Американци јединство Запада претварају у антируску коалицију

КРИЗА У УКРАЈИНИ ЈЕ СА ОБАРАЊЕМ МАЛЕЗИЈСКОГ АВИОНА ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗОВАНА

• Лондон користи рушење малезијског Боинга да у оквиру Европске уније преузме иницијативу од Немачке и Француске у одређивању курса према Русији поводом украјинске кризе и да га усклади са политиком САД
• Крајем априла 2014. године Руска Федерација је одабрала стратегију дејстава у Украјини, која подсећа на босанску шему индиректног учешћа Србије у конфликту. САД су Русији на ово одговориле уобичајеном и увежбаном организацијом провокација по познатом босанском и косовском обрасцу
• Најнепријатнија тенденција је што се устаници у Донбасу, у западним медијима, пореде са Србима у Босни из периода 1992-1995.
• Од фебруара ове године, сведоци смо типично америчке тактике сталног продубљивања сукоба. Мешање Русије сваки пут се блокира прогресивним кретањем - опрезним преласком симболичне линије. У свакој фази реаговања испоставља се да је „исувише рано“ да Русија реагује. А на крају исте фазе ствара се ситуација у којој је за Русију „исувише касно“ да реагује

        УВЕЛИКО је у току демонизовање устаника у Донбасу.

         „Сепаратисти су злочинци“ - наслов је текста премијера Велике Британије Дејвида Камерона у листу Daily Times.

         „Пaд авиона компаније Malaysia Airlines - пример је ужаса“- оценио је немачки Spiegel-Online.

        Било је за очекивати да ће ова озбиљна међународна криза изазвати последице у чијем центру ће се наћи Руска Федерација.  

        Први који је указао на интернационализацију сукоба на истоку Украјине био је политички коментатор британског Times Роџер Бојес. Он је констатовао да се грађански рат у Украјини претворио у кризу светских размера.

        Немачки Die Zeit је истовремено констатовао: „Уколико кривици за овај злочин недвосмислено буду одређени, то ће означити потпуно нову концепцију сукоба у Украјини“.

        Раније су овај конфликт на Западу представљали као чисто унутрашњу ствар Украјине. Али, за само неких три дана он је убрзано интернационализован.

        САД су одмах након несреће искористиле неколико дана да у информативном простору исконструишу верзију догађаја која њима одговара. Неким посматрачима у Русији се учинило да су Американци то чинили прилично споро. Али, то није било тако.

        САД нису имале разлога да журе. Свака журба у оваквим случајевима изазива непотребне сумње.  

        Штавише, већ у понедељак је америка верзија несреће била је већ у устима свих савезника САД, општеприхваћена.

        Одмах након катастрофе, амерички председник је појачао притисак на руско руководство.  

        Истина, у свом првом коментару он се уздржао од оштрих оптужби и стандардних представа о кривици руске стране. Али, убрзо потом је Барак Хусеин Обама у Белој кући изјавио да је малезијски авион био оборен ракетом класе земља-ваздух која је лансирана „са територије Украјине под контролом сепаратиста који имају подршку Русије“.

        САД и Европа су одмах формирале заједничку линију реаговања. Председник САД и канцелар Немачке, Ангела Меркел, у телефонском разговору су истакли да је Русија одговорана што су устаници на истоку Украјине добили тешко наоружање и другу подршку Русије. На тај начин, првобитно верзија о непосредној одговорнисти Русије за инцидент са малезијским авионом није напуштена, иако су директне алузије биле скривене - указивало се наводно на испоруке тешког наоружања устаницима.

        Али, већ 18. јула, дан након несреће, у западним медијима се увелико ширила верзија да је малезијски авион оборила ракета која је лансирана са мобилног ракетног комплекса „Бук-М1“ совјетске или руске производње. Од тада је верзија о употреби ракетног система „Бук-М1“ почела преовладавати у западним медијима.

        Готово истовремено је постало јасно да је започела директна припрема за нови ниво европских санкција против Русије.  

        Инцидент је, на тај начин, почео да стимулише европске земље на акцију, па чак и на ултиматумиме Русији.

        У тексту који је 20. јула објавио The Sunday Times, Камерон је упоредио тај догађај са „случајем Локерби“. Позвао је да се против Русије уведу оштрије санкције, уколико Москва не промени приступ поводом обарања авиона изнад Украјине.  

        Камерон је позвао Европу да „не одступа од својих принципа... да скупи све снаге, утицај и ресурсе“.

        Треба посебно указати на овакво активирање Велике Британије после инцидента са малезијским авионом.  

        Лондон покушава да у оквиру Европској унији преузме иницијативу од Немачке и Француске у одређивању курса према Русији поводом украјинске кризе и да га усклади са политиком САД.

