реванша група које подржавају одређени америчко-транснационални слојеви у инат другим америчко-транснационалним слојевима блиским неким (никако не свим) Републиканцима са ратном конотацијом
  • Могуће да је од новог стања ствари у Египту, у региону победио Катар, а изгубио део елите Саудијске Арабије, која тешко да ће остати равнодушна и предузеће мере да поврати изгубљени утицај. То ће олакшати контролу ситуације онима који је надгледају с небеских висина
  • И улични протести против власти у Турској могу такође бити бременити врелим фазама. „Пробијач“ друге етапе турске трансформације, сличан Муслиманској браћи, може постати ред Нурџилар. А онда никаква повијања неће спасити Ердогана јер ће се до краја поделити турска армија и полиција

Пише: Карине ГЕВОРКЈАН

          ГОСПОДИН Константин Черемних детаљно је описао у тексту „Муслиманска браћа: од почетка до краја“ међународне везе тог реда, као и мишљења западних експерата и политичара о будућности Блиског Истока.

         Навешћу само један цитат: „Председник NED Карл Гершман отворено је говорио: земље Блиског Истока морају да понове пут СССР-а. Оне то и чине...“

         Како кажу „реални момци“: „Човек рекао - човек и учинио“.

         За информацију: NED - „Национални фонд демократије“ (такође познат као „Национални фонд за подршку демократије“, National Endowment for Democracy) - јесте америчка организација коју је основао Конгрес САД 1983.

         У првој фази „арапског пролећа“ Муслиманска браћа или на арапском - Ал-Ихван ал-Муслимун - наступила су заједно са другим исламистичким групама у улози подесног „пробијача“ за уклањање Хоснија Мубарака и његовог окружења, при том су нагло избили су први план као лидери и потиснули бивше савезнике у борби.

         Њихов представник Мухамед Морси постао је председник у другом кругу са малом предношћу која је скривала опасност од даље дестабилизације.

         Политички активни Ихвани на челу са гдин-ом Морсијем „оклевали су са партијском линијом“, следећи са незамисливом префињеношћу светионике демократије и пут који је осветљавао њихов главни идеолог - Кардави.

         А пошто су дошли на власт Мухамед Морси и његов тим очигледно су се понадали да ће се учврстити за дуго време и сматрали су да, захваљујући постигнутој флексибилности и „конгруентности са савременошћу“ њих неће сустићи судбина секуларно оријентисаних старих арапских вођа свргнутих уз њихову помоћ.

         Можда постајемо сведоци остварења реванша група које подржавају одређени америчко-транснационални слојеви за инат другим америчко-транснационалним слојевима блиским неким (никако не свим) Републиканцима са ратном конотацијом.

         Другачије је тешко објаснити успон Ал Барадеја који је замало сео у фотељу премијера Египта.

         Могуће да је од новог стања ствари у Египту, у региону победио Катар, а изгубио део елите Саудијске Арабије, која тешко да ће остати равнодушна и предузеће мере да поврати изгубљени утицај. То ће олакшати контролу ситуације онима који је надгледају с небеских висина.

         Али, није немирно само у Египту. Улични протести против власти у Турској могу такође бити бременити врелим фазама.

         „Пробијач“ друге етапе турске трансформације, сличан Муслиманској браћи, може постати ред Нурџилар. А онда никаква повијања неће спасити Ердогана.

         Почев од елитног нивоа - поделиће се армија и полиција (већ су се поделиле), исто као у Египту.

         Сви су већ навикли на акције „терориста“ у Пакистану и Авганистану. У том склопу,  као срећан згледа избор Роханија за председника Ирана.

         Он може да настави политику ревизије позиција Хомеинија, коју је спроводио Хатами у односу на Израел, тако да овај други неће бити губитник. А онда ће се дијалог између САД и ЕУ, са једне стране, а Ирана са друге, и ако очува спољне црте нервозе, развијати по предвидивом сценарију.

         Да ли је потребан такав дијалог? Потребан је онима које збуњује и притиска „кинески феномен“.

         Превела Ксенија Трајковић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари