Амерички „светски жандарм“ се уморио

ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ ГРАЂАНА САД - ПРВИ ПУТ ОД 1970. - ПРОТИВ МЕШАЊА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ У ПОСЛОВЕ ДРУГИХ ДРЖАВА

• Чак 70 одсто Американаца убеђено да земља игра далеко мању улогу у свету него што је то било пре 10 година
• Московски американолог Борис МЕЖУЈЕВ: „Обама жели да постепено напусти политику мешања у послове других земаља. Да је хтео да удари по Сирији, он би то одмах учинио и не би одуговлачио, чекајући одлуку Конгреса. Обама се специјално повукао и омогућио да на светскu сцену закорачи Владимир Путин“
• Доцент Факултета за светску политику Универзитета Ломоносов Алексеј ПИЉКО: „Становништво САД уморило се од политичког инервенционизма, што је потпуно логично. Досадило им је да да њихово политичко руководство стално забада носу у сваки регион света, где Америка, по мишљењу Вашингтона, има одређене интересе

        ПРВИ пут за четири деценије, више од 50 одсто Американаца сматра да САД не треба да се мешају у послове других држава, док 70 одсто испитаника убеђено да земља игра далеко мању улогу у свету него што је то било пре 10 година.

        Ово су показала америчка истраживања јавног мњења. Али, да ли је за то крива политика Барака Хусеина Обаме или акумулирани умор Американаца?

        На ова питања одговор је покушао да да московски лист ВЗГЉАД.

        Први пут се, за нешто више од четири деценије, појављују тврдње да је потребно да се САД почну бавити својим унутрашњим проблемима и да престану да се окану глобалне доминације и гурања носа у туђе послове и политичке односе, уверено је 52 одсто Американаца, пише британски The Guardian, позивајући се на податке социолошког истраживања „Место Америке у свету - 2013“ - који је обавио Центар Пју.

        Само 38 одсто испитаника у том истраживању изјавило је да се залаже за активнију спољну политику, док је око 10 одсто уздржало од одговора.

        А на питање - може се тврдити да има прогреса у обезбеђивању међународне доминације и утицаја САД током последњих 10 година - само је 17 одсто испитаника одговорило позитивно, док је 53 одсто  изјавило да је током свих тих година земља на међународној арени више изгубила него што је добила.

        Са тврдњом да САД више немају толики углед као раније, сложило се 70 одсто Американаца. Готово исти показатељ (71 одсто) забележен је у мају 2008. године, када је на власти био Џорџ Буш млађи, истичу новинари.

        Са ставом да је ниво уважавања САД очуван или порастао слаже се само 26 одсто америчких грађана, 4 одсто испитаника није могло да конкретно да одговори на ово питање.

        Зашто нација, која сматра да је свемогућа, одједном разуме да она више није главна у свету и да јој је време да престане да се меша у туђе послове? Шта се то десило у главама обичних Американаца? Многи од њих склони су да за штету у међународној репутацији криве Обамину политику у сиријском конфликру. Да ли је то  заиста тако?

        „Незадовољство Американаца изазвано је објективним околностима, због чега не треба преувеличавати допринос Обаме или Џорџа Буша млађег. Сада у САД један део јавности криви за све несреће Обаму, а други Буша млађег, без обзира што је то преувеличавање субјективног фактора“ - каже московски американиста, коуредник америчког сајта Terra America Борис Межујев.

        Према мишљењу овог политиколога, поразу америчке идеје „светског полицајца“ допринели далеко више су објективни фактори.

        „У савременим условима исувише је тешко, рекао бих чак и немогуће, одржати униполарни свет, тим пре је то немогуће једној земљи. Америка није империја која би себи дозволила да заборави да је она конкретна земља са својим проблемима, и да се посвети само изградњи и одржавању светског поретка, премда многи националисти позивају да се изградња Pax Americana настави посвуда“ - објаснио је експерт.

        Међутим, САД нису толико глобалне да управљају читавим светом, њихови стандарни чак не одговарају европским стандардима. На пример, код њих још увек важи смртна казна, што је за Европу неприхватљиво, додао је Межујев.