        Инцидент везан за малезијски авион може олакшати да у Конгресу САД прође акт 2277 под називом „Russian Aggression Prevention Act 2014“ (пуни назив: „Акт о спречавању руске агресије против Украјине и других суверених држава у Европи и Евроазији“).

        То је комплексни документ који се у сфери финансијско-економских санкција против Русије већ реализује након што је 16. јула Вашингтон донео трећи ниво санкција. Објекти санкција у одлуци од 16. јула и у акту 2277 потпуно се подударају.

        Умесно је истаћи додатне могућности акта 2277.

        Одељак 103 овог документа разматра питање проширења америчке подршке Пољској и прибалтичким државама.

        Одељак 301 предвиђа војну помоћ Украјини, укључујући могућност да Кијеву - да на захтев владе Украјине - буде испоручено противтенковско и ракетно наоружање, ватрено оружје, као и остало наоружање и опрема. За то је предвиђен фонд који на годишњем нивоу укључује износ од 100 милиона долара.

        Одељак 302 акта 2277 предвиђа пружање америчких обавештајних информација Украјини.

        Одељак 303 предвиђа савезнички статус за земље које нису чланице NATO - конкретно за Украјину, Грузију и Молдавију.

        Одељак 307 предвиђа америчко одбијање признања руске „анексије“ Крима.

        У одељку 202 где се говори о санкцијама против РФ конкретно су набројане руске компаније против којих морају бити уведене америчке санкције: Сбербанк, ВТБ Банк, Внешекономбанк, Газпромбанк, Новатек, Роснефт, Рособоронекспорт.

        У складу са актом 2277, санкције могу бити персонално уведене физичким лицима као и било ком државном функционеру и његовим рођацима.

        Веома је интересантна тачка у одељку 202 у складу са којом  истрази могу бити подвргнута лица - руски грађани који су умешани у корупцију великих размера.

        Одељак 308 говори америчкој подршци демократији и невладиним организацијама (НКО) у земљама бившег Совјетског Савеза. Овде ћемо посебно истаћи да цитирани документ у одељку 105 предвиђа посебне односе САД и Немачке - јачање сарадње ових земаља „о питањима глобалне и европске безбедности“.

        Акт 2277 који за сада постоји само у виду законског предлога јача америчко-немачке савезничке односе.

        На тај начин, од фебруара ове годне сведоци смо типично америчке тактике сталног продубљивања сукоба.  

        Мешање Русије сваки пут се блокира прогресивним кретањем - опрезним преласком симболичне линије. У свакој фази реаговања испоставља се да је „исувише рано“ да Русија реагује. А на крају исте фазе ствара се ситуација у којој је за Русију „исувише касно“ да реагује.

        Након тога циклус се понавља, али на сада већ на новом нивоу спирале. Несрећа малезијског авиона завршава један ниво конфликта и отвара други.

        Након инцидента са малезијским авионом притисак „колективног Запада“ на Русију јача. На крају, амерички председник Обама има већу подршку на међународној арени за санкције против Русије него што се раније очекивало.

        САД демонстрирају јединство Запада, тако да се више не ради о обичним савезничким односима, већ о коалицији на антируској основи.  

        Најважнији резултат је то што је криза у Украјини са обарањем малезијског авиона интернационализована.

        Крајем априла 2014. године Руска Федерација је одабрала стратегију дејстава у Украјини, која подсећа на босанску шему индиректног учешћа Србије у конфликту. САД су Русији на ово одговориле уобичајеном и увежбаном организацијом провокација по познатом босанском и косовском обрасцу.

        Најнепријатнија тенденција је што се устаници у Донбасу, у западним медијима, пореде са Србима у Босни из периода 1992-1995. Мотиви провокације са малезијским Боингом јасно се виде.

        За то време, нове украјинске власти, под фирмом међународне дипломатске кризе везане за обарање малезијског авиона, покушавају да преокрену ток тзв. АТО у своју корист и да ликвидирају устанак на Истоку Украјине.  

        Запад предлаже руским властима да своје специјалне службе дистанцирају од устаника у Донбасу. Русију подстичу на прекид ватре у Украјини на условима „Порошенковог мировног плана“ који претпоставља капитулацију устаника уз „почасни“ услов да напусте границе Украјине. Авионска несрећа је само средство допунског притиска који је без преседана.  

        Руководство устаника у Донбасу по свему судећи направило је огромну грешку која по њих и Москву има тешке последице. Није простор изнад ДНР и ЛНР прогласило зоном забране летења онда када су снаге ДНР и ЛНРпочеле са уништавањем непријатељских летелица.  

        Организатори ове провокације одмах су искористили ту околност.

        Превео: Горан ШИМПРАГА