Американци објавили да за њих нису ни карикатуре Мухамеда ни парола „Ја сам Шарли”

АМЕРИКАНЦИ МОЖДА ЈЕСУ СТАЈАЛИ ИЗА МАСАКРА У ПАРИЗУ, АЛИ СЕ НИСУ УПЕЦАЛИ НА ТУ „УДИЦУ”

• LOS ANGELES TIMES: Парола „Ја сам Шарли”, без обзира на своју узбуђујућу једноставност као акт солидарности, ипак не решава озбиљне културне и политичке проблеме који су испровоцирали напад на редакцију Charlie Hebdo, него их чак продубљује
• THE NEW YORK TIMES: „Да су новинари и карикатуристи Charlie Hebdo покушали да такве карикатуре објаве у САД – не би се одржали ни 30 секунди. Уредници тог листа били би оптужени за ксенофобију. Американци хвале Charlie Hebdo за смелост његових карикатура о Мухамеду, али схватају да је тако нешто у САД немогуће из етичких разлога”
• The Washington Post подсетио своје читаоце да су француске власти на десет месеци затвора осудиле свог грађанина пореклом из Туниса само за речи „Французи су то заслужили”. Навео је и случај  француског комичара Диједонеа Мбала Мбале који је ухапшен због тога што је на својој страници на Фејсбуку написао: „Осећам се као Шарли-Кулибали”

         МОЖДА се никада неће утврдити да ли су браћу Куаши на редакцију париског сатиричног недељника Charlie Hebdo нахушкали ЦИА и Мосад, као што тврди оснивач француског Националног фронта Жан-Мари Ле Пен, али је већ сада извесно да се утицајни амерички медији и већи део јавности нису упецали на удицу „Je suis Charlie”.

         Утицајни амерички дневни лист Los Angeles Times чак је написао да парола „Ја сам Шарли”, без обзира на своју узбуђујућу једноставност као акт солидарности, ипак не решава озбиљне културне и политичке проблеме који су испровоцирали напад на редакцију Charlie Hebdo, него их чак продубљује. Исти лист чак упозорава да парола „Ја сам Шарли”појачава антагонизам „ми - они” између наводно толерантног и либералног Запада и наводно нетолерантног и агресивног муслиманског истока.

         Los Angeles Times указује да су ту „удицу” прогутала браћа Саид и Шериф Куаши који су функционисали по принципу: „Ви сте се подсмевали над „нама”, зато ће те „ви” за то скупо платити. „Ми” ћемо заменити са „вама” улоге”.

         Амерички лист даље резонује овако: „Акт насиља у Паризу био је страшна грешка и резултат заблуде, али ће још ужаснијом – а у перспективи ништа мање опасна – бити бинарна културно-расна логика која је уграђена у њене темеље”.

         The New York Times је, са своје стране, објаснио да не објављује карикатуре Мухамеда, нити било које друге карикатуре које су „намерно направљене да би вређале религиозна осећања”.

         Колумниста тог листа Дејвид Брукс указао је да Американци нису дозволили појаву таквих публикација и објаснио:

         „Да су новинари и карикатуристи Charlie Hebdo покушали да такве карикатуре објаве у САД – не би се одржали ни 30 секунди. Уредници тог листа били би оптужени за ксенофобију. Американци хвале Charlie Hebdo за смелост његових карикатура о Мухамеду, али схватају да је тако нешто у САД немогуће из етичких разлога”.

         Брукс даље пише: „Акција „Ја сам Шарли” у корену је неправилна. Код нас многи немају никакве везе са таквом штампом. Када имате 13 година - имате један поглед на ствари, али са одрастањем почињете да на њих гледате друкчије. Подсмевање другима доноси мање задовољства када схватите да понекад и сами изгледате глупо. Већина Американаца се труди да покаже бар мало уважавања према људима других религија.”

         The Washington Post је својим читаоцима указао да у Европи постоје двоструки стандарди и случајеви дискриминације на основу религије. Нагласивши да је у Паризу 11. јануара одржан марш подршке слободи речи са више од милион учесника, овај лист је одмах подсетио да су француске власти на десет месеци затвора осудиле свог грађанина пореклом из Туниса само за речи „Французи су то заслужили”.

         The Washington Post је навео и пример са француским комичарем Диједоном Мбала Мбала који је ухапшен због тога што је на својој страници на Фејсбуку написао: „Осећам се као Шарли-Кулибали”.

         Један од идеолога америчких републиканаца, Чарлс Краутхамер, на страницама истог листа поставио је питање: због чега је терористички акт у Паризу окупио гомилу од четири милиона људи,  а потом био штампан Charlie Hebdo у неколико милиона примерака? Овоме је као свој одговор додао: „Парола „Ја сам Шарли” није за Американце. У најмању руку, она сигурно није за председника Барака Обаму”.