        Уколико се сетимо 1994. године, када САД први пут нису обратилe пажњу на геноцид у Руанди, тада је почео рат хистерије и повика: „Ама, како ово да игноришемо, погледајте шта се тамо ради!!!“.

        САД су навикле да реагују на све што се догађа у свету, оне не могу равнодушно да гледају како две земље ратују, треба узети за пример макар данашњу Кину и Јапан, не могу мирно да посматрају унутрашње конфликте у разним земљама. Али, овакве хиперобавезе које су преузели готово је немогуће испунити. Постепено су почеле да губе у својој унутрашњој политици и у очима међународне заједнице“ - закључио је саговорник листа ВЗГЉАД.

        Ствар је у томе да је потребно поделити улоге и одговорност за оно што се дешава у свету, макар и са супарницима, иначе ће им власт измаћи из руку, истиче експерт.

        Американци су схватили да нису свемоћни и да не могу да гарантују мир на читавој земаљској кугли.

        „Обама жели да постепено напусти политику мешања. Да је хтео да удари по Сирији, он би то одмах учинио и не би одуговлачио, чекајући одлуку Конгреса. Обама се специјално повукао и омогућио да на светскu сцену закорачи Владимир Путин“.

        Наравно, Обама је претрпео критике и оптужбе да је омогућио да руски председник „изађе у први план“, напомиње Межујев.

        „Међутим, ствар је у томе што САД не могу нагло одустати од улоге светског полицајца, јер што се каже, ако постоји поље, њега ће одмах заузети неко други - свето место никада није празно. Појавиће се друга сила која ће диктирати свој поредак и на крају опет оптужити Америку да су њена дејства довела до новог неповољног развоја ситуације“ - објашњава овај експерт.

        „Становништво САД уморило се од политичког инервенционизма, што је потпуно логично. Досадило им је да да њихово политичко руководство стално забада носу у сваки регион света, где Америка, по мишљењу Вашингтона, има одређене интересе, иако се све те интервенције не одражавају на животни стандард обичних Американаца“ - објашњава за ВЗГЉАД доцент факултета за светску политику Универзитета Ломоносов Алексеј Пиљко.

        Житељи САД желе да се њихова администрација усредсреди на проблеме из домена унутрашње политике којих у земљи има довољно, примећује овај експерт.

        Управо унутрашња економија и садашња социјално-економска ситуација постају камен спотицања за интервенционистичку политику.

        „Уколико Обамина администрација успе да превазиђе кризне појаве које се сада јасно испољавају, онда ће земља моћи да се врати претходној активној спољној политици“ - дозвољава овај експерт.

        И наставља: „Али, уколико се ситуација буде погоршавала или настане стагнација, наравно да ће Америка ограничити хиперактивност у свету“.

        „Мора се приметити да садашње руководство у лику Обаме испољава разумни прагматизам. О томе сведоче и споразуми о Ирану и Сирији и спољна политика Вашингтона поседњих месеци, генерално. Обама разуме да САД не могу играти улогу светског полицајца коју су покушавали да играју за време Џорџа Буша млађег“ - истиче Пиљко.

        Тренутно Обмама покушава да дејствује еластичније и да се ослања на савезнике у међународној арени. Али проблем је што Обама није свемогућ, он има опоненте у самој земљи, истиче овај експерт.

        Веома је тешко предвидети како ће се даље развијати америчка политика, каже он.

        Иако Обама одаје утисак прагматичног лидера, он мора да се бори са веома снажним опонентима који желе да се врате претходном курсу.

        „Од тога која ће линија да победи - Обамина и Керијева или линија њихових противника коју у основи представљају републиканци, иако и међу демократама постоје присталице претходне политике (најгласнија међу њима је бивши државни секретар Хилари Клинтон) - зависиће како ће се развијати унутрашња економија земље, политика на међународној арени, а и, генерално, све што ће се даље догађати“ - закључује Пиљко.

        Г. Шимпрага